Dvadeset četiri godine kasnije: Kako je 11. septembar promenio svet?

Danas se obeležava 24 godine od terorističkog napada na kule bliznakinje Svetskog trgovinskog centra u SAD-u. Poginulo je skoro 3.000 ljudi, od kojih više od 1.000 nikada nije identifikovano. Već narednog dana, 12. septembra 2001. godine NATO je po prvi i za sada jedini put, aktivirao član 5 koji podrazumeva da ukoliko je jedna članica NATO napadnuta, sve će joj pomoći u odbrani.

Tog dana, panislamistička organizacija koju su predvodili sunitski džihadisti, Al Kaida, izvela je teroristički napad sa četiri aviona. Četiri komercijalna aviona poletela su sa tri različita aerodroma. Let 11 Ameriken erlajnsa uleteo je u severni deo kule Svetskog trgovinskog centra, dok je 17 minuta kasnije južnu kulu udario let 175 Junajted erlajnsa. Obe kule su se urušile kroz sat i 42 minuta. 

Treći, let 77 Amerikan erlajnsa, otet je iznad Ohaja i pao je na zapadnu stranu Pentagona. Poslednji, let 93 Junajted erlajnsa leteo je u pravcu Vašingtona, ali se srušio u blizini Pensilvanije nakon što je usledila borba putnika i otmičara. Smatra se da je let 93 išao prema Beloj kući.

Šta se konkretno promenilo od tada?

Bezbednost i nadzor

Posle 11. septembra, zemlje su utvrdile da bezbednost mora da se centralizuje u jedinstven sistem i promenile svoj pristup. SAD spaja 22 institucije u Ministarstvo za unutrašnju bezbednost (DHS), koje od 2003. koordinira graničnu kontrolu, imigraciju i zaštitu saobraćaja. U okviru njega nastaje i TSA, odnosno Uprava za bezbednost u saobraćaju Sjedinjenih Država koja uvodi nove standarde poput pravila „3-1-1“ za tečnosti, koje znači da svaki putnik u avion sme da unese tri posude (do 100 mililitara), koje moraju da stane u jednu kesu i da svaki putnik sme imati jednu takvu kesu, kao i pravila za fizičku zaštitu kokpita.

Od 2023. godine, novi putnički avioni moraju da imaju i dodatnu barijeru kada su vrata kokpita otvorena. Provere identiteta su centralizovane: FBI-jev Terrorist Screening Center objedinio je različite „watch-liste“ (poput ,,no-fly”), dok DHS-ov program rutinski prikuplja otiske prstiju i fotografije pri ulasku/izlasku iz zemlje. 

Zatim, Organizacija međunarodnog civilnog vazduhoplovstva (ICAO) je standardizovala elektronske pasoše, a EU je uvela PNR, odnosno razmenu podataka o putnicima između država i aviokompanija. Tako je nastala povezana mreža provere koju sad znamo – efikasnija u detekciji rizika, ali sa širim zahvatom državnog nadzora.

Rat protiv terora i novo tumačenje sile

Već 12. septembra 2001. NATO je aktivirao član 5 potvrdivši da je napad na jednu članicu napad na sve. Američki Kongres usvaja AUMF, široko ovlašćenje za upotrebu sile protiv odgovornih i „povezanih snaga”, koje služi kao temelj globalnih ratnih operacija koje je Amerika pokrenula od napada na kule bliznakinje. 

Procena projekta ,,Costs of War,” na Braun univerzitetu je da su od 11. septembra 2001. do povlačenja SAD-a iz Avganistana 30. avgusta 2021. američki budžetski troškovi iznosili oko osam biliona dolara, dok je više od 900.000 ljudi poginulo tokom rata. Međutim, procena celokupne smrti je daleko viša, otprilike oko 4,5 miliona, uključujući smrti koje su nastale zbog bolesti, gladi, urušene infrastrukture, a ne samo u ratu.

Društvo i svakodnevica: Strah naspram polarizacije 

U prvim godinama posle 11. septembra bezbednost je ušla u rutinu: više kamera u javnom prostoru, kontrole na stadionima i festivalima, provere ličnih dokumenata pri ulazu u institucije i slično. Takođe, podaci FBI-a beleže nagli skok zločina iz mržnje prema muslimanima, sa 28 slučajeva 2000. na 481 u 2001. godine.

Istovremeno, putovanja i migracije postaju komplikovanija, odnosno države uvode složeniji proces: duže provere, dodatna pitanja, biometrija kao standard i druge. Doneti su i posebni programi podrške žrtvama i spasiocima, što je postalo važan deo kulture sećanja.

Nastaje trajna promena u medijskom izveštavanju. Prva promena je 24/7 „udarnih vesti“, potom umnožavanje kablovskih kanala, zatim pojava društvenih mreža – svi ovi elementi su uticali na medije i izveštavanje kakvo sad znamo. Retke vanredne vesti postaju svakodnevica, stvoren je konstantan osećaj urgentnosti. Takođe, poseban akcenat se stavlja i na izveštavanju o memorijalima, godišnjicama i slično.