Svakog meseca na Guglu se obavi sto milijardi pretraga. Kada bi za svaku od tih pretraga uz pomoć Gugla dobili bar dinar, postali bismo milioneri za devet minuta.
Dnevno, to je 3,3 milijarde pretraga – ali, Guglu to nije dovoljno. Na svetu ima sedam milijardi ljudi, pa žele da dođu do svakog pojedinca kako god znaju. Recimo, koristeći balone ili dronove sa wi-fijem.
Nije, baš potpuno jasno šta se sve ubraja u taj ogroman broj. Da li su to samo pretrage preko desktop računara ili se računaju i one na pametnim telefonima sa Androidom?
U stvari, to i nije naročito bitno. Broj je dovoljno veliki kako god došli do njega. A pretraživanje interneta samo je deo našeg odnosa sa kompanijom u Mauntajn Vjuu. Tu su još i mape, Gmail, Docs, Adsense, Chrome i još toliko toga.
Kada su predstavili Android 2008. godine, tvrdili su kako to nije još jedna „krava muzara“, već način kako internet dovesti do više mesta na kojima bi Guglove usluge mogle da nastave da cvetaju. Koliko su bili iskreni, to i dalje nije jasno. Ali, stoji da su probali da dovedu internet do teže dostupnih mesta, uz projekte kao što su Google Fiber, Project Loon i Open Automotive Alliance.
Danas tvrde kako im više nisu važni uređaji, već korisnici, odnosno načini kako povezati ljude sa sadržajem do kojeg im je stalo, online, aplikacijama, kako god.
Treba očekivati da će ista tema dominirati konferencijom IO, koja je zakaza za 24. i 25. jun, zajedno sa nastojanjima kako poboljšati celi ekosistem i ujediniti iskustvo koje nudi. U Guglu već duže vreme polažu temelje baš za to.
Ali, moraju da nađu način kako da zadrže svoj uticaj – ako ne već dominaciju – u svetu u kojem se sve više korisnika prebacuje na mobilne uređaje, područje na kojem oglašivači (glavni izvor Guglovih prihoda) još uvek nisu našli merljiv i efikasan model za kampanje.
Podrzavam predlog