Najnovija studija istraživača Mekinsi globalnog insitituta analizirala je koje će tehnologije imati najveći uticaj na ekonomiju u ubudućnosti.
Stvari koji će odrediti standard života narednoj generaciji nemaju gotovo nikakve veze sa aktuelnim izveštajima o nezaposlenosti ili sa politikom američkih Federalnih rezervi. Naprotiv, te stvari se oslanjaju na inovacije u samim preduzećima.
Istraživači Mekinsi globalnog insitituta (McKinsey Global Institute) objavili su novu studiju u kojoj su popisali tehnologije u razvoju i pokušali da procene koliko će svaka od njih uticati na promene u američkoj ekonomiji.
Njihovi zaključci se ne mogu smatrati konačnima, ne možemo sa sigurnošću znati šta namo donosi budućnost, ali jesu rezultat truda ozbiljnog tima stručnjaka da kvantifikuju „sile“ za koje se veruje da oblikuju našu tehnološku budućnost.
Istraživači, predvođeni Džejmsom Manjikom, ograničili su fokus svog istraživanje na tehnologije koje već napreduju velikom brzinom, imaju globalni uticaj i proizvode značajne ekonomske posledice.
U obzir nisu uzete tehnologije za koje je malo verovatno da će se značajnije razviti do 2025. (poput energije nuklearne fuzije) ili one koje se već razvijaju ali su namenjene uskom krugu ljudi (npr. privatni letovi u svemir).
Prema rezultatima istraživanja, ekonomski najznačajnije tehnologije u narednoj deceniji biće one koje se već uveliko razvijaju – mobilni internet, koji je već dosta rasprostranjen i sve je prisutniji i u zemljama u razvoju; automatizacija intelektualnog rada – novine poput kompjuterizovanih glasova koji mogu da obavljaju funkcije korisničkih servisa; „Internet objekata“ (Internet of things) – organizacija fizičkih objekata po ugledu na internet, npr. za nadgledanje protoka proizvoda kroz fabriku; i „kompjuterski oblak“ (cloud computing) – skladištenje podataka na serverima, kojima se pristupa putem interneta.
Svaka od ovih oblasti će, prema očekivanjima analitičara iz Mekinsija, vredeti više od trilion dolara u svetskoj ekonomiji do 2025. godine.
Interesantan zaključak studije je i da će neke od oblasti inovacija koje trenutno izazivaju ogromnu pažnju javnosti, imati minoran efekat na ekonomiju u bliskoj budućnosti. Kola bez vozača, 3D štampanje i obnovljivi izvori energije izazvaće skromne ekonomske posledice, zaključuje se u izveštaju.
Možda je i glavna teza studije upravo ta da stvari koje će srednjoročno uticati na razvoj ekonomije nisu one koje trenutno izazivaju najviše uzbuđenja, mašte i pažnje javnosti. Naprotiv, potencijalno moćne inovacije su uglavnom one koje se razvijaju polako već dugi niz godina.
Sličan zaključak imao je i predsednik američkih Federalnih rezervi Ben Bernanke kada je nedavno govorio o dugoročnim ekonomskim potencijalima.
„Neki bi rekli da smo još uvek u ranoj fazi IT revolicije. Uostalom, brzine računara i veličine memorija su višestruko uvećane u proteklih 30 godina, od kada su se prvi kućni računari pojavili na tržištu. Pored toga, oblast biotehnologije se takođe ubrzano razvija. Štaviše, iako se osnove ovih tehnologija poboljšavaju, njihova komercijalna primena je verovatno tek zagrebala površinu“, ocenio je Bernanke.
Stvari poput kompjuterskog oblaka i interneta nisu novi izumi, u različitim oblicima oni postoje već godinama. Ali inovacije koje će se izroditi it njih – i izazvati ekonomsku korist – su tek početak. Razmišljajte o tome ovako – automobilski servisi postoje već čitav vek, mobilna tehnologija je tu već decenijama, kao i sistemi za praćenje pozicija vozila, ali se tek u prethodnih nekoliko godina shvatilo kako da se ove tehnologije spoje u jedan prilično dobar sevis za vozače.
U bilo kojoj oblasti – industrijim, poljoprivredi… – ljudi pokušavaju da učine isto, da spoje sve ove tehnologije na način da im one donesu veliki profit. Prava ekonomska korist od inovacija, makar kratkoročno, nije u zavodljivim, revolucionarnim idejama, već u pametnim kombinacijama tehnologija koje sazrevaju sa onima koje koristimo već decenijama.
