Nemačka: Šta kad plate i penzije rastu brže nego produktivnost?

U Nemačkoj su na pomolu problemi ukoliko uz porast plata i penzija u narednoj godini istovremeno ne bude rasla i produktivnost, navodi se u analizi Dojče velea.

Dobra vest za penzionere i radnike u Nemačkoj: i u idućoj godini će penzije i plate nastaviti da rastu, i to osetno, tvrde vodeći instituti u jesenjoj ekspertizi.

Stanje na tržištu rada je i dalje vrlo povoljno, u septembru je broj nezaposlenih opao na nivo od marta 1991. 

No, iza te lepe fasade, stanje i nije tako sjajno jer plate rastu brže od produktivnosti. Za sada je taj razvoj još u podnošljivim okvirima, no na duži rok bi mogao imati neugodne posledice. 

„Do sada je industrija relativno dobro podnosila činjenicu da su troškovi rada rasli brže od produktivnosti“, kaže za Dojče vele Kristof Šreder, stručnjak za tržište rada i kolektivne ugovore u Institutu nemčke privrede (IW) iz Kelna, inače bliskog poslodavcima. 

Niske cene sirovina i niski kurs evra, zbog kojeg je nemačka roba u inostranstvu jeftinija, do sada su uspevali da spreče negativne posledice sve većih troškova rada. 

„Kad ta povoljna faza dođe kraju, onda nam preti opasnost da izgubimo na konkurentnosti, a time preti i gubitak radnih mesta“, kaže Šreder. 

Pogotovo su zemlje u razvoju izdašno investirale u dugotrajne mašine i postrojenja nemačkih proizvođača – pa i zbog relativno povoljne cene. 

On se poziva na takozvani „Exportperformance“ pojam koji je etablirala Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), gdese uz pomoć tog indeksa „eliminišu“ strukturni efekti, koji mogu nastati kada neka zemlja posebno puno izvozi u zemlju koja dinamično raste, na primer u Kinu. 

OECD za 2016. prognozira pad nemačkog „izvoznog performansa“ za 1,6 odsto i to bi u evrozoni bio najveći pad – posle Grčke. 

Za 2017. OECD za Nemačku računa s dodatnim gubitkom tržišnih udela, a istovremeno bi stanje kod svih ostalih zemalja monetarne unije, s izuzetkom Finske i Estonije, trebalo da se popravi. 

Šreder smatra da postoji tesna veza između lošijeg „izvoznog performansa“ i osetnog rasta plata – bez odgovarajućeg rasta produktivnosti. 

Veće plate imaju takođe važnu ulogu u nacionalnoj ekonomiji, kaže on, zato što se tako podstiče i konzum a time i ekonomski rast. 

„Ali ako se pretera, gube se radna mesta – naime u situaciji kada se troškovi ne mogu podmiriti sredstvima koja treba zaraditi. A to na kraju ima puno jači efekt na konzum od većih plata“, kaže on. 

Dodaje da bi Nemačka morala i dalje forsirati inovacije kako bi i ubuduće bila tehnički lider. 

„Politika može pomoći na primer podsticanjem mera istraživanja i razvoja, ili gradnjom infrastrukture i time pomoći preduzećima da proizvode jeftinije“, zaključio je Šreder.