Kupila čizme na Fejsbuku, optužili je za krađu intelektualnog vlasništva

Da šoping preko Interneta ima i svoje loše strane svedoči Splićanka K.P. koja je postala žrtva trgovca falsifikovane robe.

„Na Fejsbuku sam krajem prošle godine ugledala oglas za ags čizmice koje su se, u sklopu akcije Crni petak prodavale po povoljnoj ceni od 80 američkih dolara, dakle, oko 500 kuna. Nisam imala razloga da posumnjam u oglašivača”, stranica je zaista izgledala poput originalne „Ugg“ i na njoj su se isključivo prodavale njihove čizme.

Platila sam izabrani model putem kartice, transakcija je obavljena sasvim uredno, no paket ni nakon mesec dana nije stizao što mi je odmah bilo neobično. Od Carinske uprave 13. januara dobijam obaveštenje o zapleni kupljene robe, odnosno mojih čizama za koje se sumnja da su falsifikovane. 

„Premda mi je carina dala rok od 10 dana za izjašnjavanje, već 15. januara primam pismo advokatskog društva „Vukmir i saradnici“, pravnog zastupnika proizvođača agsica, koji me optužuje za krađu intelektuanog vlasništva. Postala sam, dakle, u skladu sa našim propisima, uvoznik falsifikovane robe iako sam kupila jedne, jedine čizme! Da čovek ne poveruje“, kaže ona. 

U pismu koje joj šalje pravni zastupnik piše kako je K.P. počinila povredu prava žiga američke kompanije „Deckers Outdoor Corporation“ prilikom uvoza jednog para čizama „neovlašćeno označenih znakovima koji oponašaju žigove“ pravog proizvođača obuće ags. 

Advokati joj nalje nude mirno rešenje nastale sporne situacije, i to tako da dobrovoljno organizuje uništenje krivotvorene robe o sopstvenom trošku, otkrije identitet trećih lica uključenih u prodaju lažnih čizama, kao i podmiri troškove pravnog zastupanja prouzrokovane pravom proizvođaču … 

„U redu, pomirila sam se s tim da sam ostala bez čizama i svojih 500 kuna jer sam kupila falsifikovanu robu, ali da mene, prevarenog kupca, kažnjavaju sa dodatnim troškovima, to ne mogu da verujem. Naime, advokati traže da im za pravno zastupanje oštećenog proizvođača platim 1.012 kuna, te da podmirim trošak uništavanja robe u iznosu od 184 kune. Sve skupa, dakle, 1.200 kuna. Jednostavno mi nije jasno zašto taj teret ne snosi trgovac lažnom robom, već oštećeni kupac. Pa, ja sam žrtva u celoj ovoj priči”, kaže Splićanka. 

Iz Carinske se uprave u svom postupanju pozivaju na važeće zakone i napominju kako je protiv kupca, u slučaju da se usprotivi uništenju falsifikovane robe, pravni zastupnik određenog brenda ovlašćen da pokrene sudski postupak. 

„Prodaja robe putem Fejsbuk profila spada u najrizičniju kategoriju internetske prodaje jer je mogućnost utvrđivanja stvarnog prodavca, kao i organizatora prodaje krivotvorina, gotovo nemoguća”, poručuju iz Carinske uprave.

Alarm kupcu koji bi, takođe, trebao sugerisati da se radi o lažnoj robi je i višestruko niža cena proizvoda od one u prodavnicama. 

„Meni cena nije sugerisala ništa s obzirom na to da sam lani u Njujorku u njihovu trgovačkom centru našla agsice koje su se, takođe, prodavale za 80 dolara, i to mimo akcije. To što naši trgovci nabijaju cene, pa se one u Hrvatskoj prodaju za 1500-2000 kuna druga je priča. Ovim putem želim poručiti svima koji običavaju kupovati online da dobro paze jer kao potrošači neće biti zaštićeni”, govori K.P.