Spajanjem Pekinga, Tiandžina i delova pokrajine Hebei u Kini će nastati megalopolis koji će imati površinu veću od Urugvaja i više stanovnika od Nemačke.
Glavni ekonomski planer najmnogoljudnije države na planeti sačinio je nacrt strategije za stvaranje tzv. „ekonomskog kruga“ u čijem bi se sedištu nalazila prestonica Peking, a koji bi obuhvatio i grad Tiandžin, kao i delove pokrajine Hebei, čime bi bio stvoren najveći megalopolis na svetu, prenosi portal Kvarc (qz.com).
Kineski zvaničnici veruju da bi integracija ove tri oblasti u jednu celinu, rasteretila saobraćajne gužve, smanjila zagađenje, kao i prenaseljenost usled priliva radne snage, sa čime Peking trenutno pokušava da izađe na kraj.
Prošlog meseca su se pojavile najave da bi pojedine institucije mogle da budu preseljene iz Pekinga u Baoding, grad u provinciji Hebei. Pored toga, postoje planovi za jačanje saobraćajnih veza Pekinga i obližnjih naselja, kako bi se više ljudi odlučilo za život van grada, što bi trebalo da smanji zagađenost vazduha u glavnom gradu.
Krajnji efekat bilo bi stvaranje jednog od najvećih regiona u ovoj zemlji, koji već kolokvijalno nazivaju „Džing-Džin-Dži“ – kombinacija delova reči Peking (Beijing), Tiandžin (Tianjin) i Hebei, koji se često obeležacva slovom „dži“ (ji).
Hebei je već danas dvanaesta provincija po površini u Kini, kada bi mu se priključili Peking i Tiandžin, ukupna površina novonastalog regiona iznosila bi 216.000 kvadratnih kilometara, što je veće nego površina npr. Urugvaja.
Region Džing-Džin-Dži proizvodi gotovo 11 odsto kineskog BDP-a, a u ovom regionu u nastajanju već danas živi više od 100 miliona ljudi, što je više nego u Nemačkoj ili Vijetnamu.
Ipak, postoje i sumnje da bi ovaj projekat mogao da poboljša uslove života u samom Pekingu. Pokrajina Hebei je siromašan region, poznat po proizvodnji čelika, i malo je verovatno da će privući radnike iz Pekinga. Neki gradovi poput Janidžije već danas funkcionišu kao predgrađa Pekinga, a većina stanovnika tog mesta radi u prestonici, što baš i ne doprinosi rasterećenju saobraćaja.
Na kraju krajeva, tzv. „ekonomski krug“ je manje-više samo veća verzija Pekinga, koji se već danas raširio izvan šest koncentričnih krugova svojih saobraćajnih obilaznica, dok kineske vlasti najavljuju izgradnju još jednog prstena kako bi se prestonica povezala sa pokrajinom Hebei.
SA MNOM, ODVOJENO, STOKO NEPISMENA!