Koje je uslove Rusija ispostavila Ukrajini za mir: Prihvatanje bi značilo faktičku kapitulaciju Kijeva

Rusija je u ponedeljak na mirovnim pregovorima rekla Ukrajini da će pristati da okonča rat samo ako joj Kijev preda nove, dodatne delove teritorije i prihvati ograničenja u veličini svoje vojske, navodi se u memorandumu koji su objavili ruski mediji.

Uslovi, formalno predstavljeni na pregovorima u Istanbulu, pokazuju da Moskva odbija da napravi kompromis u pogledu svojih dugogodišnjih ratnih ciljeva uprkos pozivima američkog predsednika Donalda Trampa da se okonča „krvoproliće“ u Ukrajini.

Ukrajina je više puta odbacila ruske uslove kao ravne predaji, prenosi Rojters.

Delegacije zaraćenih strana sastale su se jedva sat vremena, u tek drugoj takvoj rundi pregovora od marta 2022. godine. Dogovorile su se da razmene više ratnih zarobljenika – fokusirajući se na najmlađe i najteže ranjenike – i vrate tela 12.000 mrtvih vojnika.

Turski predsednik Tajip Erdogan opisao je sastanak kao odličan i rekao da se nada da će okupiti ruskog predsednika Vladimira Putina i ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog na sastanku u Turskoj sa Trampom.

Međutim, nije postignut nikakav napredak u vezi sa predloženim prekidom vatre koji su Ukrajina, njeni evropski saveznici i Vašington pozvali Rusiju da prihvati.

Moskva kaže da teži dugoročnom rešenju, a ne pauzi u ratu; Kijev kaže da Putin nije zainteresovan za mir. Tramp je rekao da su Sjedinjene Države spremne da odustanu od svojih posredničkih napora ukoliko dve strane ne pokažu napredak ka dogovoru.

Ukrajinski ministar odbrane Rustem Umerov, koji je predvodio delegaciju Kijeva, rekao je da će Kijev – koji je sastavio sopstvenu mirovnu mapu puta – preispitati ruski dokument, o kome nije dao neposredni komentar.

Ukrajina je predložila održavanje dodatnih razgovora pre kraja juna, ali veruje da samo sastanak između Zelenskog i Putina može rešiti mnoga sporna pitanja, rekao je Umerov.

Zelenski je rekao da je Ukrajina predstavila Rusiji spisak od 400 dece za koju tvrdi da su oteta, ali da je ruska delegacija pristala da radi na povratku samo 10 njih. Rusija tvrdi da su deca premeštena iz ratnih zona radi njihove zaštite.

Ruski zahtevi

U ruskom memorandumu, koji je objavila novinska agencija Interfaks, navodi se da bi rešenje rata zahtevalo međunarodno priznanje Krima – poluostrva koje je Rusija anektirala 2014. godine – i četiri druga regiona Ukrajine koje Moskva smatra svojom teritorijom. Ukrajina bi morala da povuče svoje snage iz svih njih.

U njemu su ponovljeni zahtevi Moskve da Ukrajina postane neutralna zemlja – isključujući članstvo u NATO-u – i da zaštiti prava onih koji govore ruski, da ruski jezik učini zvaničnim jezikom i da donese zakonsku zabranu veličanja nacizma. Ukrajina odbacuje optužbu o nacistima kao apsurdnu i poriče da je diskriminisala ruski jezik.

Rusija je takođe formalizovala svoje uslove za bilo kakav prekid vatre na putu ka mirovnom rešenju, predstavljajući dve opcije koje su se činile neprihvatljivim za Ukrajinu.

Prva opcija, prema tekstu, bila je da Ukrajina započne potpuno vojno povlačenje iz Luganske, Donjecke, Zaporoške i Hersonske oblasti. Od njih, Rusija u potpunosti kontroliše prvu, ali drži samo oko 70 odsto ostatka.

Druga opcija je bila paket koji bi zahtevao od Ukrajine da obustavi vojno premeštanje i prihvati obustavu stranog pružanja vojne pomoći, satelitskih komunikacija i obaveštajnih podataka. Kijev bi takođe morao da ukine vojno stanje i održi predsedničke i parlamentarne izbore u roku od 100 dana.

Šef ruske delegacije Vladimir Medinski rekao je da je Moskva takođe predložila „konkretan prekid vatre od dva do tri dana na određenim delovima fronta“ kako bi se tela mrtvih vojnika mogla sakupiti.

Prema predloženoj mapi puta koju je sastavila Ukrajina, čiju je kopiju video Rojters, Kijev ne želi ograničenja svoje vojne snage nakon bilo kakvog mirovnog sporazuma, nikakvo međunarodno priznanje ruskog suvereniteta nad delovima Ukrajine koje su zauzele moskovske snage i reparacije.

Kako je Ukrajina izvela napad dronovima na ruske baze: Detalji operacije koja je uništila 40 odsto ruske avijacije