Za sada je pušten u rad jedan podvodni kabl
Nova ekonomija: Čedomir Savković
Crno jezero na Durmitori, pogled sa Vrhova Veliki i Mali Međed
Nastavak projekta spajanja Crne Gore i Italije drugim podmorskim kablom za prenos struje zastao je zbog rešavanja imovinsko-pravnih problema na lokacijama Đurđevića Tara i Njegovuđa, kao i zbog (ne)usvajanja planske dokumentacije za koridor izgradnje dalekovoda Pljevlja – Bajina Bašta.
To su dva ključna problema koja moraju da se reše u najkraćem roku, kako bi se nastavio projekat povezivanja elektroenergetskih sistema Crne Gore i Italije podmorskim kablom, pišu podgoričke Vijesti.
To je zvanično rečeno iz Crnogorskog elektroprenosnog sistema (CGES) koji zajedno sa Vladom i italijanskim operatorom prenosnog sistema (TERNA), na osnovu zaključenog ugovora, realizaciju projekat povezivanja elektro-energetskih sistema dveju država.
Za sada je puštena u pogon jedna žila podmorskog kabla kapaciteta 600 megavata (MW), trafostanica Lastva i deonica dalekovoda od Lastve do Čeva.
Radovi na kompletnom dalekovodu do Pljevalja trebalo je da budu završeni do kraja ove godine, ali rok neće biti ispoštovan.
Iz CGES-a su rekli da se problemi sa meštanima na lokacijama Đurđevića Tara i Njegovuđa odnose na projekat izgradnje dalekovoda Lastva – Čevo – Pljevlja, koji predstavlja povezanu infrastrukturu podmorskog kabla za Italiju.
Postupak eksproprijacije sproveden je na nivou od 98 procenata, odnosno 1.400 rešenih predmeta potpune i nepotpune eksproprijacije i to su podaci koji dovoljno govore o tome koliko je ovaj proces kompleksan
Dalekovod Lastva-Čevo-Pljevlja proći će trasom već postojećeg dalekovoda Pljevlja1-Žabljak, na stubnim mestima demontiranog dalekovoda.
„Za polaganje druge žile kabla između Crne Gore i Italije neophodno je završiti ovaj dalekovod, on prolazi od primorja do krajnjeg severa Crne Gore, kroz osam opština i dva nacionalna parka, preko nekoliko stotina privatnih parcela različitih vlasnika zemljišta, a završen je u obimu od oko 95 odsto“, kažu u CGES-u.
Iz CGES su istakli da su u prethodne tri godine poslao više urgencija u vezi sa usvajanjem Detaljnog prostornog plana (DPP) za koridor Pljevlja 2 – Bajina Bašta resornim ministarstvima, koja su pokrivala resore urbanizma i energetike.
Ako se taj proces, uključujući i eksproprijaciju završi u kratkom roku, radovi na izgradnji dalekovoda od Pljevalja do granice sa Srbijom mogli bi da se otvore 2025. godine.
Budžet projekta iznosi nešto iznad 13 miliona evra naglasili su iz kompanije.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
Adria Summit 2024, 8. maja, treći put, u Kempinski Adriatic hotelu u Savudriji sa preko 80 predavača iz celog sveta okupiće najuspešnije učesnike iz sveta Internet biznisa, digitalne trgovine, finansija, int...
Vesti iz sveta vinarska industrija
Proizvođačima vina je i 2023. godina bila teška: globalna potrošnja je smanjenja, cene proizvodnje se nisu smirile, a sve je manje i površina pod vinogradima - koji su pogođeni kako klimatskim promenama tako...
Niš je u prvom tromesečju ove godine imao 24.743 posetilaca, a Niška Banja svega 706, pokazuju najnoviji podaci Republičkog zavoda za statistiku. U odnosu na isti period prošle godine broj turista u Nišu ...
Vesti iz sveta dr simo milosevic
Vrednost Instituta "Dr Simo Milošević" u Igalu procenjena je između 65 i 70 miliona evra, ali se procena mora dopuniti dodatnim podacima o vrednosti hotelskog i turističkog kompleksa, rekao je ministar prost...
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
