Kameron priznao da je imao udeo u ofšor-u iz ‘Panamskih papira’

Britanski premijer Dejvid Kamerom priznao je da je do 2010. imao udeo u fondu koji je njegov pokojni otac registrovao na Bahamima, posle više dana pritisaka oko otrkića vezanih za aferu Panamski dokumenti.

Kameron je rekao u intervjuu za televiziju Aj-Ti-Vi (ITV) da je prodao svoj udeo 2010. za oko 30.000 futi, nekoliko meseci pre nego što je postao premijer. On je rekao i da nema ništa da krije i da je platio sve britanske poreze na dobit ostvaren od prodaje deonica.

Na osnovu dokumenata iz panamske advokatske kompanije „Mosak Fonseka“ obelodanjeno je da je Ijan Kameron, otac premijera,  bio na čelu investicionog fonda Blemor Holdings, čiji su prihodi trideset godina skrivani od britanskih poreskih organa, preneo je ranije list Gardijan.

Premijer je lično došao na udar kritike posle otkrića da je njegov otac Ijan Kameron, koji je umro 2010, vodio taj fond.

Kancelarija britanskog premijera Dauning strit izdala je četiri saopštenja jedan za drugim, u kojima se navodi da je to privatna stvar, i da je Kameron lično u utorak rekao da nema nikakve akcije, niti ofšor fondove.

Danas je on ponovio da nema nikakve akcije ali je prvi put priznao da je u prošlosti imao udela u fondu svog oca.

„Sa suprugom Samantom imali smo 5000 akcija u Blemor Investment fondu koje smo prodali u januaru 2010. za oko 30.000 funti“, pre nego što sam postao premijer, rekao je Kameron za ITV.

„Iskreno nemam šta da krijem. Ponosam sam na svog oca i na to što je ostvario, od firme koju je izgradio do svega ostalog. Ne mogu da podnesem da se njegovo ime provlači kroz blato“, dodao je on.

Dauning strit je saopštio da su Kameron i njegova supruga kupili deonice u aprlilu 1997. za 12.497 funti i prodali ih u januaru 2010. za 31.500 funti, prenosi Bi-Bi-Si (BBC).

Premijerova kancelarija je juče izdala saopštenje u kome se navodi da Kameron, njegova supruga i deca nisu imali koristi od ofšor sredstava, pošto su mediji postavljali pitanja o tome da li porodica i dalje drži udeo u fondu.

Prema listu Gardijan, članu Medjunarodnog konzorcijuma istraživačkih novinara (ICIJ) koji su došli do Panamskih dokumenata, Fond Ijana Kamerona zapošljavao je pedesetak ljudi baziranih na Bahamima. Oni su potpisivali dokumente i imali uloge blagajnika i sekretara, što nije ilegalno.