Svetski dan knjige: Print odoleva digitalu
Onlajn naručivanje štampanih knjiga i časopisa i dalje prednjači u odnosu na kupovinu digitalnih izdanja, saopštio je Eurostat povodom Svetskog dana knjige, koji se obeležava svakog 23. aprila. U 2023. g...
Sve više poslodavaca u svetu se odlučuje da svojim radnicima ponudi savršene uslove, odnosno da im dozvoli praktično neograničen broj slobodnih dana.
Takav odnos se uglavnom sreće u modernim kompanijama iz „SIlicijumske doline“, ali se politika „odmaraj se kad hoćeš“ polako širi i van IT industrije.
Ipak, skeptici kažu da praksa da se slobodni dani troše proizvoljno, umesto da se akumuliraju i troše kao odmor zvuči dobro samo na papiru.
Neki idu tako daleko da ocenjuju da je posredi perfidna taktika poslodavaca da radnici umesto više, imaju što manje odmora.
Kako se navodi, radnici se zbog toga što ne postoje jasno definisane smernice, teže odlučuju da uzimaju slobodno vreme, a za mnoge to znači i da imaju vrlo malo odmora tokom godine.
Prema nekim istraživanjima, trenutno čak 57 odsto Amerikanaca ne iskoristi ni dan odmora u godini.
Međutim, ima poslodavaca koji se bore i protiv toga – kompanija „Evernote“, koja stoji iza istoimene popularne aplikacije, plaća radnicima 1.000 dolara bonusa za uzimanje bar jedne slobodne nedelje tokom godine.
Nažalost to je suprotnost u odnosu na situaciju u Srbiji, gde „nula dana odmora“ znači bukvalno to-nula dana odmora. Naime, poslodavci u Srbiji ne puštaju hiljade radnika na odmor. Inspekcija rada podnela je prošle godine samo 42 rešenja vezana za sprečavanje radnika da koriste zakonom zagarantovani godišnji odmor, a do juna ove godine 25.
Procene sindikata su, međutim, da između 700.000 i milion zaposlenih u Srbiji ne može da odmara onoliko koliko im pripada.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
Дијагностичка студиjа даје перспективу РТБ Бор , премијер хоће да спаси РТБ Бор, али да га спаси од уништитеља Сосе, богами, тешко ће. Студију је урадила страна фирма „McKinsey“ ангажујући наше експерте, који су својевремено руководили РТБ Бор-ом. Вођа тима је Борис Драговић, некада председник УО РТБ Бор, који ни тада ништа није учинио да спаси компанију од прппасти, при томе су изостављени компетентни стручњаци „Института за рударство и металургију“ и „Техничког факултету“ у Бору, које су државне фирме. Бојим се да ће студије бити бацање још једном маглу радницима и гласачима и да је највећи кривац цена бакра. Она сада износи на LME 5103 $/t, а исто је она била крива и када је износила 10148 $/t, а бакар се успешно производио и када је била испод 1000 $/t. Упумпавањем 50 милиона долара у РТБ Бор, да ли је задовољавајуће када су дуговања 1,2 мулијарде €, не плаћају се струја, дажбине, услуге итд. Пре доношења коначне одлуке о консолидацији РТБ Бор треба урадити ревизију од компетентне и познате стручњаке економске и техничке струке.