U Nemačkoj su podeljeni stavovi po pitanju uticaja ekonomskih sankcija koje bi uveli Rusiji. Jedni smatraju da bi posledice bile minimalne, drugi se protive.
Tako su stručnjaci Instituta za svetsku privredu iz Kila ocenili da bi obustava trgovine sa Rusijom ne bi drastično pogodila nemačku privredu.
Autori studije čije rezultate prenosi nedeljnik Velt am zontag (Welt am Sonntag) smatraju da bi obustava trgovine sa Rusijom jako pogodila samo nekoliko sporednih branši. To su, na primer, firme koje izvoze životinjske masti i ulja, a na Rusiju otpada petina izvoza u ovoj oblasti.
Natprosečno pogođeni bili bi i proizvođači semena uljarica i uljarica kao što su uljana repica i lan, kao i proizvođači sanitarnih postrojenja. U tim branšama poslovi sa Rusijom imaju udeo od šest do sedam odsto u ukupnom izvozu.
Na Rusiju, kako se ukazuje u studiji, prošle godine je otpalo 3,3 odsto ukupnpog nemačkog izvoza i to je velikim delom roba proizvedena u branšama koje nemaju posebno veliku težinu u ukupnom nemačkom privrednom učinku.
Izvoz životinjskih masti čini 0,03 odsto, uljane repice i semena za ovu i slične biljku 0,02 odsto ukupnog nemačkog izvoza.
Najvažnije nemačke izvozne branše pak, slabo zavise od uspeha na ruskom tržištu. Tako na Rusiju otpada 3,9 odsto izvoza nemačke automobilske industrije. Slično je i sa druge dve za nemački privredni rast najznačajnije izvozne branše – farmaceutskom industrijom i izvoznicima elektro-mašina.
Jedan od autora studije sa instituta u Kilu Klaus Šrader je za Velt am zontag rekao da bi potpuna obustava izvoza u Rusiju učinila da nemački ukupan izvoz opadne za oko 3,5 odsto. To bi, smatra on, „bio samo manji šok, ako se ima u vidu da je u godini krize, 2009. nemački izvoz opao za 18 odsto“.
No, nemaju svi tako opušten stav u vezi sa uticajem moguće obustave trgovine sa Rusijom u okviru eventualnih sankcija o kojima zapadne zemlje razmišljaju posle ruske aneksije Krima.
Za nemačke medije je nedavno predsednik Nemačko-ruske trgovinske komore u Moskvi Mihael Harms rekao da bi kaznene mere „pogodile najviše nemačku privredu, jer Rusija robu koju uvozi iz Nemačke može da kupi i drugde“, jer tu nije reč o „robi bez alternative“.
Nemačko-ruska trgovinska razmena iznosi 76 milijardi evra. Nemačka iz Rusije uvozi za 40 milijardi evra godišnje – 70 odsto od toga otpada na gas i naftu. Nemačka izvozi u Rusiju mašine, vozila, hemijske proizvode i elektroniku za 36 milijardi evra godišnje. U Rusiji je, prema navodima štampe koja se poziva na privredna udruženja, aktivno 6.200 nemačkih firmi, a za te poslove vezano je 300.000 radnih mesta u Nemačkoj.
Nemačka preduzeća investirala su u Rusiji do sada više od 20 milijardi evra. Tako, na primer, u Rusiji svoju firmu ima Folksvagen, kao i proizvođači sportske opreme Adidas ili građevinski koncern Knauf i niz drugih velikih firmi.
Ljigavi tampon .