Predsednik SAD Barak Obama želi da snizi poresku stopu za biznis, ali traži i ukidanje olakšica za firme i taksu na zarade koje se čuvaju na of-šor računima.
Obama je, kako navodi Glas Amerike, ponudio da snizi poresku stopu za korporacije, u zamenu za nove programe otvaranja radnih mesta, ali je sudbina tog predloga u Vašingtonu vrlo neizvesna s obzirom na duboke razlike u stvavovima demokrata i republikanaca.
SAD imaju jednu od najviših poreskih stopa za biznis na svetu, a Obama je u govoru u velikom distributivnom centru kompanije Amazon u Tenesiju, predložio da se ona snizi sa 35 na 28 odsto, a čak na 25 odsto za firme koje se bave proizvodnjom.
Obama je u zamenu zatražio da se ukine veliki broj aktuelnih poreskih olakšica za korporacije, uključujući i uvođenje takse na korporativne zarade koje se drže na of-šor računima, a da se taj novac iskoristi za otvaranje radnih mesta i zapošljavanje radnika koji bi popravljali zastarele puteve i mostove u SAD i drugu infrastrukturu.
U of-šor zonama 1,2 biliona dolara
Najveće kompanije iz SAD drže u of-šor zonama oko 1.200 milijardi dolara (1,2 biliona dolara), objavio je Vol strit džornal, pozivajući se na istraživanje neprofitne organizacije US PIRG (Public Interest Research Group).
PIRG je analizirao javno dostupne podatke 100 američkih kompanija, čijim se akcijama trguje na berzi i otkrio da 82 kompanije imaju filijale u zemljama sa niskim poreskim stopama van SAD.
Američki zakon dozvoljava kompanijama da obračunavaju profit a da ne plaćaju porez na sredstva ostvarena van teritorije zemlje, koja se nisu vratila u zemlju. Stopa poreza na vraćanje kapitala iznosi 35 odsto, minus plaćeno po stranom zakonu.
Kako je utvrdo PIRG, samo 21 kompanija od 100 objavila je procene mogućih poreskih obaveza prema budžetu SAD u slučaju vraćanja svog kapitala. Za njih, prosečna poreska stopa u stranim zemljama je 6,9 odsto.
Podatke o svom kapitalu u inostranstvu kompanije su obavezne da dostave američkoj Komisiji za hartije od vrednosti i berze (SEC) u vidu godišnjih izveštaja.
Međutim, kako je pokazalo istraživanje PURG, mnoge to rade samo delimično. Ukupno bi ta 21 kompanija mogla u budžet da donese 93 milijarde dolara.
Prema proceni istraživača, 15 kompanija sa najznačajnijim rezervama u inostranstvu raspolažu sa 776 milijardi dolara u ofšor zonama, što predstavalja dve trećine od 1,2 biliona za svih sto kompanija.
Na prvo mestu PIRG je stavio Dženeral ilektrik, sa 108 milijardi dolara u of-šor zonama. Na drugom mestu je Epl, sa 82,6 milijardi, na trećem Fajzer, sa 73 milijardi, a četvrti je Majkrosoft sa 60,8 milijardi dolara. Istraživanje je sprovedeno na osnovu podataka za 2012. godinu.
Kako navodi Vol strit džornal, kompanije mogu da zadrže svoje profite u of-šor zonama i zbog toga što tamo vide mogućnosti za rast i u vezi s tim bi povratak kapitala bio nepraktičan.
Nemam nista od toga