Naučnici pronašli bakteriju koje uklanja plastiku iz vode

Istraživači sa Politehničkog univerziteta u Hong Kongu (PoliY) nameravaju da iskoriste svojstvo bakterija u čišćenju otpadnih voda od sitnih delova plastike koji sve više zagađuju životnu sredinu, piše The Guardian. Rezultati njihvog istraživanja još se nalaze u preliminarnj fazi, ali su predstavljeni Društvu mikrobiologa sa sedištem u Londonu.

Bakterije su, kako se objašnjava, lepljive i u stanju su da stvaraju takozvane mrežice mikroba koje izgledom podsećaju na filmsku traku, zbog čega se i nazivaju biofilm.

Naučnici su utvrdili da one mogu da „hvataju“ mikroplastiku koja zagađuje vodu i od nje mogu da stvore mrlju koju je kasnije lakše počistiti i predati na reciklažu. 

U svemu tome naučnicima iz Hongkonga pomogla je bakterija Pseudomonas aeruginosa, stvara se mreža mikroba koje hvataju sitne delove plastike u vodi, grupišu je i obaraju je na dno, pa ona kasnije može lakše da se skupi i preda na reciklažu. 

Ipak, novi pronalazak bi mogao da ponudi dugoročno i održivo rešenje za smanjenje zagađenja plastikom. Naglašava se da bi se pri tome koristilo nešto što potiče iz prirode.

„Neophodno je da se razviju efikasna rešenja koja hvatati, sakupljati, pa čak i reciklirati mikroplastiku kako bi se zaustavila plastifikacija životne sredine,“ kaže Silvija Lang Liu, mikrobiolog na PoliY i vodeći istraživač na tom projektu.

KAKO MIKROPLASTIKA DOSPEVA U ŽIVOTNU SREDINU?

Naučnici često upozoravaju da mali delovi plastike, veličine manje od pet milimetara, u životnu sredinu dospevaju od plastičnih kesa ili flaša za vodu, kao i od pranja sintetičke odeće i korišćenja najlona. Takođe u vodu dolaze i pranjem šminke koja sadrži mikroplastiku.

Iako su sitni delovi plastike zapravo jako mali, oni ipak predstavljaju opasnost za životnu, jer je se ona teže razgrađuje u prirodi, a u stanju je i da apsorbuje i akumulira brojne toksične hemikalije.

Prema podacima Međunarodne pomorske organizacije mikroplastika je pronađena u više od 114 vodenih životinjskih vrsta tokom 2018. godine, jer ne može efikasno da se uklanja iz prirode.

Ipak, neki naučnici smatraju da bakterija „aeruginosa“ verovatno neće moći da ima široku primenu u velikim projektima, dok su neki istraživači uvereni da ta metoda može da pomogne u pronalaženju prirodnih bakterija koje će se koristiti u kanalizaciji ili nekim drugim vodama zagađenim plastikom.

Štetan uticaj plastike na ljudsko zdravlje u svom istraživanju prošle godine uspeo je da dokaže i srpski genetičar Miodrag Stojković.