Jednu japansku radnicu šef je ukorio za ‘sebično kršenje pravila’

U jednoj od najrazvijenijih zemalja sveta dešava se skoro neverovatna stvar – postoje šefovi koji prave rasporede trudnoća svojih zaposlenih.

Jedan japanski par uputio je izvinjenje jer su ignorisali „radni raspored trudnoća” i začeli dete pre „nego što je došao red na njih”.

Jednu japansku radnicu šef je ukorio za „sebično kršenje pravila” nakon što je ostala trudna pre nego što je bio „njen red”. Žena je radila u privatnom centru za negu dece u prefekturi Aiči, na severu Japanu, kada je saznala da je trudna.

Međutim, trenutak kada se to dogodilo kosio se sa terminom koji je za to odredio direktor centra, koji je imao raspored kada je zaposlenim ženama dozvoljavao da se venčaju i imaju decu.

Žalba žene, koja nije imenovana, baca svetlo na uznemirujuću praksu nekih japanskih kompanija koje diktiraju kada je ženskim osobama dozvoljeno da se venčaju i imaju decu, u zavisnosti od njihovog položaja.

Njeno iskustvo obelodanjeno je pošto ga je njen suprug, star 28 godina, opisao u pismu jednom od japanskih vodećih listova, Mainič šimbunu.

Opisujući kako se njegova žena osećala tužno i uznemireno nakon što je otkrila da je trudna, muž je napisao: „Direktor u centru za negu dece u kome ona radi odredio je red kojim se radnici mogu oženiti ili žene ostati trudne, a očigledno je nepisano pravilo da prednost u tome ima osoblje na višim pozicijama”.

Par se zvanično sastao sa direktorom da se lično izvini zbog trudnoće, ali muž tvrdi da je njegova žena na poslu prekorena zbog „sebičnog“ kršenja pravila centra za negu dece.

Dodao je: „Pružaoci usluga žrtvuju svoju decu da bi brinuli o deci drugih. To je plemenita profesija koja neguje decu koja će biti budućnost ove zemlje. „Poštujem svoju ženu zbog posvećenosti svojoj profesiji i nastaviću da je ohrabrujem. Uslovi u kojima rade oni koji neguju i brinu o deci su dokaz za zemlju nazaduje”.

Slučaj je ubrzo izazvao poplavu podrške u Japanu, koji je poznat po smanjivanju stope nataliteta i hroničnom nedostatku javnih ustanova za dečju zaštitu.

Mnogi su bili kritični prema ustanovi, tvrdeći da takva pravila predstavljaju kršenje ljudskih prava – iako su neki saosećali sa izazovima sa kojima se suočavaju centri za brigu o deci zbog rasprostranjenog manjka zaposlenih.

Japanke se tradicionalno susreću sa teškim uslovima na radnom mestu, zbog široko rasprostranjene rodne diskriminacije, a zemlja ja skliznula na 114. mesto od 144 zemlje na prošlogodišnjoj listi Svetskog ekonomskog foruma po rodnoj ravnopravnosti.

Uznemiravanje u porodici – poznato kao „matahara“ u Japanu – takođe je glavno pitanje, a istraživanje vlade iz 1991. otkriva da je polovina zaposlenih žena u zemlji pretrpela neku vrstu uznemiravanja nakon što je zatrudnela, a jedna od pet je otpuštena.