Istraživanje: Koliko Evropljani troše na osiguranje?

Nakon prvog teksta u kojem smo govorili o značaju razvoja industrije osiguranja za održivi i dugoročni ekonomski razvoj, spustili smo se stepenicu niže ka predstavljanju evropskog tržišta osiguranja kako bi se stekao opšti uvid u njegove mogućnosti i dinamiku koja ga oblikuje. 

Iako se temom bavimo u najopštijim crtama, bez ulaženja u detalje koji su nam na raspolaganju zahvaljujući globalnoj mreži KPMG, verujemo da će čitaocu i ovakav pristup pomoći da stekne osnovnu ideju o situaciji na tržištu i mogućim pravcima razvoja domaćeg tržišta, o čemu ćemo pisati u nastavku ovog serijala. 

Kako kod nas nedostaje ozbiljne javne rasprave na temu budućnosti osiguranja, nadamo se da će ovaj serijal doprineti pokretanju ove rasprave koja bi za cilj imala stvaranje modernog, jakog i dugoročno održivog sektora osiguranja u Srbiji, sa svim pogodnostima koje to nosi.

Da bismo na samom početku steki predstavu o veličini evropskog tržišta osiguranja treba omenuti da je ono najveće pojedinačno tržište na svetu na kojem posluje preko 5300 kompanija sa više od 920,000 zaposlenih.  Četiri od devet G-SII (Global systemically  important companies) osiguravajućih kompanija na svetu – Allianz, AG, Aviva i Axa – dolaze iz Evrope.

Evropske kompanije su zaključile čak 35 odsto svih polisa na svetu. Iza njih su kompanije iz Severne Amerike sa 30 odsto i Azije sa 28 odsto.  Sličan je slučaj i kada se radi o udelu u globalnom broju premija životnog i neživotnog osiguranja gde evropska osiguravajuća drštva drže 36%, odnosno 35 odsto svih polisa. 

Prema poslednjim dostupnim podacima ukupan iznos evropskih premija u 2013 je iznosio 1.117 milijardi evra (poređenja radi ovo je crifra 40 puta većža od BDP Srbije za istu godinu), od čega su 60 odsto premije životnog osiguranja vredne 667 milijardi. Ove cifre rastu iz godine u godinu, paralelno sa oporavkom evropske i globalne ekonomije. 

Evropska osiguravajuća društva su vlasnici 8500 milijardi evra u obveznicama, akcijama kompanija i drugoj imovini kojom svojim klijentima garantuju ugovorene premije.  Ona takođe poseduju gotovo četvrtinu svih državnih obveznica i nešto preko petine svih korporativnih obveznica na kontinentu.

Da je sektor osiguranja u dobrom stanju pored rasta premija i govore i podaci stres testa obavljenog tokom 2014 godine. Ova provera solventnost u slučaju eventualne krize pokazala je da je sektor dovoljno kapitalizovan čak i po standardima Solvency II mehanizma. Test je pokazao da tek 14 odsto kompanija sa 3 odsto ukupne imovine svih evropskih osiguravača, ne bi bilo u stanju da u slučaju krize pokrije svoje tzv. solvency capital requirement (SCR) obaveze, što su više nego ohrabrujući podaci koji pokazuju vitalnost osiguravajućih društava.

Mada manje ili više jedinstveno po pravilima poslovanja koji na njemu vladaju, evropsko tržište osiguranja se veoma razlikuje po stepenu razvoja.   Na jednoj strani nalaze se četiri zemlje Zapadne Evrope – pre svih V. Britanija, Francuska i Nemačka – koje su neupitni lideri ne samo u evropskim nego i u globalnim okvirima. U sredini stoje ostale zemlje zapadne evrope, dok se drugoj strani, nalaze zemlje Istočne, Centralne i Jugoistočne Evrope tj. zemlje bivšeg socijalističkog bloka, u koje spada i Srbija.

Ova tržišta se ne razlikuju samo po razvijenosti, visini premija ili snazi pojedinačnih kompanija, već i po strukturi proizvoda i kulturi osiguranja. Tako je životno osiguranje apsolutno dominantno kako na četiri najveća tržišta tako i u ostatku zapadne Evrope. U ostatku kontinenta ono je gotovo zanemarljivo, a tržištem osiguranja dominiraju proizvodi neživotnog osiguranja, a na nekim tržištima čak i proizvodi obaveznog osiguranja. 

Dok u Švedskoj i Finskoj preko 80 odsto svih premija čine premije životnog osiguranja, u Hrvatskoj i Sloveniji one čine tek 28 odsto, a u Srbiji tek 17,8. Potencijal za rast domaćeg tržišta osiguranja samo u domenu životnog osiguranja ovde je više nego evidentan. I kod životnog i kod ne-životnog osiguranja, po parametrima kao što je iznos premije po glavi stanovnika naše neposredno okruženje nalazi se uglavnom ispod evropskog proseka

Ove razlike nastale su nastale u decenijama nakon drugog svetskog rata kada su zemlje na istoku razvijale svoj sektor osiguranja na principima planske i komandne privrede. Ovo je značajno ograničilo mogućnosti za rast i usklađivanje poslovanja sa svetskim standardima.  Jedna od direktnih posledica ovakvog razvoja je i činjenica da zapadnim tržištima dominiraju domaće kompanije, dok su najveći igrači na istoku, usled nedovoljno konkurentnog domaćeg sektora, uglavnom kompanije koje dolaze sa strane.

U isto vreme, istočno tržište je izuzetno fragmentisano što takođe postavlja posebne izazove za njegov razvoj. Prema podacima iz 2010 godine na istoku je bilo aktivno čak 127 osiguravajućih društava sa udelom u nacionalnom tržištu manjim od 3 odsto.

Razlike i poziciju grupe država u kojoj je i Srbija dobro ilustruje i podatak da je po pitanju prosečne potrošnje stanovnika na osiguranje, najbolje kotirana Slovenija gde se za osiguranje po glavi stanovnika izdvoji  u proseku tek 941 evra – što je duplo manje od proseka na nivou EU. Ili drugim rečima, u Velikoj Britaniji se godišnje na osiguranje potroši 236,6 milijardi evra, što je cifra skoro 6 puta veća od ukupnog bruto nacionalnog dohotka Srbije.  U Bugarskoj se na osiguranje potroši tek 800 miliona, u Hrvatskoj 1,2 milijarde, a Sloveniji 1,9 milijardi. Srbija je prema podacima Narodne banke, tek nešto iznad Hrvatske sa EUR 1,32 milijarde. Trebalo bi napomenuti da su ove cifre u isto vreme i jedan od boljih indikatora opšteg ekonomskog stanja, kao i nivoa privrednih aktivnosti u zemlji.

Razlike su evidentne i po trendovima koji oblikuju tržište i smatraju se bitnijm za poslovanje. Na zapadu su to veća tehnološka modernizacija, razvoj novih proizvoda oslonjenih napotrošača, novih kanala i metoda prodaje i sve veća on-line prodaja.  Na istok glavne trendove čine procesi identifikacije, kreiranja i usklađivanja zakonskog i regulativnog okvira za razvoj osiguravajućih društava.  Istovremeno traži se način za popularizaciju čak i nekih od osnovnih proizvoda kakvi su dodatno zdravstveno, penziono ili životno osiguranje. 

Oslonjeni na iskustva zapadnih zemalja i zahvaljujući kako sličnoj kulturnoj matrici poslovanja tako i sličnim pravnim tradicijama ovo kaskanje istoka nadoknadjuje se većom ili manjom brzino, u zavisnosti od pravnog i regulatornog kapaciteta pojedinačnih tržišta. 

Ključ za otključavanje punog potencijala osiguravajuće industrije na istoku uglavnom nalazi u otvaranju tržišta, usklađivanju standarda i stvaranju uslova za funkcionisanje tržišta finansijskih proizvoda, kao i investicijama u funkcionalne sisteme za prikupljanje i obradu statističkih podataka i modernizaciju obrazovnog sistema u cilju školovanja odgovarajućeg kadra. Ovo je naročito bitno pomenuti u Srbiji koja se nalazi na samom začelju evropske liste razvijenosti tržišta osiguranja i kojoj tek sledi modernizacija .

Diskrapance na liniji istok zapad uočljive su i kroz čitav niz drugih pokazatelja –  prosečnoj potrošnji na polise životnog osiguranja, stopi penetracije osiguranja, tj. odnosa vrednosti svih premija u odnosu na BDP.  Prosečna stopa penetracije osiguranja je u zemljama Jugoistočne Evrope bila 2,46 odsto, što je značajno manje od evropskog proseka od 8,55 odsto. Interensantno je da se ova stopa na nivou pojedinačnih zemalja značajno poboljšala samo u Sloveniji, dok su ostale zemlje ostale značajno iza ove bivše jugoslovenske republike i sta stopama koje stagniraju ili tek blago rastu. 

Prosečna gustina osiguranja u našem okruženju iznosila je 134,68 evra, dok je na nivou EU ona na 2.090 evra.  Samo su tri zemlje u regionu – Slovenija, Hrvatska i Bugarska – sa prosečom gustinom osiguranja iznad EUR 100. Zanimljivo je da od prve tri zemlje Slovenija ima gustinu osiguranja od 1022 evra, a sledeća Hrvatska tek 284 evra, dok se Bugarska iako treća sa svojih 114 evra nalazi blizu granice od 100 evra.

Sve ovo navodi na zaključak da predstoji značajan put do trenutka kada se bude moglo govoriti o efikasnom sistemu osiguranja u regionu, ali još važnije u Srbiji. Pažljivim praćenjem globalnih i evropskih regulatornih trendova, obukom ljudi za njihovu pravilnu primenu i saradnjom države, regulatora i osiguravajućih kuća, uz primenu najsavremenijih tehnološki rešenja ovaj put je moguće značajno skratiti bez štete po kvalitet procesa. 

Spisak problema je dugačak. Neke od njih može rešiti samo država, neke su u ingerencijama samih kuća. U ovom serijalu posebnu pažnu obratićemo sa dva teksta na ulogu države i ulogu osiguravajućih društava u procesu modernizacije dopmaće industrije siguranja.  

Spisak problema ukljućuje između ostalog postavljanje i održavanje efikasnog nadzora nad sektorom, potom formiranje adevkvatnih baza podataka za tačna aktuarska merenja, kao i efikasan sistem nadzora nad solventnošću osiguravajući firmi. Tu je i pitanje uspostavljanja sistema zaštite potrošača u cilju podizanja poverenja u sektor osiguranja, razvoj dodatnih proizvoda prilagođenih specifičnostima tržišta, razvijanje kulture osiguranja i upoznavanje tržišta osiguranja. 

Na polju obrazovanja tu je uspostava adekvatnih obrazovnih profila za potrebe industrije, kao i sistematska obuka menadžmenta i zaposlenih, pre svega aktuara. Poseban problem predstavlja uvođenje sistema Solvency II jer često i regulator i kuće imaju problem sa razumevanjem praktične primene. 

1887 evra potroši u proseku svaki stanovnik Evrope, od toga 1124 na životno osiguranje, 564 na druge proizvode osiguranja, a 199 na zdravstveno osiguranje.

Samo u toku 2013. godine zaključeno je premija u visini od 1119 milijardi evra, dok je klijentima isplaćeno 943 milijarde.  

Premije životnog osiguranja čine 60 odsto ove brojke, osiguranje imovine, nezgoda i sl. čini 30, a preostalih 10 procenata su premije zdravstvenog osiguranja.

Samo po osnovama životnog osiguranja u Evropi je tokom 2013 godine isplaćeno skoro 618 milijardi evra.  

U istom periodu za ne-životna osiguranja isplaćeno je 325 milijardi evra, od kojih je po osnovama osiguranja motornih vozila isplaćeno 98 milijarda evra, za zdravstveno osiguranje 96 milijardi, dok je šteta na imovini nadoknađena u ukupnom iznosu od 52 milijarde evra.