Nafta u slobodnom padu zbog rata cenama

Cena nafte na globalnom tržištu danas je zabeležila najveći pad od izbijanja Zalivskog rata 1991. godine, nakon što je Saudijska Arabija otpočela cenovni rat protiv Rusije.

Cene West Texas Intermediate (WTI) i Brenta, dva repera za svetsku cenu nafte, pale su u ponedeljak za preko 20% i približile su se ceni od 30 dolara po barelu.

Nakon što su propali pregovori Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEC) sa Moskvom o daljem snižavanju proizvodnje, Rijad je počeo da snižava cene kako bi izbegao potencijalne gubitke u budućoj trgovini.

Strahovi o prekomernoj ponudi energenta su pojačani i epidemijom korona virusa koja trenutno usporava svetsku ekonomiju.

Istovremeno, Međunarodna energetska agencija (IEA) je u svojojoj najnovijoj mesečnoj analizi ocenila da će se tokom ove godine verovatno dogoditi najveći pad potražnje za naftom od 2009. godine.

Drastičan pad cene nafte utiče i na svetska finansijska tržišta, najvažnije azijske berze su poslednju sesiju zabeležile pad od preko 5%, evropske trenutno pretežno gube vrednost, dok se najveći uticaj, očekivano, desio na američkim tržištima.

Trgovina S&P 500 akcijama je obustavljena na 15 minuta, nakon što je indeks izgubio više od 7%, a Dow Jones je u prvim minutima od otvaranja berze izgubio oko 1.700 poena.

Ministarstvo finansija Rusije saopštilo je danas da ta zemlja može da svoju ekonomiju održi stabilnom šest do deset godina sa cenama nafte u rasponu od 25 do 30 dolara po barelu.

Nadležno ministarstvo je najavilo da će sprovoditi operacije na otvorenom tržištu pomoću sredstava iz državnih rezervi (Фонд национального благосостояния России), u kojima se trenutno nalazi nešto manje od 140 milijardi dolara.