Da se u Kini pravi mnogo toga na štetu nemačke privrede zna svako. Ali manje je poznato da Nemačka već godinama drži neslavno drugo mesto.
Direktor „Radne zajednice za zaštitu proizvoda i znanja“ ( VDMA ) upravo je predstavio najnoviju studiju njegovog udruženja o lažiranju proizvoda. Od 2003. godine VDMA svake dve godine ispituje kompanije članice i svaki put je broj pogođenih sve veći.
„U najnovijem istraživanju imamo novi rekord: U međuvremenu je 70 odsto firmi pogođeno piraterijom. Šteta je oko 7,9 milijardi evra. Samo u našoj branši, u izgradnji mašina i postrojenja, i to samo za 2013. godinu. S prometom od gotovo osam milijardi evra moglo se stvoriti dodatnih 38.000 radnih mesta“, računa Stevan Cimerman.
Podzemne fabrike
Falsifikuje se gotovo sve što može doneti profit.
„Možete poći od toga da se prave čak čitave mašine. To znači da se falsifikuju metali ali i kompjuterski programi. Pa i rezervni delovi, ponekad čak samo dizajn. Unutra to često izgleda sasvim drugačije i često se tu ne realizuje funkcija. I ti su mi zapravo najdraži“, kaže Cimerman i dodaje da je kod takvih proizvoda dokaz podmuklih prevara zapravo jednostavan.
Upitani preduzetnici plagijatorima nazivaju pre svega konkurente.
„Na drugom mestu su takozvane podzemne fabrike, dakle one koje se nalaze u zadnjim dvorištima ili u garažama, gde se proizvodi u neverovatnim uslovima. Na trećem mestu su kupci i dobavljači, koji se takođe pojavljuju kao plagijatori.“
Kina vodi, Nemačka na drugom mestu
Kada se pomenu radionice u zadnjim dvorištima, misli se na Kinu, uslovno rečeno, vodeću zemlju na tržištu kopija. 72 odsto svih otkrivenih plagijata potiču upravo otuda. Ipak, zaprepašćuje, kako se kaže u studiji VDMA, da sa 23 odsto gotovo svaka četvrta kopija dolazi iz Nemačke. Nemački falsifikatori potisnuli su time Tursku sa drugog mesta.
„Za to postoji, naravno, niz razloga“ , kaže saradnik VDMA Stefan Cimerman.
„S jedne strane to je problem nedostatka svesti da se čini nešto neispravno, dakle i Vi i ja smo kupci tih proizvoda. A u Nemačkoj je još uvek tako da se prvo gleda na cenu, a onda na kvalitet. Kineski falsifikati po pravilu su slabijeg kvaliteta, dok na kopije nemačkog porekla VDMA gleda kao na visokotehnološke plagijate. Ove visokotehnološke kopije pokazuju da se ta opasnost u zemlji treba shvatiti vrlo ozbiljno“ , piše VDMA u studiji.
Sve više zahteva za odštetu
Proizvode se uglavnom kopije proizvoda putem tzv . „reinženjeringa“. Proizvod se rasklopi, analiziraju se pojedini delovi, procesi i funkcije, kako bi se to moglo napraviti jeftinije. Sedam od deset kopija nastale su na ovaj način. Nakon toga sledi odliv „know how“, na primer preko nekadašnjih saradnika. A klasična industrijska špijunaža je na začelju sa 15 odsto.
Četvrtinu svih upitanih nemačkih tvoraca mašina i postrojenja dvostruko se kažnjava falsifikatima. Njima nije samo izmakao promet, već od kupaca dobijaju zahteve za odštetom jer oni misle da poseduju original.
„Ako je u opasnosti život ili telo, može se dogoditi, da kompanije snađu beskrajni procesi iz kojih se teško izvuku. J er često je gotovo nemoguće dokazati da je reč o falsifikatu. Na primer, ako je proizvod izgoreo“, kaže Stefan Cimerman.
Nadam se da ce nam ovo prolece doneti spas Kolarceve zaduzbine. Problem Kolarca je finansijski, sto nije iznenadjenje. Uloga Kolarca nije da ostvaruje profit vec da oplemenjuje ovako losu, najblaze receno, scenu u Srbiji. Nije ova zaduzbina izuzetak, svedoci smo da su manje vise sve kulturne institucije u ogromnim problemima po mom misljenju jer se premalo ulaze u obzovanje, deca jednostavno ne cene kulturu, nauku, obrazovanje sto dalje dovodi do toga da isti ti ljudi ne zele da daju novac da bi otisli u pozoriste na neku predstavu ili da pogledaju neki film. Culi smo da ima nagovestaja da ce se pomoci Kolarcu, nadam se da je to istina.
srkidelija93@gmail.com