Nemačka, glavni spoljnotrgovinski partner Srbije, „ekonomski paralizovana“

Najveći spoljnotrgovinski partner Srbije se suočava sa velikim ekonomskim problemima, što će uticati i na domaću privredu, kako je i Narodna banka Srbije nedavno upozorila.

“Nemačka ekonomija je paralizovana,” navodi se u poslednjoj analizi instituta IFO.

„Ograničenje potrošača, visoke kamatne stope i povećanje cena, vladine mere štednje i slaba globalna ekonomija trenutno guše ekonomiju Nemačke i dovode do još jedne zimske recesije. Ekonomska proizvodnja će se ubrzati prema sredini godine kako tereti kamatnih stopa i cena postepeno nestaju, a kupovna moć potrošača raste“, kaže Timo Volmeršojzer, šef prognoze u IFO-u.

U poređenju sa drugim velikim evropskim zemljama, Nemačka primetno zaostaje.

Institut je smanjio prognozu rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) ove godine na samo 0,2 odsto međugodišnje. Sledeće godine će se privredna proizvodnja povećati za 1,5 odsto.

Prognoza rasta za tekuću godinu je tako značajno snižena za 0,7 procentnih poena u odnosu na ifo prognozu za zimu 2023. i blago povećana za 0,2 procentna poena za 2025. godinu Nemačka ekonomija je u recesiji u zimskom polugodištu 2023/24.

“Dodata vrednost u proizvodnji i građevinarstvu se posebno oštro smanjila. Razlozi su bili nedostatak porudžbina, snežni decembar i izuzetno visoka stopa obolevanja. Oporavak industrijske aktivnosti će nastupiti tek kasnije”, kaže se u izveštaju IFO.

Stopa inflacije će nastaviti da pada sa proseka od 5,9 odsto prošle godine na 2,3 odsto ove godine i 1,6 odsto sledeće godine. Cene gasa i struje posebno će pojeftiniti za potrošače. Energetska komponenta će stoga verovatno smanjiti inflaciju u predviđenom periodu, prognoze su instituta IFO.

NBS vidi rizike po srpsku inflaciju

NBS je u poslednjem izveštaju izrazila bojazan da bi spoljni rizici mogli da utiču na njihovu projekciju za inflaciju i BDP u ovoj godini.

Oni i dalje navode geopolitičke odnose i izglede za globalni privredni rast, pre svega zone evra, kao i njihov uticaj na svetske cene energenata i drugih primarnih proizvoda.

“Posebno bi mogao biti pogođen naš glavni trgovinski partner, Nemačka, ne samo zbog pada tražnje iz Kine već i zbog oslanjanja nemačke privrede na ključne inpute iz Kine. Prema analizi Bundesbanke, skoro jedna od dve firme u proizvodnom sektoru Nemačke, direktno ili indirektno, nabavlja ključne inpute u Kini. Pod rizikom bi mogao biti i nemački finansijski sektor obzirom na veliku izloženost banaka prema preduzećima koji su u velikoj meri zavisni od Kine,” navodi se u februarskom izveštaju o inflaciji NBS.

Kako su naveli iz centralne bankarske institucije, s obzirom na to da je mala verovatnoća da bi se geopolitička situacija ubrzo mogla znatnije popraviti, “cenimo da su rizici projekcije BDP-a po osnovu eventualne eskalacije geopolitičkih tenzija asimetrični naniže, a inflacije naviše”.

Iz instituta ifo kažu i da su kompanije su smanjile investicije za 8,4 odsto zbog viših kamata.

Kompanije u Nemačkoj su u proteklih 18 meseci smanjile planirana ulaganja u proseku za 8,4 odsto zbog viših kamata. Ovo je nalaz iz ankete ifo biznis ankete iz decembra 2023. godine.

„Kompanije reaguju na više kamatne stope ulažući znatno manje u energetsku efikasnost i obnovljive izvore energije. Oni takođe smanjuju potrošnju na istraživanje i razvoj“, kaže Manuel Menkhof, istraživač IFO-a.

Postoje razlike u zavisnosti od sektora. Prema istraživanju instituta, građevinske kompanije posebno odustaju od ulaganja zbog viših kamata. Prosečan pad ovde je bio nešto ispod deset odsto.

Sa 9,3 odsto, prosečan pad investicija među ispitanim trgovačkim društvima je takođe iznad ukupnog proseka. Proizvodne kompanije u proseku ulažu 8,2 odsto manje. Smanjenje investicija će uticati i na mogućnosti rasta i na projekte klimatske politike, smatraju u institutu.

“Ono što je posebno zabrinjavajuće je ozbiljan pad BDP-a i u evro zoni i u Nemačkoj i Italiji, koja su naša najveća izvozna tržišta,” navode strani investitori u Srbiji u poslednjem izveštaju Bela knjiga.

Priliv stranih direktnih investicija (SDI) u Srbiju tokom 2020 iz Nemačke iznosio je 353,4 miliona evra, 409,5 miliona evra u 2021., potom 282,3 miliona evra u 2022. godini, a 158,6 miliona evra u prva tri tromesečja prošle godine.

Prognoza za nemačku privredu i rizici

Jedini faktor koji je podržavao ekonomiju Nemačkoj bila je privatna potrošnja. Inflacija naglo pada već godinu dana, dostigavši najniži nivo od juna 2021. na 2,5 odsto u februaru. Istovremeno, prihodi od plata rastu velikom brzinom, kaže institut.

Vodeći pokazatelji koji su trenutno dostupni ne ukazuju na ekonomski preokret na početku 2024. godine: pogoršanje stanja u svim privrednim sektorima, mali broj zaostalih porudžbina, visoke stope bolesti, stalni štrajkovi, navodi ifo.

Sve u svemu, ekonomska proizvodnja će verovatno nastaviti svoj pad u tekućem kvartalu i pasti za 0,1 odsto u poređenju sa prethodnim kvartalom. Primetan opšti ekonomski oporavak očekuje se tek u drugoj polovini godine.

“S druge strane, slaba ekonomska aktivnost unutar zone evra, pre svega u Nemačkoj, i geopolitičke tenzije negativno se odražavaju na eksternu tražnju i industrijski sektor zemalja u regionu srednje i jugoistočne Evrope,”  kaže se u izveštaju NBS.

Prema prognozi Institua, izvoz će ove godine u Nemačkoj pasti za 1,5 odsto, ali će sledeće godine porasti za 3,4 odsto.

Nemačka je ostala najvažnije izvozno i uvozno tržište za Srbiju, u oba slučaja je Nemačka je na prvom mestu u 2023. godini. Naš izvoz za ovoj EU članici iznosio je 4,3 milijarde evra iz Srbije, dok je uvoz Srbije iz Nemačke iznosio 4,8 milijardi evra, podaci su Republičkog zavoda za statistiku.

Rizici za prognozu što se tiče Nemačke ekonomije za ovu godinu su mnogostruki, ali ipak najveći deo dolazi od cena energenata, navode se u izveštaju instituta ifo.

“Konkretno, dalji razvoj cena energije je izvor velike neizvesnosti. Do danas se pretpostavljalo da će se cene sirove nafte, električne energije i prirodnog gasa razvijati u skladu sa cenama na fjučers (porudžbine za isporuku u budućnosti ) tržištu tokom prognoziranog perioda. Shodno tome, najnoviji padovi cena će se nastaviti i cene će se smiriti tek nešto iznad nivoa viđenog u godinama pre izbijanja rata u Ukrajini. Industrijska aktivnost i potrošačka potrošnja treba da imaju koristi od ovoga.