Kineski izvoz je porastao za sedam odsto u julu, u poređenju sa istim periodom godinu dana ranije, što je ispod stope od deset odsto koliko su predviđali pojedini ekonomisti.
Izvoz je u julu iznosio 300,6 milijardi dolara, rastući najsporijim tempom u poslednja tri meseca, ali je ipak ostvaren spoljnotrgovinski suficit od 84,7 milijardi dolara.
Uvoz je porastao za 7,2 odsto na 215,9 milijardi dolara u julu, zbog jače trgovine sa drugim azijskim zemljama koje sada isporučuju mnoge industrijske komponente, materijale i potrošačke proizvode Kini.
Izvoz u SAD porastao je za 2,4 odsto na godišnjem nivou, dok su isporuke u zemlje jugoistočne Azije, sada najvećeg trgovinskog partnera Pekinga, skočile za 11 odsto.
Tokom prvih sedam meseci ove godine, kineski izvoz je porastao za četiri odsto u odnosu na isti period godinu ranije, dok je uvoz porastao za 2,8 odsto pošto je rast potrošačke tražnje ostao smanjen.
Predviđa se da će kineski izvoz oslabiti u narednim mesecima kada stupe na snagu nagla povećanja američkih i evropskih carina na električna vozila. Izvoz tih vozila je porastao za 18 odsto u prvih sedam meseci ove godine, u odnosu na isti period 2023. godine.
Kineske vlasti povećali su ulaganja u proizvodnju kako bi pokrenuli ekonomiju koja je zastala tokom pandemije i koja i dalje raste sporije nego što se očekivalo, izveštavaju zapadne agencije.