NATO planira da formira svoju banku – čime će se ona baviti?

NATO planira da formira novu finansijsku institucije: Banku za odbranu, bezbednost i otpornost. Ova banka bi, objavio je Atlantski savet, pružanjem garancija komercijalnim bankama, omogućila državama da povećaju budžet za potrebe odbrane. Banka bi, uz podršku saveznika, mogla da počne s radom već 2027. godine.

Nedovoljno ulaganje u odbranu od strane značajnog broja savezničkih država, koje ne ispunjavaju cilj NATO od najmanje dva odsto BDP-a, ali i činjenica da se u mnogim evropskim država daje prednost ulaganju u zdravstvo, obrazovanje i javnu infrastrukturu nad odbranom, doveli su do predloga za osnivanje Banke za odbranu, bezbednost i otpornost (DSR banka).

Predlog je zasnovan na više od pet godina istraživanja i analize unutar NATO i akademske zajednice, uz uvažavanje uvida iz tima za međunarodno finansiranje “DžP Morgan”. Koncept DSR banke, prvobitno nazvane „NATO banka“, predstavljen je 2019. godine kancelariji generalnog sekretara NATO, a detaljnije razrađen u radu Atlantskog saveta 2020.

Kako navodi Atlantski savet, geopolitički kontekst se od 2019. godine značajno promenio, sa ratom u Ukrajini i promenama u globalnim ekonomskim uslovima, što naglašava važnost predložene banke za dugoročno planiranje odbrane.

Čime će se baviti banka?

Cilj DSR banke je da obezbedi brže i povoljnije uslove zaduživanja.

Takođe, jedan od njenih ključnih zadataka bio bi da preuzme deo rizika od komercijalnih banaka, omogućavajući im da finansiraju odbrambene kompanije u okviru lanaca snabdevanja.

“Ovo bi bilo presudno za male i srednje preduzetnike, koji su ključni za odbrambenu industriju, ali često imaju problem s pristupom kapitalu. Banka bi garantovala deo rizika, omogućavajući ovim kompanijama da nastave s radom, ispunjavaju ugovore i šire svoje kapacitete”, navodi Atlantski savet u analizi.

Kako bi DSR banka ostvarila svoj potencijal, od ključne je važnosti obezbediti AAA kreditni rejting, što bi omogućilo niskokamatne zajmove, čineći ulaganje u odbranu pristupačnijim za članice banke. Stoga se predlaže da na početku jezgro banke čine države s jakim kreditnim rejtingom, poput Zajedničkih ekspedicijskih snaga (severnoevropske države predviđene Velikom Britanijom), SAD i Japana.

Ove zemlje bi osnovale banku kao zaseban pravni entitet, nakon čega bi ostali NATO, EU i saveznici iz Indo-Pacifika mogli da se pridruže kao akcionari. Takođe, predlaže se formiranje odbora direktora sastavljenog od eksperata iz zemalja članica, kako bi se osigurala strateška usklađenost i efektivno donošenje odluka.

Za početak, banka bi se oslanjala na kapital saveznika, dok bi se kao “inovativno, ali politički osetljivo” rešenje razmotrilo korišćenje zaplenjenih sredstava ruske centralne banke ili prihoda od njihovih kamata.

Minimalna izdvajanja za odbranu

Prema analizi Atlantskog saveta, dok geopolitičke tenzije rastu, a pažnja globalne javnosti ostaje usmerena na savezničke države i njihove odbrambene kapacitete, samo 11 od 32 NATO članice ispunilo je dogovoreni minimalni cilj izdvajanja od dva odsto BDP-a za odbranu u 2023. godini, s očekivanjem da će se taj broj povećati na 23 članice do kraja 2024.

“Iako je validnost cilja od dva odsto predmet rasprave, ove javne obaveze šefova država i vlada ključne su za sposobnost Alijanse da projektuje i održava vojnu moć. Nemogućnost mnogih država da ispune ovaj osnovni kriterijum, dok istovremeno balansiraju sa konkurentnim domaćim troškovima, ne samo da narušava kredibilitet saveznika već i slabi efekat odvraćanja koji NATO može projektovati na globalnoj sceni”, navodi Savet.

U tekućoj godini, ukupni izdaci za odbranu NATO dostigli su 1,47 biliona dolara. Međutim, istovremeno su porasli i troškovi. Primera radi, pre ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine, 155-milimetarski artiljerijski projektil koštao je NATO oko 2.000 dolara, dok danas cena iznosi blizu 8.000.

Koristi “NATO banke”

Atlantski savet izneo je dodatne koristi ove inicijative.

Politička perspektiva:

• Banka bi mogla da podstakne obnavljanje posvećenosti kolektivnoj odbrani, stvarajući političko jedinstvo. Kada se troškovi odbrane olakšaju kroz zajedničku instituciju, može postati politički prihvatljivije za sve vlade da sprovedu zajedničku nabavku i preuzmu ambiciozne projekte.
• Učešće u banci u svojstvu akcionara dodatno bi pokazalo posvećenost članica međunarodnom poretku, potencijalno povećavajući njihov uticaj u različitim međunarodnim organizacijama.
• Zaduživanje od strane banke nudilo bi strateški način za balansiranje domaćih budžetskih pritisaka sa međunarodnim obavezama zahvaljujući izuzetno niskim kamatnim stopama i potencijalno vrlo dugim rokovima zaduživanja koji možda nisu dostupni domaće svakom savezniku u Euroatlantskoj i Indo-pacifičkoj regiji.

Ekonomska perspektiva:

• Banka bi ponudila niže kamatne stope, čineći troškove odbrane putem zajmova izvodljivijim za zemlje sa ograničenim finansijama.
• Zajmovi od banke mogli bi da omoguće zemljama da šire troškove odbrane na duži period.
• Investicije u odbranu mogu da podstaknu domaću proizvodnju, industriju i inovacije.

Odbrambena perspektiva:

• Banka bi mogla da pruži pravovremena rešenja za zemlje koje treba da modernizuju svoje odbrambene kapacitete.
• Zajmovi bi mogli da olakšaju strateške, dugoročne projekte odbrane, uključujući skladištenje ključnih naoružanja.
• Finansiranje unapređenja odbrane putem banke moglo bi da poboljša ukupnu sposobnost i spremnost saveznika koji žele da rade zajedno.

Dodatne koristi:

• Uz snažnu političku podršku, banka bi mogla da bude uspostavljena u roku od 18 do 24 meseca nakon što bude usvojen statut. Aktivnosti banke mogle bi direktno da podstaknu domaću proizvodnju, stvaranje radnih mesta i tehnološke inovacije u zemljama članicama.
• Za zemlje sa visokim kreditnim rejtingom, učešće u banci ponudilo bi dodatne ekonomske koristi i potencijalno povećanje poreskih prihoda kroz veće međusavezničku trgovinu.

Šta kažu saveznici?

Tokom mnogih diskusija u petogodišnjem istraživačkom periodu, mišljenja o zaslugama banke razlikovala su se među saveznicima. Neki zvaničnici iz ministarstava odbrane i spoljnih poslova bili su u početku skeptični u vezi sa mehanizmima na kojima bi banka radila, često zbog nepoznavanja međunarodnih finansijskih institucija.

Nasuprot tome, zvaničnici ministarstava finansija koji su bili upoznati sa međunarodnim finansijskim institucijama pokazali su znatno veću otvorenost.

Kako građani Zapadnog Balkana vide Kinu: U Srbiji slika pozitivna, ponekad uz pogrešno zaključivanje