Mala sekta ne dozvoljava gradnju žičare, koja bi mogla oskrnaviti njihovo groblje

Protiv izgradnje žičare protestovali su i drugi palestinski stanovnici, ekolozi, urbanisti i arheolozi.

Međutim, zabrinutost jevrejske zajednice Karaita da će žičara oskrnaviti njihovo drevno groblje mogla bi se ispostaviti kao najveći problem za ostvarenje plana o izgradnji. 

Izraelsko Ministarstvo turizma je zajedno sa gradskim zvaničnicima predložilo žičaru kao rešenje da se turisti prevezu preko prometnih ulica i strmih brda u Stari grad. 

Ruta žičare je brižljivo odabrana kako bi se istorijska blaga ostavila netaknutim, ali oni koji su je planirali nisu bili svesni groblja Karaita. 

U Jerusalimu gradu starom više od 3.000 godina sporan je gotovo svaki razvojni projekat. Neke grobnice na groblju Karaita iskopane su pre 2.000 godina. 

Karaiti hebrejsku Bibliju interpretiraju bukvalnije i odbacuju Talmud, koji većina jevrejskih vernika smatra glavnim izvorom verskog prava. 

Oni su se pojavili početkom 9. veka i njihovi običaji se razlikuju običaja glavnih jevrejskih struja, judaizam se prenosi preko oca, a ne majke, između ostalog. Sedište im je u gradu Ramle kraj Tel Aviva, gde im je glavna sinagoga. 

Oko 500 porodica živi u Jerusalimu gde je sinagoga Karaita iz Srednjeg veka. Karaiti služe izraelsku vojsku i smatraju se Jevrejima u svakom pogledu ali se sukobljavaju s rabinatom kada se venčavaju i razvode. 

Njima je između ostalog predloženo da se groblje pokrije, a po karaitskom verskom pravu to nije dozvoljeno. Izgradnja žičare staje 55 miliona dolara i kako se predviđa olakšaće turistima da stignu do ključnih verskih i areheoloških mesta. 

Rok za podnošenje žalbi protiv izgradnje je do 3. aprila.