Letonija uvela evro

Letonija je zamenila nacionalnu valutu lat zajedničkom evropskom i postala 18. članica monetarne unije u kojoj više od 330 miliona ljudi koristi evro.

Ulazak u zonu evra znači dalje učvršćivanje veza baltičke zemlje sa Briselom i veće mogućnosti za Letoniju u spoljnoj trgovini, privlačenju investicija, otvaranju radnih mesta i ubrzavanju ekonomskog rasta, preneo je Euraktiv Srbija.

Očekuje se da prelazak na evro donese višu inflaciju ali se računa na manji rast cena nego u susednoj Estoniji, koja je u zonu evra ušla 2011. godine. 

Letonija u zonu evra ulazi sa vladom u ostavci. Naime, premijer Valdis Dombrovskis krajem novembra podneo je ostavku preuzevši političku i moralnu odgovornost za nesreću u kojoj je poginulo više od 50 ljudi kada se srušio krov jedne samoposluge u Rigi. Ostavkom premijera automatski je pala letonska vlada. 

Letonija, zemlja sa dva miliona stanovnika koja je u EU ušla 2004, izašla je iz finansijske krize izazvane globalnim krahom 2008. i otplatila 7,5 milijardi evra zajmova iz spasilačkog paketa nakon što je sprovela jedan od najoštrijih programa štednje u Evropi. 

Rast letonskog bruto domaćeg proizvoda (BDP) u 2013. prognozira se na 4,3 odsto nakon rasta za više od 5 odsto u 2011. i 2012. Međutim, u vreme krize 2008. i 2009. godine BDP Letonije pao je za ukupno 24 odsto. 

Očekuje se da Letonija bude zemlja sa najbržim privrednim rastom u zoni evra kao rezultat popravljanja ekonomskih prilika u zoni, što će doprineti rastu letonskog izvoza, ali i uvođenja evra, koje će se pozitivno odaziti na trgovinu. 

Članice zone evra pokrivaju oko 70 odsto letonske spoljne trgovine. 

Jačanju privrednog rasta Letonije doprineće i bolji pristup finansijama, kao i rast potrošnje domaćinstava koji se očekuje. 

Inflaciju u 2013. Ministarstvo finansija Letonije prognozira na 0,4 odsto dok na srednji rok očekuje umerenu stopu od 2,5odsto godišnje kao rezultat promene cena zbog ulaska u zonu evra, preneo je Euraktiv Srbija. 

Inače, lat se menja po 0,7028 za evro, odnosno za lat se dobija 1,42 evra a građani do 15. januara u prodavnicama mogu da plaćaju i 

latima i evrom. 

S obzirom na iskustva zemalja koje su pre Letonije ušle u zonu evra,u centralnoj banci računaju da će u prva tri meseca 2014. iz opticaja biti povučeno 80 odsto novčića i banknota lata. 

Prema podacima iz jesenjeg Eurobarometra, specijalnog istraživanja Evropske komisije, u Letoniji većina građana, odnosno 53 odsto ispitanika, podržava uvođenje evra. U leto 2013. za prelazak sa lata na evro bilo je manje od 40 odsto građana. I, dok zvaničnici očekuju dalji rast podrške prelasku na evro u javnosti, tražnja „početne garniture“ evra pred praznike bila je velika. 

Građani su najčešće kupovali maksimalnih pet „garnitura“, uglavnom s obrazloženjem da planiraju da ih poklone za božićne i novogodišnje praznike. „Početna garnitura“ sadrži novčiće evra u vrednosti 14,23 evra a prodaje se za 10 lata. 

Članice zone evra od 1999. su Austrija, Belgija, Nemačka, Irska, Italija, Španija, Luksemburg, Holandija, Portugalija, Francuska i Finska a Grčka od 2001. godine. Slovenija je ušla u zonu 2007, Kipar i Malta 2008, Slovačka 2009. a Estonija 2011. godine. 

Treća baltička zemlja – Litvanija, nada se da će ući u zonu evra 2015. godine, što će, smatraju analitičari, verovatno označiti kraj tekućeg talasa ekspanzije zone evra.