Komesari EK bili blisko povezani sa naftnom industrijom

Tri najviša zvaničnika u „zeleno orijentisanoj“ Evropskoj komisiji Ursule fon der Lejen – Žozep Borelj, Stela Kirjakidis i Adina Valean – donedavno su imali bliske veze sa industrijom fosilnih goriva, pokazuje novo istraživanje međunarodne nevladine organizacije Global Witness, koje prenosi Euractiv.

Iako su oni prekinuli veze sa svojim prethodnim poslodavcima pre nego što su se pridružili Evropskoj komisiji, njihove prošle aktivnosti ili veze članova njihovih porodica sa naftnim industrijama bi mogle „u najmanju ruku da budu povod za razmišljanje o njihovoj ulozi u (pisanju) ‘zelenih’ izveštaja Komisije“, ocenjuju u Global Witness.

Španski komesar Žozep Borelj, zadužen za spoljnu politiku, verovatno je najdirektnije povezan sa interesima naftnih kompanija.

Od 2009. do 2016. godine bio je u odboru Abengoe, španske energetske kompanije koja je uključena u izgradnju elektrana sa kombinovanim ciklusom gasne turbine (CCGT). Za to vreme, Borelj je godišnje dobijao od Abengoe do 300.000 evra.

Odnosi sa Abengoom već su mu doneli neke probleme, s obzirom da je 2012. godine bio primoran da podnese ostavku na mesto predsednika Evropskog univerzitetskog instituta nakon što se nije izjasnio o svjim interesima u španskoj energetskoj kompaniji.

Boreljova povezanost sa energetskim sektorom nije nimalo iznenađujuća. Magistrirao je ekonomiju na temi nafte i proveo skoro deceniju kao inženjer španske nacionalne naftne kompanije Cepsa.

Ipak, Global Witness kaže da njegova prošla profesionalna aktivnost pokreće pitanja o njegovoj sposobnosti da vodi zelenu diplomatiju Evropske unije na pregovorima UN-a o klimi kasnije ove godine.

Za razliku od Borelja, komesarka sa Kipra Stela Kirijakides, zadužena za zdravstvo, nije imala direktne profesionalne veze sa industrijom fosilnih goriva.

Međutim, njena izjava o finansijskim interesima, predata Komisiji u februaru ove godine, otkriva da je njen suprug bio direktor u Motor Oil Holdings Ltd i Petroventure Holdings Limited, dve kiparske kompanije koje zajedno poseduju 40 odsto udela u velikoj grčkoj kompaniji za preradu i trgovinu nafte Motor Oil Hellas.

Motor Oil Hellas upravlja Rafinerijom Korint, najvećim privatnim industrijskim kompleksom u Grčkoj, koji prerađuje 186.000 barela sirove nafte dnevno. Kompanija je takođe bila uključena u eksploataciju prirodnog gasa u Teksasu i Tanzaniji.

Kada se govori o rumunskoj komesarki Adini Valean, stvari postaju malo zamršenije.

Naime, Global Witness je saznao da je Valean bila član savetodavnog odbora kompanije Finite Assets Ltd, kompanije registrovane na Britanskim Devičanskim ostrvima, gde je dobijala konsultantske honorare u vrednosti od 104.325 evra.

Ovaj konsultantski posao Valean je obavljala dok je još uvek bila član Evropskog parlamenta, pre nego što je preuzela svoju trenutnu funkciju, prema posebnoj izjavi o finansijskim interesima koju je podneo njen suprug, rumunski političar.

Dok je Valean bila u savetodavnom odboru kompanije Finite Assets, kompanija je bila u potpunom vlasništvu švajcarske kompanije Rompetrol Holding S.A., koja je prema izveštajima medija bila u posedu rumunskog milijardera Dinu Patričua.

Patriču je postao najbogatiji čovek Rumunije nakon što je Rompetrol prodao kazahstanskoj državnoj naftnoj i gasnoj kompaniji KazMunayGas, u dva odvojena ugovora između 2007. i 2009. godine.

„Nema nagoveštaja da su veze rumunske komesarke sa milijarderom uticale na njen rad u Evropskom parlamentu ili na druga područja politike.  Ali njena bliskost sa ovom industrijom postavlja šira pitanja o njenim prioritetima i njenom položaju u Komisji“, smatraju u Global Witness-u.

Valean je bila vođa delegacije Evropskog parlamenta na klimatskom samitu UN-a 2018. godine, učestvujući u globalnoj klimatskoj diplomatiji na najvišem nivou.