Kako je pandemija doprinela porastu sajber zloupotreba?

Globalne kompanije su od pojave virusa COVID-19 prijavile u proseku 4.000 sajber napada dnevno, što predstavlja rast od 400 odsto u odnosu na period pre pandemije, pokazuju podaci „Back to Business“ istraživanja kompanije Visa.

Potrošači su se za vreme pandemije okrenuli digitalnim plaćanjima. Čak 78 odsto njih promenilo je način kupovine usled zabrinutosti za sigurnost, dok je polovina odbila da kupuje u prodavnicama u kojima je plaćanje zahtevalo fizički kontakt.

Istraživanje je pokazalo da je širom Centralne Evrope, Bliskog Istoka i Afrike bio značajan porast sajber napada koji su izvršeni jednom od najpoznatijih prevarnih tehnika – socijalnim inženjeringom. 

Ova metoda sprovodi se poigravanjem bazičnim ljudskim emocijama, koje su usled neizvesnosti zbog zdravstvene situacije dodatno intenzivirane. 

Najčešći oblik socijalnog inženjeringa za vreme pandemije je fišing, koji je postao kompleksniji i sada uključuje brojne varijante, kao što je spear fišing – napadi koji ciljaju određenu žrtvu personalizovanom komunikacijom i upotrebom lažne veb lokacije. 

Napadači se u tim slučajevima predstavljaju kao članovi porodice, prijatelji, rukovodioci ili vladini službenici. 

Ove jeseni, klijenti nekoliko banaka u Srbiji primili su brojne maliciozne fišing poruke, a kompanije su počele da usvajaju nove sigurnosne procedure kako bi obezbedile transakcije.

„Takozvana ‘friendly’ tehnika zloupotreba je takođe u porastu, a odvija se kada dozvolimo prijateljima, članovima porodice ili bližim saradnicima da upotrebe našu platnu karticu i odamo im lozinku“, objašnjava Hektor Rodrigez potpredsednik u sektoru rizika kompanije Visa za CEMEA region.

„Suočena sa ovom vrstom prevare, mala i srednja preduzeća uglavnom refundiraju novac bez detaljnijih provera, u želji da pruže izvanredno korisničko iskustvo svojim kupcima, ne sluteći da je reč o zloupotrebi“, dodaje on.

Prevare ove vrste predstavljaju značajan trošak za biznise – smatra se da friendly tehnika napada smanjuje legitimnu prodaju za jedan odsto, a dobit za 20 odsto.

Uprkos tome, platni ekosistem prepoznao je izazove i dobro reagovao na njih, zauzimajući tehnološki pristup rešavanju novih pretnji. 

Tome je doprinela činjenica da je većina preduzeća investirala u sigurnosne sisteme sa naprednim tehnologijama i pre pandemije. 

Međutim, pojava virusa dodatno je ubrzala ovaj proces – biznisi širom sveta započeli su borbu protiv sajber napada usvajanjem još naprednijih i sigurnijih tehnologija poput tokenizacije, beskontaktnog plaćanja i EMV čipova na pametnim karticama.

„Neizvesnost koju izaziva pandemija virusa COVID-19 trajaće i u budućnosti, a u narednih 12 do 18 meseci možemo da očekujemo nove disrupcije i transformacije. Međutim, verujem da će se dramatični skok digitalnih plaćanja nastaviti, budući da se i potrošači i trgovci sve više opredeljuju za e-trgovinu i beskontaktnu tehnologiju“, ukazuje Rodrigez. 

Tome u prilog govori i nedavno istraživanje sprovedeno u CEMEA regionu koje je pokazalo da čak 96 odsto kupaca planira da nastavi da kupuje i plaća putem interneta i nakon što pandemija utihne.

Uzimajući u obzir brzinu promene ponašanja kupaca, kao i sofisticiranost zloupotreba, neće biti iznenađujuće ukoliko upravljanje rizikom postane kompleksnije u bliskoj budućnosti. 

Oko 79 odsto kompanija navodi da će upravljanje rizikom biti sve više u fokusu tokom naredne dve godine.