Najbogatiji ljudi sveta su završetak 2015. dočekali nešto manje bogati nego su bili na početku godine.
Prema listi koju je pravio Blumberg, 400 najbogatijih ljudi na svetu ove godine je ukupno izgubilo oko 19 milijardi dolara.
Previranja na tržištu napravila su svoje
Pod uticajem pada cena sirovina i usporavanja privrednog rasta u Kini investitori su postali oprezniji, što je dovelo do toga da je prvi puta zabeležen negativan trend indeksa bogatstva od 2012. godine, odnosno otkako su analitičari Blumberga počeli svakodnevno da prate neto vrednost svetskih millijardera.
„Nakon tri sjajne godine, previranja na tržištu kapitala u 2015. napravila su svoje“, komentarisao je Ken Fisher, osnivač Fisher Investmentsa koji upravlja sa fondom od 65 miliona dolara.
„Prekomerna ponuda na tržištu nafte, slaba potrošnja i pojednostavljeni slom koji je za sobom povukao i cene sirovina, ohladila su investitore.“
Bil Gejts i dalje najbogatiji
Suosnivač Majkrosofta Bil Gejts i dalje drži prvu poziciju sa 83,6 milijardi dolara, no njegovo bogatstvo se tokom protekle godine smanjilo za nekih 3 milijarde. Na drugom mestu je Španac Amansio Ortega, vlasnik Inditeksa i modnog brenda Zare, koji je ujedno od 2012. godine i najbogatiji Evropljanin. Ortega čije je bogatstvo naraslo za 12,1 milijardi dolara preskočio je Vorena Bafeta i Karlosa Slima.
Američki investitor Voren Bafet treća je najbogatija osoba na svetu sa 62,5 milijardi dolara, a njegova holding kompanija Berkšir hatavej ove je godine izgubila 11, 3 milijarde dolara. Najveći skok na listi najbogatijih odnosi se na osnivača Amazona, Džefa Bezosa, koji se popeo na četvrto mesto, tako što je u proteklog godini udvostručio svoje bogatstvo na 59,3 milijardi dolara.
Najveći gubitnik u prvoj petorici je Karlos Slim
Meksički telekomunikacijski magnat Karlos Slim je najveći ovogodišnji gubitnik. Otkako su njegovu kompaniju America movil kroz koju kontroliše većinu fiksne i mobilne telefonije u Meksiku počeli da češljaju regulatori, cene akcija kompanije ove su godine pale za 25 odsto, a Slim je postao lakši za 20 milijardi dolara. Tako je Karlos Slim, koji je 2013. bio najbogatiji čovek na svetu ove godine završio na petom mestu.
U stavu 1. člana 4a. Zakona o vazdušnom saobraćaju, u daljem tekstu Zakon, piše, citiram; »U vazdušnom prostoru Republike Srbije vazduhoplovi se moraju pridržavati pravila letenja.«, dok u stavu 1. člana 24. Zakona piše, citiram; »Vazduhoplov može da leti u vazdušnom prostoru Republike Srbije na osnovu plana leta koji se prethodno podnosi pružaocu usluga u vazdušnoj plovidbi.« Pogledajmo sada Pravilnik o letenju vazduhoplova i njegov član 38. koji definiše minimalne visine letenja u VFR – Visual Flight Rules, a tamo piše, citiram; »Osim ako je potrebno za poletanje ili sletananje vazduhoplova ili ako to odobri Direktorat, VFR letovi ne mogu da se obavljaju: 1) iznad gusto naseljenih delova gradova, mesta ili naselja ili iznad skupova lica na otvorenom prostoru, na visini manjoj od 300 m (1.000 ft) iznad najviše prepreke unutar kruga poluprečnika 600 m od vazduhoplova; 2) u područjima koja nisu obuhvaćena tačkom 1), na visini manjoj od 150 m (500 ft) iznad tla ili vode ili 150 m (500 ft) iznad najviše prepreke unutar kruga poluprečnika 150 m od vazduhoplova.« Pošto mi je dobro poznato gde se u Specijalom rezervatu prirode Uvac nalaze gnezda beloglavog supa, ne treba biti veliki »stručnjak« za vazdušni saobraćaj pa konstatovati, da su mladunci beloglavog supa ispali iz gnezda, jer je helikopter leteo niže i bliže nego što to dozvoljava tačka 2) člana 38. Pravilnika o letenju vazduhoplova, pa je time prekršio stav 1. člana 4a. Zakona. Odgovori Direktorata i SMATSA; da ne isključuju mogućnost da je helikopter leteo bez podnetog plana letenja ne »piju vodu«, jer to po stavu 1. člana 24. Zakona nije dozvoljeno. Pogledajmo sada šta kaže Zakon u delu »Kaznene odredbe«, a tamo u članu 258. piše, citiram; »Novčanom kaznom od 500.000 do 2.000.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ako: 2) se ne pridržava pravila letenja (član 4a stav 1); i 16) u svojstvu operatera vazduhoplova koristi vazduhoplov koji leti u vazdušnom prostoru Republike Srbije bez prethodno podnetog plana leta (član 24. stav 1)«, dok u članu 260. Zakona piše, citiram; »Novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj fizičko lice ako: 2) se ne pridržava pravila letenja (član 4a stav 1) i 14) u svojstvu vođe vazduhoplova upravlja vazduhoplovom koji leti u vazdušnom prostoru Republike Srbije bez prethodno podnetog plana leta (član 24. stav 1)«. Na kraju, činjenica da ni Direktorat, a ni SMATSA ne znaju koji helikopter je tada leteo i ko je njime upravljao, očigledno dokazuju da oni ne rade dobro posao za koji su nadležni. Druga mogućnost je, da nadležni; Direktorat i SMATSA znaju koji helikopter je tada leteo i ko je njime upravljao, ali da zbog »visoke« politike nije »zdravo« izaći sa tim informacijama u javnost.
ODGOVORI