Svet

26.09.2014. 14:33

Tanjug

Autor: Nova Ekonomija

Kolike su danas razlike između istočne i zapadne Nemačke?

Svet

26.09.2014. 14:33

Ekonomske razlike između istočne i zapadne Nemačke, 25 godina posle pada Berlinskog zida su uočljive, uprkos progresu u bivšoj Demokratskoj Republici Nemačkoj.
„Ujedinjena Nemačka 1990, našle se pred istorijskim izazovom bez presedana, rekonstrukcijom istočnog dela zemlje“, navodi se u izveštaju nemačke vlade, prenose belgijski mediji.
„Danas 25 godina posle ujedinjenja bilans rušenja berlinskog zida je pozitivan ali u važnim ekonomskim sektorima kao i na tržištu rada još su primetne ne male razlike“, dodaje se u izveštaju. 
Bruto domaći proizvod (BDP) po stanovniku u istočnom delu Nemačke 2013. dostigao je 23.585 evra a u zapadnom delu Nemačke 35.391 evro. BDP po stanovniku 1991. u istočnoj Nemačkoj predstavljao je trećinu BDP po stanovniku u zapadnom delu, a 2013. ta razlika je smanjena na dve trećine. 
„Manjak velikih preduzeća i dalje je presudan faktor slabije produktivnosti u istočnoj Nemačkoj“, objašnjeno je u izveštaju. 
„Nezaposlenost u istočnoj Nemačkoj je drastično smanjena i 2013. je pala na najniži nivou od ujedenjenja, na 10,3 odsto, ali je i dalje visoka u odnosu na zapadni deo zemlje, gde iznosi šest odsto. 
Privredni rast bivše Demokratske Republike Nemačke u periodu od 1995. do 2013. iznosio je 20 odsto dok je u istom periodu u nekadašnjoj Saveznoj Republici Nemačkoj on dostigao 27 odsto. 
Prema anketi konsultantske kuće Infratest Dimpap 75 odsto Nemaca iz istočnog dela zemlje ocenilo je da je imalo koristi od ujedinjenja Nemačke dok takav stav deli 48 odsto građana zapadne Nemačke. 
Pročenjuje se da je u istočnu Nemačku od ujedinjenja uloženo između 1.500 i 2.000 milijardi evra obezbeđenih iz fonda solidarnosti preko poreza građana a koji će biti ukinut do 2019.

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Komentar(1)

  1. Znate kako, ja sam imla profesora matematike u strucnoj srednjoj školi gde je ona bitna. Necu imenovati ni skolu ni profesora, ali profesor je na kraju cetvrte godine došao i rekao „ja smatram da vama matematika ne treba pa se nisam mnogo ni trudio da vam je objasnim, shvaticete sta treba na fakultetu ko upiše“. Tražio je sve, a cela generacija je ostala tupa i glupa iz matematike. A isto tako sam imala profesorku likovnog i umetnosti koja se zalagala za svakog učenika više nego iko i bila u školi više nego što je plaćena. Tako da nemojte subjektivno o tome kako svi rade kako treba.

    Odgovori

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.