Kako automobili poskupljuju zbog ekoloških propisa EU

Evropska unija od prvog januara 2025. godine počinje sa primenom još strožih zabrana emisije ugljen-diokisida koji dolazi iz vozila, što znači da će najmanje petina prodatih vozila kod većine proizvođača morati da budu električna, kako bi izbegli visoke kazne, prenosi Rojters.

Međutim, podaci Udruženja evropskih proizvođača automobila (ACEA) pokazuju da je ove godine samo 13 odsto svih prodatih vozila u EU bilo električno.

Proizvođači su zbog ovih ekoloških propisa krenuli da podižu cene vozila koja nisu električna, kao i da pripremaju popuste za kupovinu električnih vozila.

Stroža pravila dolaze u trenutku kada se automobilski sektor već suočava s viškom kapaciteta zbog slabije prodaje i sve veće konkurencije kineskih proizvođača, što je poslednjih meseci dovelo do upozorenja pada profita od strane kompanija poput Folksvagena, Stelantisa i drugih.

Kazne za nepoštovanje ovih propisa, prema trenutnim podacima o prodaji, mogle bi da dostignu i do 15 milijardi evra, kaže predsednik ACEA Luka de Meo.

Folksvagen, Stelantis i Reno su u poslednja dva meseca povećali cene modela s unutrašnjim sagorevanjem za nekoliko stotina evra, što analitičari vide kao pokušaj da se smanji potražnja za takvim vozilima i podstakne interesovanje za skuplje električne modele.

Prošlog meseca Pežo, deo Stelantis grupe, povećao je cene svih svojih modela u Francuskoj, osim potpuno električnih, za čak 500 evra.

Povećanje cena pomoći će u finansiranju budućih popusta na električna vozila, rekao je Denis Šemul, automobilski analitičar iz S&P Global, opisujući to kao „indirektnu subvenciju“ za kupce električnih automobila na račun kupaca vozila s motorima na unutrašnje sagorevanje, ali verovatno uz značajan uticaj na profitne margine.

Folksvagen, koji će verovatno najviše osetiti posledice novih ciljeva zbog velikih obima prodaje, već je smanjio cenu svog električnog modela ID3, koji u Nemačkoj sada košta ispod 30.000 evra.

Koliko je značajna auto-industrija, pokazuju podaci ACEA prema kojima ona generiše 13,2 miliona radnih mesta u EU. Auto-industrija čini 7,5 odsto BDP-a EU, a godišnje se za ovaj sektor izdvoji oko 33 odsto sredstava za istraživanja i razvoj.

Opala prodaja električnih vozila u novembru

Podaci ACEA za novembar pokazuju da je registracija novih vozila u EU opala za 1,9 odsto. Francuska beleži najveći pad – 12,7 odsto, a odmah za njom nalazi se Italija sa 10,8 odsto. Nemačka je u stagnaciji, dok je jedina zemlja koja beleži rast novoregistrovanih vozila za novembar – Španija sa 6,4 odsto.

Novoregistrovana hibridna i električna vozila za novembar čine 55,8 odsto, a prema statistici za period od početka godine ova vozila iznose 51,1 odsto.

Tesla i SAIC Motor, koji su od novembra podložni novim carinama EU na automobile proizvedene u Kini, zabeležili su pad prodaje u EU od 40,9 odsto (Tesla) i 7,8 odsto (SAIC Motor).

Emisija štetnih gasova u EU opada

Ipak Evropska unija pokazuje rezultate uvođenjem ekoloških propisa. U drugom kvartalu 2024. godine emisije gasova sa efektom staklene bašte smanjena je za 2,6 odsto u odnosu na isti period prošle godine, pokazuju podaci Eurostata.

Poređenje za isti period govori da se emisija štetnih gasova smanjila u 19 država članica, od čega je samo pet postiglo takve rezultate i zabeležilo pad bruto domaćeg proizvoda. Ostalih 14 članica je uz smanjenje emisije gasova s efektom staklene bašte, uspelo i da zabeleži rast BDP-a.

Holandija beleži najveći pad emisije štetnih gasova – čak 9,1 odsto za godinu dana.

Ipak, za ovaj period nisu svi sektori beležili pad. Sektor vodosnabdevanja, kanalizacije i klimatizacije zabeležio je porast od 2,6 odsto.  Najveći pad emisije gasova s efektom staklene bašte pripada sektoru snabdevanja električnom energijom i gasom – 12,1 odsto.

Pun zamah auto-krize u Srbiji na proleće, za sektor zainteresovani kineski investitori