Novi ‘put svile’ menja lice globalne ekonomije

Brze železnice, novi auto-putevi i luke trebalo bi da povežu celo tržište Evrope i Azije, sa ukupno tri milijarde potrošača.

Koliko je porastao svetski uticaj, postalo je jasno prošlog meseca: prvo Velika Britanija, a potom i druge velike članice EU šokirali su SAD pridruživši se kao suosnivači u Azijskoj banci za ulaganja u infrastrukturu (AIIB).

Međutim, u martu je dodatni zamah dobila još jedna kineska inicijativa koja bi mogla da ima dramatičan uticaj na svetsku privredu, a iz koje bi i Hrvatska mogla da izvuče prednosti ako se na strateškom nivou otvori novim prilikama, piše Jutarnji list.

Reč je o novom „putu svile“, golemom programu infrastrukturnih ulaganja pod nazivom „Jedan pojas – jedan put“ (One Belt One Road). Na poslednjem zasedanju Nacionalnog narodnog kongresa u martu ova inicijativa – koja jednim svojim krakom dotiče i Hrvatsku – imenovana je kao glavni prioritet Kine, a to znači da iza projekta stoji i konkretan novac. 

Novi autoputevi, brze železnice, luke kao i energetska i komunikaciona infrastruktura trebalo bi, ciljaju Kinezi, d apovežu celo evroazisjko područje sa tri milijarde potrošača. Kopnena komponenta, „Privredni pojas puta svile“, trebalo da poveže 20 zemalja od Kine do Turske, Rumunije i severa Evrope, a „Pomorski put svile 21. veka“ pojačaće pomorske rute do Afričkog roga i Sueskim kanalom do severnog Jadrana. 

Kinezi su spremni sami da ulažu, nude kredite i garancijske fondove, a ukupna ulaganja procenjuju se na bilione dolara. Za početak, Kina je za međunarodna ulaganja osnovala novi fond vredan 40 milijardi dolara. 

Krešimir Jurlin, naučnik sa zagrebačkog Instituta za razvoj i međunarodne odnose, ističe kako je u Hrvatskoj, ali i celoj Evropskoj uniji srazmerno malo pažnje upućeno ovoj kineskoj inicijativi, „verovatno zbog percepcije kako je reč o projektu daleke budućnosti“.

Ideja zaista zvuči futuristički i megalomanski jer dve komponente te inicijative, kopnena i morska, predstavljaju integrisani niz velikih infrastrukturnih projekata, procenjenih na više od 20 biliona dolara. Međutim, nije reč o tek planiranoj gradnji pruge ili autoputa sa početkom u Kini, koja će za deset ili 20 godina završiti u Evropi. Deo tog projekta već se ostvaruje te je Kina najavila alokaciju 40 milijardi dolara u razvojni fond kao deo svojih ukupnih planiranih ulaganja. Kina takođe sufinansira konkretne projekte koji su kompatibilni sa inicijativom, prema bilateralnim sporazumima sa Kazahstanom – ističe Jurlin. 

– Prema postojećim planovima, obe komponente potencijalno uključuju i naše tranzitne pravce jer prekomorska završava u Jadranu, a železnička u Turskoj. Ponovno, nije reč o dalekoj budućnosti jer je našoj javnosti malo poznato da se povezivanje Evrope i Azije izrazito intenziviralo, na primer otvaranjem tunela ispod Bosfora 2013. te uspostavljanjem železničke transeuroazijske veze preko Rusije koja je otvarena 2011. godine – navodi Jurlin .

Naglašava kako je stoga potrebno strateški razmotriti ne samo činjenicu što će paketi sa Dalekog istoka sve brže stizati do hrvatskih potrošača i tako dodatno predstavljati konkurenciju hrvatskim trgovcima, nego i vrlo velike mogućnosti infrastrukturnih ulaganja u Hrvatskoj te u zemljama bližeg okruženja. 

Steen Jakobsen, glavni ekonomista danske Sakso banke koji je prošle nedelje boravio u Hrvatskoj, kaže kako su motivi Kine prilično jasni. 

– Kina ostaje bez izvoznih tržišta, ali novi put svile će Pekingu obezbediti ne samo trgovinu, nego i uticaj na tržištima u nastajanju u celoj Aziji i Evropi – objašnjava Jakobsen. 

Azijska banka za infrastrukturna ulaganja biće ključni deo finansiranja infrastrukture novog puta svile, napominje Jakobsen te ističe kako se dosad toj banci priključilo više od 60 zemalja. Međutim, primetio je, Hrvatska nije zatražila članstvo.