Naučnici CERN-a otkrili izbočinu koja liči na novu česticu

U Evropskoj organizaciji za nuklearna istraživanja – CERN u Švajcarskoj, najmoćniji akcelerator čestica na svetu uskoro će početi da naučnicima daje mnogo više podataka nego dosad.

Dok se Veliki hadronski sudarač vraća u punu operativnost, naučnici u Fermilabu – glavnoj američkoj laboratoriji na polju fizike elementarnih čestica – uzbuđeni su zbog jednog otkrića u Švajcarskoj – tzv. izbočine koja bi mogla da bude nova čestica. 

Ona se ne može videti golim okom ali bi ipak, mogla da promeni razumevanje poznatog sveta fizike. 

Naučnik iz Fermilaba Don Linkoln kaže da u fizici čestica, izbočina predstavlja pojavu kada imate glatku krivulju podataka – koja je očekivana – a onda se vidi višak, izbočina u sred krivulje, što je, kako ističe, često indikacija da su došli do nekog otkrića. 

Linkoln je jedan od stotinu naučnika u Femilabu, u predgradu Čikaga, koji analiziraju podatke koje proizvodi veliki hadronski sudarač iz Cerna. 

„Od oko 1964. razvili smo niz teorija koje se zajednički zovu Standardni model i na osnovu njega možemo da objasnimo sve podatke koje smo prikupili. Međutim, ne možemo da objasnimo tu izbočinu“, kaže on. 

To znači da bi „izbočina“ mogla da predstavlja novu česticu do sada nepoznatu naučnicima. 

„Ako je promena na krivulji stvarna, to je verovatno najveće otkriće u poslednjih pola veka“, navodi Linkoln. 

U Fermilabu se nalazi akcelerator Tevatron – nekada najbrži super-provodljivi super-sudarač čestica na svetu. Iako je on sada isključen, pošto ga je zasenio CERN-ov LHC, Fermilab je i dalje važan akter u naučnim istraživanjima. 

„Mi donosimo određeni nivo tehnologije i znanja uz njihovu mašinu zato što smo započeli sa mašinom sa superprovodnikom i imamo praktična znanja“, ističe direktor Fermilaba Najdžel Lokajer. 

Lokajer kaže da je fizika čestica danas više globalni poduhvat. 

„Ulazimo u novu eru odnosa između CERN-a i Fermilaba, odnosno Evrope i SAD, kada se naši programi fizike čestica prepliću“.

Zahvaljujući tehnološkom napretku i globalnoj saradnji, naučnici u Fermilabu mogu da daljinski prate i analiziraju podatke koje stvaraju sudari čestica u hadronskom sudaraču, oko 7.000 kilometara daleko. 

Kada je reč o najnovijem potencijalnom otkriću, postoje dva objašnjenja, kaže Don Linkoln. 

Jedno glasi da je u pitanju samo slučajna statistička fluktuacija i da će nestati kada dođe više podataka i to moramo da naglasimo. 

Međutim, što je daleko uzbudljivija mogućnost – ako je „izbočina“ na krivulji stvarna, onda je to potpuno fascinantna stvar koja će redefinisati naše razumevanje sveta. 

Veliki hadronski sudarač čestica započinje šestomesečne sudare protona, a naučnici se nadaju da će im ti podaci pružiti odgovor na pitanje da li je „izbočina“ – nova čestica, ili tek izbočina na putu ka boljem razumevanju standardnog modela fizike.