Meksiko dobija novog levičarskog predsednika

Novoizabrani predsednik Meksika Andres Manuel Lopes Obrador biće inaugurisan, što će označiti prekretnicu u jednom od najradikalnijih svetskih eksperimenata u otvaranju tržišta i privatizaciji.

Meksička ekonomija je dugo bila zatvorena i najvećim delom u vlasništvu države. Međutim, od pristupanja Opštem sporazumu o trgovini i tarifama (GATT) 1986. godine Meksiko je potpisao gotovo najveći broj ugovora u slobodnoj trgovini u svetu i privatizovao gotovo čitavu ekonomiju, osim sektora nafte i struje.

Nakon što zvanično položi zakletvu u parlamentu, Obrador će kasnije tokom dana održati još jednu ceremoniju, na glavnom prestoničkom trgu, gde će od lidera zajednica meksičkih starosedelaca primiti tradicionalni simbol vlasti – ceremonijalni drveni štap zvani „baston“.

Obrador (65) vratiće kancelariju predsednika u vekovima staru Nacionalnu palatu na tom trgu, a takođe je odbio da se preseli u luksuznu i veoma obezbeđenu predsedničku rezidenciju i najavio da će nastaviti da živi u svojoj kući.

On je postao poznat u levičarskim krugovima kada je predvodio proteste protiv zagađenja naftom u rodnoj državi Tabasko. Ipak, nema nagoveštaja da će raskinuti ugovore o eksploataciji nafte ili povući Meksiko iz sporazuma o slobodnoj trgovini.

Ipak, jasno je da će tokom njegovog šestogodišnjeg mandata doći do prvih promena kursa posle tri decenije neoliberalne politike slobodnih tržišta i male vlade.

„Dosta nam je neoliberalizma. Treba li da mu aplaudiramo? Zašto ne prihvataju da je neoliberalna politika bila promašaj, da je koristila samo manjini, da je osiromašila većinu naroda i izazvala nasilje?“, rekao je on u septembru.

Obrador je na predsedničkim izborima 1. jula pobedio posle dve neuspešne kandidature i prvi je predsednik još od meksičke revolucije koji je u prvi plan izbio kao protestni lider. On svoju inauguraciju doživljava kao istorijsku „četvrtu transformaciju“ Meksika, posle dobijanja nezavisnosti od Španije, liberalnih reformi koje su pedesetih godina 19. veka slomile dominaciju crkve i revolucije 1910-1917.