Kakve će finansijske posledice imati moguće otcepljenje Škotske?

Škoti bi, ukoliko se otcepe od Velike Britanije, da zadrže britansku funtu, ali vlada u Londonu upravo tu mogućnost isključuje.

Tačno 500.000 paketića novca u raznim apoenima (Starter Kits) od ove sedmice se nalazi u filijalama banaka od Glazgova do Aberdina. 250 skotija (scotties) – kako je nazvana nova škotska valuta – nalazi se u svakom od tzv. „Starter Kits“.

To, kada se preračuna u funte, iznosi 200 evra. Novčanicu od 100 skotija ukrašava Vilijam Velas, a od 50 skotija Šon Koneri. Na novčanici od deset funti možete videti Roda Stjuarta, a na novčanici od jednog skotija smeši se Endi Murej. Ukoliko Škoti naredne sedmice zaista izglasaju nezavisnost, onda će paketići sa novcem, ujutro nakon referenduma, biti raspoređeni po šalterima banaka u Škotskoj. Neki šefovi filijala će taj čin ozvaničiti u pratnji melodija sa tradicionalnih škotskih instrumenata – gajdi. 

Ali priča ne može baš tako da počne, jer stvarnost izgleda drugačije. Ukoliko Škoti 18. septembra zaista izdejstvuju nezavisnost, pripremljeno neće biti baš ništa.

Po pitanju valute dijametralno se razlikuju pozicije zagovarača i protivnika nezavisnosti. 

„Funta je naša valuta“, kaže Aleks Salmond, vođa škotskih nacionalista. On bi londonsku valutu najradije zadržao, bez obzira na nezavisnost. Nasuprot tome su tri najveće velike partije u Vestminsteru (torijevci, laburisti i liberalne demokrate) jasno stavili do znanja da za njih ne dolazi u obzir monetarna unija. 

Tokom jednog od nekoliko TV-duela pred izlazak na referendum razlika u mišljenjima je skoro dovela do incidenta. Alister Darling, idejni vođa kampanje „Better Togehter“ u prevodu „Bolje zajedno“ je svog protivnika Salmonda pitao, koji je njegov Plan B u pogledu škotske valute. Salmond se do te mere izvlačio da ne odgovori na pitanje, da je u publici nastao metež, pa je i došlo do povika „Buu!“

Namera Salmonda da zadrži britansku funtu, na prvi pogled se doživljava razumno. 

„Monetarna unija bi bila prednost, jer ne bi bilo troškova oko transakcija“, pojašnjava Džordž Bakli, ekonomista u nemačkoj Dojče banci u Londonu. Škotska i engleska preduzeća bi svoje uzajamne poslove i dalje mogli da nastave u zajedničkoj valuti: onaj ko iz Glazgova ide u kupovinu u Liverpul, ne bi morao da menja skotije u funte. 

Sve to bi, dodaje Bakli, imalo i druge prednosti. Ne bi postojali rizici oko promene kurseva, protiv kojih se firme skupo moraju osigurati. Buduća vlada u Edinburgu mogla bi svoje državne obveznice i dalje da izdaje u britanskim funtama – umesto u nekakvoj mini-valuti koju skoro niko ne koristi i koja bi ukomplikovala izdavanje obveznica i povećala kamate, koje bi država morala da plati na te obveznice. 

S druge strane, dodaje Bakli, monetarna unija znači i rizik. 

„Morate samo pogledati preko kanala da biste shvatili zašto“. I zaista, mnogi ekonomisti smatraju da je uzrok krize evra u tome što su zemlje evrozone uzele zajedničku valutu, a svaka vodi svoju ekonomsku i poresku politiku. 

Monetarna unija ima samo smisla onda kada se vodi i zajednička fiskalna politika. To bi u ovom slučaju značilo da odvajanje Škotske faktički nije sprovedeno i da bi Edinburg svoju ekonomsku politiku vodio po smernicama Londona. Onda se postavlja pitanje, zbog čega Salmond uopšte želi otcepljenje? Sopstvenu zastavu i sopstveni fudbalski tim, Škoti ionako već imaju.

Bilo kako bilo, londonske velike partije isključuju monetarnu uniju. Ukoliko se pri tome ne radi ni o kakvom taktičkom manevru, Salmondu je potreban plan B. On bi, sudeći prema njegovim izjavama prethodne sedmice, mogao izgledati ovako: Škotska odustaje od monetarne unije, ali Škoti i dalje plaćaju funtom. 

Može li ostati tako? Može. Tako rade Crnogorci. Oni koriste evro, iako nisu ni u EU, ni u evrozoni. I Panama i Ekvador su odavno odustali od sopstvene valute i umesto toga koriste američki dolar. 

Za Škotsku bi to, sa njenom finansijskom industrijom, ipak mogao biti eksperiment sa neizvesnim ishodom. Obe velike škotske banke Rojal Bank of Skotland i Bank of Skotland – obe sa sedištem u Edinburgu, izgubiće pristup britanskoj Centralnoj banci. Ukoliko stvari krenu nizbrdo, neće biti nikoga da podrži banke i garantuje ulagačima njihove ušteđevine. Kada bi Škoti čak i osnovali sopstvenu Centralnu banku, ona ne bi, tvrdi Bakli, smela da štampa britanske funte, što znači da bi u slučaju opasnosti – bila nemoćna.