Veoma loš početak godine zabrinuo je finansijski i bankarski svet, o čemu su posvedočili i na Juromani konferenciji u Beču.
U većini izlaganja, predstavnici vlada i najvećih banaka centralne i istočne Evrope ističu da je trenutak više nego izazovan i da je teško predvideti kako će se situacija dalje odvijati.
Cena nafte bi, kažu, mogla na 40 ali i na 10 dolara, cene sirovina su se sunovratile, Kina je nepoznanica, ali samo u negativnom smislu. Akcije su pale 10 odsto od početka godine, da li je samo korekcija?
Sve je to ono što smo svi znali pre foruma, ali su se ipak očekivali nekakvi odgovori ili smernice koje bi finansijska i bankarska elita mogla da ponudi. To je, međutim izostalo.
Bankari imaju svoje planove koje su predstavili na najposećenijem panelu, na kojem su na trenutke i opušteno i uz po neku šalu izneli kakva nas bankarska budućnost čeka.
Njihove osnovne teze su da je za stabilnost poslovanja potrebno da banke rade u predvidivom i stabilnom okruženju. Posebno su naveli da su izborni procesi ti koji to kvare.
Prstom upiru u Poljsku i Hrvatsku ponajviše, gde su se uoći izbora donosile neočekivane odluke i promene pravila igre. To im se ne dopada.
Iz Rajfajzena su naveli primer Hrvatske koja je pred izbore odlučila da konvertuje kredite iz švajcarskog franka u kunu, na šta je, kako kaže, naterala banke a da ih nije ni pitala.
Ono što je sigurno jeste da banke ozbiljno ulaze u proces digitalizacije. „Nijedna banka ne moze da izbegne da ne ponudi digitalne usluge klijentima i mi smo oformili centar koji na tome radi“, kaže šef Rajfajzen banke internacional Karl Sevelda, koja posluje na 14 tržista, jedno je i Srbija.
Za te namene Unikredit je izdvojio 1,2 milijarde evra u naredne dve godine. Šef za Centralnu i istočnu Evropu te banke Karlo Vivaldi kaže da se radi na digitalnoj transformaciji i modernizaciji infrastrukture kako bi se objedinio veb, mobajl i internet.
Fintek kompanije na tom polju nisu im, kako tvrde, konkurencija već partneri.
Član upravnog odbora Jozef Sikela požalio se međutim da je njihova virtuelna inovacija savršeno prihvaćena u Nemačkoj dok je u Austriji ne koriste.
„Mi preferiramo fizički kontakt“, našalio se na to Sevelda.
U jednom momentu je moderatorka Đada Verčeli, jedna od direktora Juromani koferencije ironično postavila pitanje kako će grčke banke nastupiti.
Usledio je ironican odgovor Karla Vivaldija: „Nije važno kako će grčke banke izaći na tržiste, klijenti će doći kod nas“. Usledio je smeh ostalih učesnika.
U sličnom tonu se Varčeli obratila i osobi iz publike koja se javila posle toga da postavi pitanje.
„Evo neki novac već nestaje“, kazala je, na sta je taj gospodin rekao „ne morate biti tako sarkastični“.
Posle bildovanja bankarskih mišića na kolegama iz Grčke, bankari su poželeli organski i održiv rast u narednim godinama. Da li će tako biti i realnoj ekonomiji uz pomoć njih ili uprkos njima?
