Procenjuje se da će obnovljivi vidovi energije imati 60 odsto udela u proizvodnji struje u EU do 2030. godine.
Kako se navodi u studiji agencije „Blumberg Njuz Energi Fajnans“, udeo obnovljivih vidova energije u ukupnoj proizvodnji struje u Evropi 2012. godine iznosio je 40 odsto, preneo je AP.
Uz planirano ulaganje od oko 1.000 milijardi dolara, taj udeo će do 2030. biti uvećan na 60 odsto. Proizvodnja elektične energije iz fosilnih resursa, kao što su ugalj i gas, prema procenama biće do 2030. smanjena sa 48 procenata na 27 odsto.
U studiji se navodi da će poboljšanje energetske efikasnosti doprineti usporavanju rasta potražnje električne enegije do 2030. na devet odsto.
Moderne tehnologije i korišćenje „zelene energije“, posebno solarne i energije vetra, trebalo bi da smanji za 60 odsto emisiju ugljen dioksida iz energetskog sektora sa 1,3 milijarde tona na 564 miliona.
Nemačka i Velika Britanija su već učinile mnogo na tom polju. Te dve zemlje raspolažu trećinom ukupnog kapaciteta obnovljivih vidova energije u EU.
Italija bi do 2030. trebalo da proizvodi 84 gigavati struje iz postrojenja za korišćenje energije vetra. Francuska će proizvoditi 75 gigavati struje iz solarnih postrojenja a Španija 43 gigavata, ocenjuje se u studiji.
Na svetskom nivou, do 2030. biće uloženo 7.700 milijardi dolara za proizvodnju struje, od čega će dve trećine sredstava biti namenjeno za obnovljive vidove energije. Azijsko-pacifički region trebalo bi da do 2030. uloži u unapređenje proizvodnje elektične energije 2.500 milijardi dolara, Amerikanci 816 milijardi, bliskoistočni region i Afrika 818 milijardi dolara.
Savamala?