Za koje otkriće je dodeljena Nobelova nagrada za fiziku ove godine i ko su u istoriji bili najmlađi i najstariji dobitnici?

Naučnici Džon Klark, Majkl H, Devore i Džon M. Martinis su ovogodišnji dobitnici Nobelove nagrade za fiziku za otkriće u oblasti kvantne mehanike.

Ovogodišnja Nobelova nagrada za fiziku pružila je mogućnosti za razvoj sledeće generacije kvantne tehnologije, uključujući kvantnu kriptografiju, kvantne računare i kvantne senzore.

Ova nagrada, koja se smatra jednom od najprestižnijih u naučnom svetu, vredi 11 miliona švedskih kruna, odnosno oko milion evra.

Nobelova nagrada za fiziku dodeljena je 118 puta i dobilo ju je 226 naučnika između 1901. i 2024. godine, s tim da je Džon Bardin jedini dobitnik koji je dva puta dobio Nobelovu nagradu za fiziku.

Ova prestižna nagrada je ustanovljena testamentom pronalazača dinamita i bogatog biznismena Alfreda Nobela i dodeljuje se „onima koji su tokom prethodne godine doneli najveću korist čovečanstvu“.

Prvi put dodeljena je 1901. godine, 15 godina nakon Nobelove smrti, nagrada se dodeljuje za dostignuća u medicini, fizici, hemiji, književnosti i miru. Pobednici u svakoj kategoriji dele novčanu nagradu, koja je tokom godina prilagođavana.

Nagrada za ekonomiju je dodata kasnije i finansira je švedska centralna banka.

Hemija, posebno draga Alfredu Nobelu i nauka koja je najprimenljivija na njegov pronalazački rad, nije nužno najglamuroznija od nagrada, ali među dobitnicima su bili naučni giganti poput pionira radioaktivnosti Marije Kiri i Ernesta Raderforda.

Najmlađi dobitnik Nobelove nagrade za fiziku bio je Australijanac Lorens Brag, koji je nagradu dobio sa 25 godina.

Najstariji naučnik koji je dobio Nobelovu nagradu za fiziku je imao 96 godina, u pitanju je Amerikanac Artur Aškin.

Prošle godine, Nobelova nagrada za hemiju podelila su tri naučnika: Dejvid Bejker Demis Hasabis i Džon Džamper za rad na strukturi proteina.

Tri naučnika podelila Nobelovu nagradu za medicinu