Mađarska traži izvinjenje of Finske zbog kritika vanrednog stanja

Mađarska je zatražila zvanično izvinjenje od finskih evroparlamentaraca, akademskih istraživača i velikih medija zbog „pogrešnih kritiika“ i širenja „lažnih argumenata“ o zakonu koji je proširio ovlašćenja izvršnih vlasti tokom koronavirusa, javlja Euractiv.

U više pisama koje je mađarska ambasada u Helsinkiju uputila ovog proleća, ton je varirao od zahteva do molbi, navode ljudi koji su ih dobili.

„‘Edukativno’ pismo dobila sam već sredinom aprila, nakon što sam kritikovala zakon koji je Vladi Mađarske uvećao vanredna ovlašćenja nad parlamentom bez vremenskog ograničenja. (Pismo) nije sadržalo zahtev za izvinjenje“, napisao je na Tviteru jposlanik Zelenih Vile Ninisto, jedan od prvih koji je primio ovakvo pismo.

Evroposlanik Petri Sarvama iz Evropske narodne partije (EPP) takođe je primio pismo koje je potpisao državni sekretar Zoltan Kovač. Sarvama, koji je takođe kritikovao mađarski zakon o vanrednom stanju zbog, kako je naveo, kršenja pravnog sistema EU i mađarskog Ustava, opisao je reakcije vanične BUdeimpešte kao „odvratne“.

„(Mađarska reakcija) me ne iznenađuje, ali me deprimira. Način na koji Mađarska koristi moć je primer mračnih sila. (Takve sile) smo videli i ranije u evropskoj istoriji“, rekao je Sarvama za list Helsingin Sanomat, koja je takođe primila pritužbe od ambasade.

Glavni urednik tih novina Kaius Niemi naveo je ovog vikenda da dopisi sami za sebe govore o sredstvima i retorici mađarske vlade, a da će list „nastaviti da pomno prati situaciju u zemlji“.

U međuvremenu, mađarski premijer Viktor Orban rekao je da će vlada koju predvodi ovog meseca sprovesti još jednu nacionalnu anketu na kojoj će se Mađari izjasniti o brojnim pitanjima i ekonomskim merama preduzetim radi saniranja štete od COVID-19.

Upitnik će navodno sadržati i pitanje o američkom milijarderu mađarskog porekla Džordžu Sorosu, kog je Budimpešta ranije optužila za orkestriranje migrantske krize u Evropi, kao i za „njegov plan za izdavanje trajnih obveznica, što bi dovelo bi do ropskog duga“.

Istraživanje je poslednje u nizu upitnika koje finansiraju poreski obveznici i koji su poslati građanima, sa ciljem legitimizacije vladinih akcija.

Prethodne ankete ticale su su stavova o migracijama i politikama EU, poput državne informativne kampanje pod nazivom „Zaustavimo Brisel“, koju je kritikovao bivši predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker.