Istorijski uspeh naučnice srpskog porekla
Obeležavajući 28 godina uticaja, internacionalne nagrade „L’Oréal–UNESCO Za žene u nauci” za 2026. godinu odaju počast pet pionirki naučnog istraživanja
Kako zaštititi demokratiju u eri veštačke inteligencije?
Foto: Nova ekonomija/Čedomir SavkovićDetalji sa izbora u Srbiji održanih 2023. godine
Uvođenje globalnog standarda za autorska prava i prepoznavanje sadržaja koje su generisale „mašine“ biće ključne stavke u borbi protiv dezinformacija u predstojećim izborimaa 2024. godine, tokom kojih će u više država širom sveta glasati oko dve milijarde ljudi. Uoči njih postavlja se pitanje integriteta demokratskog procesa u doba napredne veštačke inteligencije, prenosi portal The Hill.
S obzirom na značajan napredak u razvoju generativnih AI modela (artificial intelligence, modela veštačke inteligencije), kao što je GPT-4 (jezički model veštačke inteliencije) kompanije OpenAI, suočavanje sa izazovom dezinformacija postaje sve važnije.
Generativni AI modeli, sposobni da stvaraju uverljive tekstove na osnovu ogromnih količina podataka, otvaraju vrata potencijalnim zloupotrebama u političke svrhe. Nedavni primeri iz Indije, gde su političke stranke koristile AI četbotove za pridobijanje birača, ukazuju na opasnost koju takva tehnologija može predstavljati za izborne procese.
U svetlu ovih događaja, Sjedinjene Američke Države zajedno sa drugim velikim zemljama, razmatraju uvođenje globalnog standarda za posebne vodene žigove u tekstovima koji su napisani pomoću veštačke inteligencije.
Cilj je da se stvori mehanizam koji bi jasno označavao AI generisani sadržaj, pružajući time transparentnost i verodostojnost informacijal.
Predlog uključuje implementaciju jedinstvenih digitalnih potpisa u metapodacima (podaci koji pružaju informacije o jednom ili više oblika podataka) tekstova, koji bi označavali korišćeni AI model i datum generisanja.
To bi omogućilo lakšu identifikaciju i proveru autentičnosti tekstova, posebno na društvenim mrežama gde je širenje dezinformacija najizraženije.
POSTOJE IZVESNE TEŠKOĆE
Međutim, ovaj pristup donosi izazove, posebno kada je reč o manjim modifikacijama teksta napisanog pomoću veštačke inteligencije (AI). Ovakve promene mogu zakamuflirati digitalni potpis, ali su manje zabrinjavajuće u kontekstu masovnih dezinformacijskih kampanja koje koriste ogromne količine AI generisanog sadržaja.
Inicijativa o uvođenju standarda za vodene žigove za tekstualni AI sadržaj dolazi u ključnom trenutku, s obzirom na veliki broj planiranih izbora širom sveta.
Očekuje se da će SAD predvoditi ovu inicijativu, u saradnji sa Evropskom Unijom i Kinom, kako bi se uspostavio efikasan i univerzalan sistem zaštite demokratskih procesa od uticaja veštačke inteligencije.
Globalna implementacija ovog standarda neće biti jednostavna. Različiti pristupi i regulatorni okviri u zemljama širom sveta zahtevaju pažljivo razmatranje i međunarodnu saradnju.
Zemlje poput Brazila i Indonezije, sa naprednim AI tehnologijama i istorijom kontroverznih izbora, mogu smatrati ovu inicijativu ključnom za zaštitu svojih demokratskih procesa. Sa druge strane, zemlje sa strožijim kontrolama širenja informacija, kao što su Rusija ili Iran, mogu ovo videti kao uplitanje u svoj suverenitet.
Kao rezultat, postavlja se potreba za balansiranim pristupom koji poštuje nacionalni suverenitet, ali istovremeno promoviše globalnu koordinaciju u borbi protiv dezinformacija koje generiše veštačka inteligencija. Ova inicijativa predstavlja korak ka očuvanju autentičnosti i pouzdanosti demokratskih normi u digitalnom dobu.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
