Za tržište nafte je 2018. godina bila vožnja „toboganom smrti“, uz neverovatne uspone i padove.
U januaru 2018. godine, cene nafte su se popele na višegodišnje maksimume jer je višak ponude najzad počeo da jenjava, da bi cena severnomorske nafte tipa „brent“ u jednom trenutku nadmašila 70 dolara po barelu, uz očekivano dalje poskupljenje.
Međutim, ono što je usledilo u narednim mesecima niko nije mogao da predvidi.
Naime, Međunarodna agencija za energetiku (IEA) je prognozirala da će SAD povećati proizvodnju za 1,3 miliona barela dnevno u 2018., dok je američka Uprava za energetske informacije (EIA) projektovala rast proizvodnje od 1,0 milion barela dnevno.
SAD su, međutim, povećale proizvodnju za 1,5 miliona barela dnevno u 2018. To iznenađenje je, kako ocenjuje Raša tudej, ipak palo u drugi plan pred nekim drugim geopolitičkim događajima, kao što je ulazak SAD u trgovinski rat sa Kinom.
Malo ko je mogao da predvidi da će do trećeg kvartala SAD imati carine na uvoz kineskih proizvoda u vrednosti od preko 200 milijardi dolara, dodaje se u tekstu.
Na razvoj situacije na naftnom tržištu direktno je uticalo i povlačenje SAD iz nuklearnog sporazuma, iako su početkom 2018. godine postojali jasni pokazatelji da bi se to moglo dogoditi.
Organizacija zemalja izvoznica nafte (OPEK) i njeni partneri su sredinom godine postali zabrinuti da su možda previše zaoštrili svoju politiku, zbog čega je u junu odlučeno da naftni kartel poveća proizvodnju. To je rezultiralo još jednim velikim iznenađenjem – porastom cena nafte u septembru i oktobru, i zatim padom koji je počeo u novembru.
Sve to je učinilo da OPEK ovu godinu završi u još lošijoj situaciji nego početkom 2018. jer su cene nafte trenutno u slobodnom padu, ponuda američke nafte jača, a naftni kartel opet nastoji da se uhvati u koštac sa viškom ponude na globalnom tržištu. Članice OPEK-a i druge zemlje proizvođači nedavno su se dogovorili da proizvodnju u 2019. godini smanje za 1,2 miliona barela dnevno.
Najveći izvor neizvesnosti, ipak, dolazi iz „pukotina“ u globalnoj ekonomiji, jer bi povećanje kamatnih stopa, volatilnost na tržištu akcija i obveznica, fluktuacije valuta i usporen rast mogli da izazovu probleme na tržištu nafte, a preti opasnost i od eventualnog martovskog rasplamsavanja američko-kineskog trgovinskog rata, koji je sada na pauzi.
