Kreću trgovinski ratovi kako Tramp udara Kanadu, Meksiko i Kinu carinama

Nove carine američkog predsednika Donalda Trampa od 25 odsto na uvoz iz Meksika i Kanade stupile su na snagu u utorak, zajedno sa udvostručenjem carina na kinesku robu na 20 odsto, što je pokrenulo nove sukobe sa tri najveća trgovinska partnera SAD, piše Rojters.

Tarifne mere, koje bi mogle da ugroze skoro 2,2 biliona dolara u godišnjoj trgovini SAD, pokrenute su nekoliko sati nakon što je Tramp izjavio da sve tri zemlje nisu učinile dovoljno da zaustave protok smrtonosnog opioida fentanila i njegovih derivata u SAD.

Kina je odgovorila odmah nakon isteka roka, najavljujući dodatne carine od 10 do 15 odsto na određene uvozne robe iz SAD od 10. marta i niz novih izvoznih ograničenja za određene američke entitete.

Kanada i Meksiko, koji već tri decenije uživaju praktično bescarinski trgovinski odnos sa SAD, bili su spremni da odmah uzvrate svom dugogodišnjem savezniku.

Kanadski premijer Džastin Trudo rekao je da će Otava odmah odgovoriti carinama od 25 odsto na 30 milijardi kanadskih dolara (20,7 milijardi dolara) vrednog uvoza iz SAD i još 125 milijardi kanadskih dolara (86,2 milijarde dolara) ako Trampove tarife i dalje budu na snazi za 21 dan. On je ranije rekao da će Kanada ciljati američko pivo, vino, burbon, kućne aparate i sok od narandže sa Floride.

„Tarife će poremetiti neverovatno uspešan trgovinski odnos“, rekao je Trudo, dodajući da će prekršiti sporazum o slobodnoj trgovini SAD-Meksiko-Kanada koji je Tramp potpisao tokom svog prvog mandata.

Premijer Ontarija Dag Ford rekao je za En-Bi-Si da je spreman da prekine isporuke nikla i prenos električne energije iz svoje provincije u SAD u znak odmazde.

Očekuje se da će meksička predsednica Klaudija Šejnbaum saopštiti svoj odgovor tokom jutarnje konferencije za novinare u Meksiko Sitiju u utorak, saopštilo je ministarstvo ekonomije te zemlje.

Kineske tarife

Ovih 10 odsto carine na kinesku robu dodaje se carini od 10 odsto koju je Tramp uveo 4. februara kako bi kaznio Peking zbog krize koju je fentanil napravio u SAD i mnogih predoziranja u zemlji. Kumulativna carina od 20 odsto takođe dolazi pored carina do 25 odsto koje je Tramp uveo tokom svog prvog mandata na oko 370 milijardi dolara vredan uvoz iz SAD.

Za neke od ovih proizvoda su američke carine naglo porasle za vreme bivšeg predsednika Džoa Bajdena prošle godine, uključujući udvostručenje carina na kineske poluprovodnike na 50 odsto i učetvorostručavanje carina na kineska električna vozila na preko 100 odsto.

Tarifa od 20 odsto će se primenjivati na neki od uvoza potrošačke elektronike iz Kine koji nisu bili pod uticajem prethodnih carina, uključujući pametne telefone, laptopove, konzole za video igre, pametne satove i zvučnike i Bluetooth uređaje.

Nove kineske carine koje su objavljene u utorak su usmerene na širok spektar američkih poljoprivrednih proizvoda, uključujući određene vrste mesa, žitarice, pamuk, voće, povrće i mlečne proizvode.

Peking je takođe stavio 25 američkih firmi pod ograničenja izvoza i ulaganja iz razloga nacionalne bezbednosti. Deset od ovih firmi je bilo meta zbog prodaje oružja Tajvanu.

Kinesko ministarstvo trgovine saopštilo je da su američke tarife prekršile pravila Svetske trgovinske organizacije i „podrivaju osnovu za ekonomsku i trgovinsku saradnju između Kine i SAD“.

Američki farmeri su bili teško pogođeni Trampovim prvim trgovinskim ratovima, koji su ih koštali oko 27 milijardi dolara u izgubljenoj izvoznoj prodaji što je ustupilo deo kineskog tržišta Brazilu.

Strahovi od recesije

Carine na meksičke i kanadske proizvode mogle bi da imaju mnogo dublje posledice po visoko integrisanu severnoameričku ekonomiju koja zavisi od prekograničnih pošiljki za proizvodnju automobila i mašina, rafinisanje energije i preradu poljoprivrednih dobara.

„Današnja nepromišljena odluka američke administracije tera Kanadu i SAD ka recesiji, gubitku radnih mesta i ekonomskoj katastrofi“, rekla je izvršna direktorka Kanadske privredne komore Candace Laing u saopštenju.

Ona je rekla da američke tarife neće uspeti da uvedu „zlatno doba“ koje je Tramp priželjkivao, već će umesto toga povećati troškove za potrošače i proizvođače i poremetiti lance snabdevanja. „Tarife su porez za američki narod“.

Matt Blunt, predsednik Američkog saveta za automobilsku politiku koji predstavlja proizvođače automobila iz Detroita, pozvao je da vozila koja ispunjavaju uslove regionalnog sporazuma između SAD-Meksiko-Kanade budu izuzeta od tarifa.

Čak i pre Trampove objave o carinama, američki podaci u ponedeljak su pokazali da su fabričke cene skočile na skoro trogodišnji maksimum, što sugeriše da bi novi talas carina uskoro mogao da potkopa proizvodnju.

Trampova potvrda da će se tarife nastaviti potresla je finansijska tržišta tako da su globalne akcije u padu. I kanadski dolar i meksički pezos su pali u odnosu na dolar.

Brdo tarifa

Tramp je zadržao brz tempo tarifnih mera od preuzimanja dužnosti u januaru, uključujući potpuno vraćene carine od 25 odsto na uvoz čelika i aluminijuma koje stupaju na snagu 12. marta, ukidajući ranija izuzeća.

Očekuje se da će Trampova agenda „Amerika na prvom mestu“, usmerena na preoblikovanje trgovinskih odnosa u korist SAD, biti središnji deo u utorak uveče na zajedničkoj sednici Kongresa.

Tramp je u subotu otvorio istragu o nacionalnoj bezbednosti o uvozu drveta i proizvoda od drveta, što bi moglo da dovede do visokih carina. Kanada, koja se već suočava sa američkim tarifama od 14,5 odsto na četinarsko drvo, bila bi posebno pogođena.

Nedelju dana ranije, Tramp je oživeo istragu o zemljama koje naplaćuju poreze na digitalne usluge, predložio je takse do 1,5 miliona dolara za svaki brod kineske proizvodnje koji ulazi u američku luku i pokrenuo istragu o carinama na uvoz bakra.

Ovo doprinosi njegovim planovima za više „recipročne carine“ kako bi odgovarale nametima drugih zemalja i nadoknadile njihove druge trgovinske barijere, što bi mogao teško pogoditi Evropsku uniju.