Ekonomista Nurijel Rubini nije mnogo optimističan po pitanju budućnosti bitkoina za koji smatra da funkcioniše po principima piramidalne prevare.
„Bitkoin nije valuta, već novi kanal za kriminalne aktivnosti, posebno ako se ima u vidu rizik od hakera”, izjavio je Rubini i dodao da ne veruje kako će veštačka valuta ikada moći da se koristi poput realnih.
Bitkoin nema stvarnu vrednost i podložan je velikim fluktuacijama – samo od novembra je izgubio oko 50% svoje vrednosti, podseća Rubini, poznat kao Dr Propast zbog svojih negativnih prognoza.
Do sada su brojne zemlje nametnule ograničenja na transakcije u bitkoinima. Na pad vrednosti ove valute dosta je uticala kineska zabrana transakcija bitkoinima, a dalje nesigurnosti i padovi zatvarali su i značajne internet berze koje su trgovale ovom veštačkom valutom. Tako je i glavno mesto za razmenu bitkoina, tokijska berza Maunt Goks – koja je funkcionisala od 2010. i obavljala 70% svih svetskih transakcija ovom valutom – podnela zahtev za stečaj, nakon procenjenog gubitka od oko 750.000 svojih klijenata.
Da li je bitkoin mrtav?
To je pitanje koje mnogi investitori postavljaju posle naglog zatvaranja tokijske platforme MT Goks, jednog od najvećih sajtova za razmenu bitkoina.
Trgovac valutama Kolin Burdžis doleteo je iz Londona kako bi dobio odgovore, kada je shvatio da ne može da uđe u svoj račun.
„Imao sam 311 bitkoina, što je u tom trenutku vredelo oko 300 000 dolara. Kako izgleda, to je nestalo.”
Niko u stvari ne zna zbog čega se bitkoin berza zatvorila. Međutim, profesor ekonomije Arun Sundararadžan kaže da se, po svemu sudeći, radi o bezbednosnom problemu.
„Izgleda da je došlo do propusta i da su hakeri uspeli da ukradu veliku količinu bitkoina. Zbog toga je Maunt Goks morao da prestane da trguje i naravno, to je na neki način znatno umanjilo vrednost bitkoina kojim se trgovalo u Maunt Goksu.”
Bivši izvršni direktor Mauntin Goksa Mark Karpeles, koji je podneo ostavku ranije ovog meseca, odbio je da odgovara na pitanja. Međutim, on nikada nije krio da postoji rizik u trgovanju bitkoinom. Evo šta je rekao agenciji Rojters prošle godine.
„Bitkoin bi se, po svemu mogao smatrati investicijom visokog rizika. Ukoliko kupujete bitkoin, treba da budete svesni da njegova vrednost može da bude nula već sutradan.”
Uprkos tome što su ovi sajber problemi možda negativno uticali na poverenje javnosti, bitkoin entuzijasti kažu da je to zato što mnogi virtuelnu valutu i dalje vide kao robu. Erik Votson govorio je za Glas Amerike putem Skajpa.
„Savetovao bih ljude da ne razmišljaju o bitkoinu kao o nečemu što treba čuvati, već da treba da traže načine da iskoriste bitkoin kao sredstvo plaćanja u transakcijama.”
Iako ga sporo prihvataju, Votson smatra da je bitkoin daleko od propasti. Štaviše, veruje u svetlu budućnost ne samo bitkoina, već i drugih virtuelnih valuta, kad – kako kaže – potrošači budu počeli da otkrivaju praktične prednosti privatnih transakcija.
„Nastavićemo s malim rastom, dok se biznisi prilično sporo privikavaju na bitkoin, a onda će u jednom trenutku, u relativno bliskoj budućnosti, nastati bum, posle čega će ljudi masovno početi da ga koriste”.
To bi moglo da se desi vrlo brzo. U Hongkongu je otvorena prva prodavnica bitkoina, tako da ljudi sada mogu da kupe virtuelnu valutu, a da ne budu onlajn.
-615x345.jpg.webp)
Nedavno sam procitao o ubistvu studenta u Jankovicevom stanu. U Vranju je za predsednbika Gradskog odbora DS ponovo postavljen Stamenkovic Slobodan. On je ujak Vranjanca Dusana „Cembrlena“, a njegov zet sa nadimkom „Catani“( kao dete nije umeo da kaze crtani film nego catani pa odatle nadimak) je u vreme dok je bio maloletnik ubio coveka u Beogradskoj ulici u Vranju prosavsi kroz dimnjak da opljacka, a pri tome ubio vlasnika kuce koji je pruzio otpor. Za to ubistvo odlezao je u VPD-u u Krusevcu, jer je bio maloletnik. Da li Srbiji trebaju ubice za predsednika i kakva je to demokratija?