Ko su balkanski lideri u proizvodnji šljiva?

Voće koje je trenutno jedno od najtraženijih na tržištu Evropske unije nekim njenim članicama ne garantuje dobru zaradu, piše portal Seebiz.

Hrvatski portal podseća da su šljive jedno od najtraženijeg voća na tržištu Evropske unije, naročito u Skandinaviji, Nemačkoj i Britaniji.

Voćarstvu našeg suseda, Hrvatskoj, to nije od pomoći, jer su zbog raznih tržišnih poremećaja mnogi veliki proizvođači odustali od tog posla.

Proizvodnja šljiva u Hrvatskoj poslednjih godina kretala se od 14 hiljada tona u 2018. do oko osam tona pre šest godina.

Zbog mraza i lošeg vremena ove godine se ponovo očekuje lošiji rod.

Ipak, trenutna ponuda šljive, koja je uglavnom zamena za skupe nektarine i breskve je dobra. 

To međutim, kako se naglašava, nije odraz domaće proizvodnje, već uvoza, a cena po kilogramu je od 0,9 do 1,3 evra, pokazuju podaci konsultantske kuće Smarter.

SUSED NA SUSEDA DA SE UGLEDA 

„Susedne zemlje poput Srbije, BiH, pa i Severne Makedonije, ali i Rumunije uspešno razvijaju svoju proizvodnju i osim konzumne šljive sve više izvoze različite proizvode na bazi ovog voća od rakije, sušenih šljiva, kompota do pekmeza“, izjavio je Miroslav Kuskunović iz Smartera.

Dodaje se da je Rumunija 2018. godine imala rekordnu proizvodnju od 830 hiljada tona.

Ta zemlja trenutno, kao i Srbija proizvodi oko 500 hiljada tona godišnje, dok se u Bosni i Hercegovini ta cifra kreće između 150 i 200 hiljada tona.

U Hrvatskoj je prošle godine proizvedeno svega 9 hiljada tona šljva, dok je 2008. godine to bilo čak šest puta više. 

Sve to, kako se naglašava ukazuje na ozbiljne probleme u hrvatskom voćarstvu: fale moderni zasadi, osiguranje voćnjaka i osmišljavanje novih proizvoda.

Dobar deo proizvodnje se obavlja i u sivoj zoni koju je teško kontrolisati.

Prema zvaničnim podacima, šljiva se u Hrvatskoj gaji na 4,5 hiljada hektara, uglavnom u Slavoniji i Baranji. 

Prošle godine, Hrvatska je izvezla šljiva u vrednosti od 540 hiljada , dok je uvoz tog voća vredeo 1,5 miliona evra.

Najviše šljiva u Hrvatsku stiglo je iz Srbije, Moldavije i Severne Makedonije.

Na evropskom tržištu potražnja za šljivama je ogromna i one se koriste nakon sušenja, kao i za pravljenje marmelade i rakije.

Zanimljiv je i podatak da je Holandija najveći uvoznik šljiva koje ne potiču iz Evrope.

PROČITAJTE JOŠ: