Klimatske promene opasnost i za poznato belgijsko pivo i pomfrit

Promene klime ozbiljno će uticati na najpoznatije belgijske proizvode i to pivo i pomfrit, upozorava se u izveštaju urađenom za Nacionalnu komisiju za klimu, piše portal Euractiv.

Novo istraživanje je pokazalo da će se promene u Belgiji uglavnom osetiti kao toplotni talasi, poplave i suša, a toplija i suvlja leta i blaže, vlažnije zime polako će postati nova normalnost.

Posledice promena klime pogodiće brojne ekonomske sektore, uključujući energetiku, ribarstvo, turizam, transport i poljoprivredu, ali će trpeti i industrije krompira i piva.

Svaki Belgijanac godišnje u proseku kod kuće pojede 38 kilograma svežeg krompira i šest-sedam kilograma prerađenog, pokazuju podaci Nacionalne unije proizvođača pomfrita.

Belgija je takođe jedan od najvećih svetskih izvoznika već skuvanih i zamrznutih proizvoda od krompira i izvozi u 150 zemalja.

Prema izveštaju, kombinacija suše i toplotnih talasa u 2018. smanjila je rod krompira za 31 odsto u Flandriji, koja daje najveći deo belgijske proizvodnje. Rod šećerne repe bio je za 13 odsto manji, a žitarica za 10 odsto.

Iste godine je zbog suše cena smrznutog krompira skočila za 23 odsto.

Sa rastom temperature će biti potrebna veća količina vode za preradu i skladištenje proizvoda.

Belgijska industrija već se sprema za to i prelazi na vrste krompira koje su otpornije na toplotu i manjak vode.

Za industriju krompira to je još jedan udarac nakon što je epidemija korona virusa zatvorila restorane, barove i mnoga od 5.000 mesta na kojima se u Belgiji prodaje pomfrit. Nacionalna industrija krompira je pozvala Belgijance da pomognu tako što će jesti više prženih krompirića.

Proizvođači piva moraće da se bore sa nedostatkom sastojaka, uključujući vodu, ječam i hmelj.

Pošto se ječam za belgijsko pivo uglavnom uvozi, isporuka te sirovine zavisiće od toga koliko su klimatske promene pogodile regione u kojima se prizvodi ta kultura a procene ukazuju da bi Belgija kao uvoznik mogla da se suoči sa gubitkom „nekoliko desetina procenata“, navodi se u izveštaju i dodaje da bi proizvodnja piva mogla da bude za 10 do 40% manja.

Pored toga, moglo bi da dođe i do prestanka proizvodnje tradicionalnih „lambic“ piva („geuze“ i „kriek“) u čijem proizvodnom procesu temperatura okoline ima značajnu ulogu.

Na sve to, do 2050, u godinama sa nepovoljnim vremenskim prilikama, prinos kultura mogao bi da padne za do 35 odsto u odnosu na nedavne minimume, posebno krompira i kukurza.

Kada je reč o proizvodnji živine, stoke i svinja, verovatni su gubici u proizvodnji od 2-5 odsto, navodi se u izveštaju.

Ukupna cena promena klime, uglavnom ekstremne vrućine, suše i poplava, mogla bi da dostigne 9,5 milijardi evra, navodi se u izveštaju i dodaje da bi istovremeno pozitivni efekti blažih zima i manje potrošnje energije mogli da budu oko tri milijarde godišnje.