Kompanije širom sveta počinju da smanjuju radnu sedmicu na četiri radna dana jer je primećena bolja produktivnost, motivisanije osoblje i manje iscrpljenosti na poslu.
„Mnogo je zdravije i radimo bolje svoj posao“, rekao je Jan Šulc-Hofen, osnivač softverske kompanije Planio sa sedištem u Berlinu, koja je uvela četvorodnevnu radnu sedmicu za svojih deset radnika.
Osiguravajuća kompanija Perpečual gardijan na Novom Zelandu beleži manje stresa i veću angažovanost radnika nakon što su početkom godine smanjili broj radnih dana na četiri, navodi Srna, prenose Nezavisne novine.
Čak i u Japanu, vlasti ohrabruju kompanije da uvedu slobodan ponedeljak, iako su akcije tog tipa u ovoj radoholičarskoj zemlji prilično bezuspešne.
Kongres britanskih sindikata (TUC) zagovara uvođenje četiri radna dana sedmično u celoj zemlji do kraja veka, što podržava i opoziciona Laburistička stranka.
TUC tvrdi da bi kraća radna sedmica omogućila radnicima da podele bogatstvo nagomilano u smislu novih tehnologija kao što su robotika i mašinsko učenje, jednako kao što su isposlovali slobodne vikende tokom industrijske revolucije.
Prema nedavnom istraživanju na uzorku od 3.000 ispitanika u osam zemalja, uključujući SAD, Britaniju i Nemačku, utvrđeno je da skoro polovina smatra da bi mogli lako da završe svoje zadatke za pet sati tokom dana da nemaju prekida.
Mnogi premašuju 40 radnih sati sedmično, u čemu prednjače SAD, gdje 49 odsto radnika kažu da rade prekovremeno.
Skraćenje sa 8 na 6 sati rada u Skupštini Srbije
U Srbiji je Pokret obnove Kraljevine Srbije podneo Skupštini Srbije Predlog izmena Zakona o radu kako bi se radno vreme skratilo sa 8 na 6 sati, a nadležni, predstavnici sindikata i poslodavaca, ali i stručnjaci smatraju da načelno inicijativa nije loša, ali da još uvek nije primenljiva u Srbiji, te da je potrebna detaljnija analiza o tome.
Takođe ističu da bi trebalo rešiti i druge stvari i probleme u oblasti rada, pa tek onda razmatrati skraćenje radnog dana.
Predsednik Unije poslodavaca Srbije Miloš Nenezić kaže da Srbija još nije na tom stepenu razvoja da bi moglo da se ražmislja o tome da se priušti šestočasovno radno vreme.
„To je teško u ovom trenutku, i najrazvijenije zemlje sveta koje mogu da razmišljaju o tom modelu i same se nisu opredelile definitvno za tako nesto“, kaže Nenezić.
Kako kaže, za tako nešto treba mnogo stvari da se poklopi. Kao primer navodi da se dosta vremena gubi u samom odlasku na posao, a i sam proces proizvodnje treba dobro prilagoditi i osmisliti te da je potrebna opširnija analiza koja će opravdati inicijativu.
