Kako su digitalni mediji promenili globalnu politiku?

Digitalni mediji od diplomata su napravili moderne medijske ambasadore, ali ne vladaju svi novim pravilima igre, rečeno je u Bonu na međunarodnom skupu Global Medija Forum.

Međunarodne odnose nisu toliko promenili tvitovi političara, koliko milioni tvitova korisnika iz čitavog sveta, rečeno je u Bonu.

Šef nemačke diplomatije Frank-Valter Štajnmajer obratio se video-porukom učesnicima Međunarodnog medijskog skupa „Global medija forum“, posvećenom odnosu medija i spoljne politike u vremenu digitalizacije i poručio da poneke metode spoljne politike izgledaju sada staromodno. 

„U odnosu na obilje snimaka iz kriznih regiona, poneke od metoda spoljne politike čine se sporim i staromodnim“, rekao je Štajnmajer, preneo je, poslednjeg dana skupa, nemački radio Dojče vele, koji je organizator ovog međunarodnog skupa, prenosi Tanjug. 

„Diplomatija i pregovori koji traju noćima, kao i natezanje oko kompromisa, iziskuju mnogo vremena“, rekao je Štajnmajer i dodao da je, ako se na kraju svega nalazi kompromis, kao u pregovorima oko iranskog atomskog programa, onda je potpuno svejedno šta je za njegovo ostvarenje bilo presudno i da li su to bili tajni razgovori, ili javna debata. 

„Dilomate sada moraju da promene način svog izražavanja. Moraju da pričaju kao mi“, rekla je direktorka za komunikacije pri Ujedinjenim nacijama Debora Sevard i ocenila da je dobro što je to tako, jer to pomaže ljudima da shvate šta političari i diplomate pokušavaju da postignu. 

Zajedno sa Janom Melisenom i drugim ekspertima, Debora Sevard je na tom forumu diskutovala na temu kako je digitalna tehnologija promenila međunarodne odnose. 

Te odnose nisu toliko promenili tvitovi političara, koliko milioni tvitova korisnika iz čitavog sveta, koji iz minuta u minut na svoje stranice ubacuju fotografije, izjave ili video-snimke, a oni koji su na vlasti, izloženi su pravoj poplavi informacija i sadržaja, koje ne mogu da kontrolišu, prenosi Dojče vele. 

„To je izazov s kojim ni jedna vlada ne uspeva da izade na kraj“, rekao je bivši Bi-Bi-Sijev novinar i voditelj Nik Gouving. 

„A, mi smo tek na početku digitalne ere, koja masama daje moć i dovodi u pitanje legitimnost onih na vlasti…“, rekao je Gouving. 

Učesnici medijskog međunarodnog trodnevnog skupa, koji je danas okončan, raspravljali su u Bonu o odnosu medija i međunarodne politike u vreme digitalizacije, ukazujući na značaj slobode, kvaliteta i poverenja, a državni ministar, zadužena za kulturu u Ministarstvu inostranih poslova Marija Bemer govorila je i o opasnosti neograničene komunikacije. 

Bemerova je upitala koji su okviri potrebni internetu gde svako može publikovati sve i gde se pozadina jednog izveštaja ne može potpuno verifikovati i navela da se na to pitanje mora naći ubedljivi odgovor kako bi novinarstvo bili kredibilno i imalo poverenje svoje čitalačke i gledalačke publike. 

„Glavna pretpostavka za uspeh svake nove ponude je kvalitet… samo onaj koji ima poverenje svojih korisnika, može preživeti u ovo vreme digitalizacije“, rekla je Bemerova ukazujući da je kvalitet odlučujući, nezavisno od toga li su mediji digitalini ili ne, preneo je Dojče vele. 

Učesnici ovog skupa, njih oko 2.000 iz više od 100 zemalja su u brojnim radionicama i panel forumima diskutovali o medijima i politici u digitalnom vremenu i o tome kako digitalna tehnologija menja međunarodne odnose.