Od čega će sve zavisiti razvoj industrije osiguranja?

Ono što će na evropskom i globalnom nivou  u bliskoj budućnosti najviše uticati na razvoj industrije osiguranja jesu pored početka primene Solvency II mehanizma i završetak faze dva implementacije IFRS 4, mehanizma koji uređuje računovodstvene standarde. 

Ovi elementi će presudno uticati ne samo na razvoj međunardnih standarda poslovanja, već pre svega i na razvoj nacionalne regulative. Od uspešne primene ovih pravila, sposobnosti zakonodavca da ih donese i regulatornog organa da prati njihovu primenu, te osiguravajućih društava da ih razumeju u praktičnoj primeni – u mnogomeće odrediti brzinu ravzoja tržišta osiguranja. Ovo je od izuzetnog značaja i za Srbiju jer bi lokalna ekonomija mogla značajno ojačati razvojem modernog tržišta osiguranja, o čemu je bilo reči u prethodnim tekstovima iz ovog serijala.

Tokom 2015. godine regulatorne promene u domenu osiguranja biće u mnogome podložne međunarodnim dešavanjima, a proaktivno delovanje u ovim uslovima omogućiće osiguravajućim društvima ne samo da opstanu, već i da unaprede svoje poslovanje. 

U decembru 2014 godine Međunarodna asocijacija regulatornih tela u oblasti osiguranja (International Association of Insurance Supervisors – IAIS) objavila je svoj predlog novih standarda u oblasti procene kapitala. Nova je i primena mehanizma Solvency II koji se očekuje za 2016. godine. Činjenica da još uvek postoje nejasnoće u načuinu primene znači da će preostali deo proces uvođenja zahtevati značajnu pažnju, kako države i regulatora, tako i samoih osiguravajućih društava. Na kraju liste novina tu je i očekivani kraj faze II implementacije računovodstvenog mehanizma IFRS 4. Sve ovo skupa označiće novu eru u razvoju industrije osiguranja. 

Za razliku od bankarskog sektora, sektor osiguranja nema svoj jedinstveni, globalni regulatorni okvir, što rezultira različitim zakonskim rešenjima od tržišta do tržišta. Predlog koji je nedavno predstavila Međunarodna asocijacija regulatora osiguranja (IAIS) je korak ka uspostavljanju tog sistema, mada će se on u prvo vreme odnositi samo na grupacije koje posluju na međunarodnom nivou.Očekuje se da će se inicijativa IAIS primenjivati na oko 50 najvećih svetskih osiguravajućih kuća koje su označene kao Internationally Active Insurance Groups (IAIGs).

I ako je osmišljen kao pokušaj da se stvari na globalnom regulatornom nebu pojednostave, eventualni problem sa razvojem ove inicijative mogao bi nastati ukoliko ona postane još jedan dodatni nivo regulatornog opterećenja, što je nešto što bi trebalo izbeći. Prva faza primene najavljena je za 2018. Godinu, a njen početak neće biti i kraj razvoja inicijative za koju sam IAIS kaže da zahteva mnogo više vremena kako bi u potpunosti ispunila svoju namenu. 

Pre ovog dokumenta IAIS je unapredila mehanizam globalnog nadzora nad solventnošću devet osiguravajućih kuća koje su označene kao sistemski važne na globalnom nivou tzv. G-SII, a donet je i čitav niz mera kako bi se odgovorilo na izazove identifikovane tokom poslednje ekonomske krize (na primer inicijative poput Basic Capital Requirement i Higher Loss Absorbency).

Inače, Listu G-SII čine sledeće kompanije:

Allianz SE (Nemačka)

AIG (SAD)

Assicurazioni Generali (Italija)

Aviva (UK)

Axa (Francuska)

MetLife (SAD)

Ping An Insurance Company of China (China)

Prudential Financial (SAD)

Prudential (SAD)

Praćenje razvoja situacije u ovoj oblasti moglo bi omogućiti pravovremenu identifikaciju i reagovanje na potencijalne izazove čime bi se mogla povećati  konkurentnosti lokalnog tržišta pravovremenim uklanjanjem prepreka poput neophodnosti dodatnog izveštavanja. Regulatori bi takođe morati da obrate pažnju na čitav niz drugih pitanja kako ne bi ograničavali delovanje osiguravajućih grupa.  Biće ovo idealna prilika i da se obrati pažnja na ulogu European Insurance and Occupational Pensions Authority, tela koje nadzire rad evorpskih IAIG kompanija. 

Treba pomenuti da i Svetska banka i Međunarodni monetarni fond daju svoj doprinos stvaranju globalnih pravila u industriji osiguranja kroz inicijative kao što su WB Financial Sector Assesment Program. 

Trenutno nema pokušaja da se uskladi zaštita potrošača u oblasti osiguranja, kako na evropskom tako i na globalnom nivou. Uspostavljanje sistema zaštite vlasnika polisa na evropskom nivou značajno bi popravilo stanje u ovoj oblasti, što je oblast u kojoj bi izvesni koraci mogli da budu napravljeni i u Srbiji.

Svetske inicijative 

Evidentno je da će globalna regulativa i globalne organizacije značajno uticati na razvoj nacionalnih regulatornih tela. Tela i organizacije poput G20, FSB, OECD, IAIS, MMF, te Svetske banke su vodeće organizacije u domenu promene regulative koja utiče na rad osiguravajućih društava. Da li će njihove inicijative dovesti do jedinstvenog globalno standarda ostaje da se vidi, ali je sam pokušaj stvaranja jedinstvenog okvira pohvalan.

U sledećih par godina sektor osiguranja će biti fokusiran na operacione izazove kao što su struktura, kompenzacija, marketing i razvoj proizvoda. Ostaje da se vidi da li će i dalje većinu promena u sektoru osiguranja inicirati promene unutar bankarskog sektora koje dolaze kao odogovori na izazove uočene tokom krize ili će unutar sektora biti razvijeni samostalni mehanizmi. Ono što jeste jasno je da počinje novo doba u razvoju osiguravajućih društava.

U proteklih par godina IAIS je postavio temelje za fundamentalne promene unutar industrije osiguranja. Donet je dokument Insurance Core Principle (ICP), identifikovane su kompanije za G-SII grupu i donet Common Framework kojim se uspostavlja nadzor nad tzv.. Internationally Active Insurance Groups (IAIGs). ComFrame nudi mogućnost kvalitativnog i kvantitativnog testiranja i njega su za sada prošli 36 kompanija uključujući sve G-SIIs. Nova, unapređena verzija dokumenta očekuje se krajem 2015. godine.  

Međunarodni monetarni fond ima niz inicijativa i programa usmerenih na aktivnu regulaciju posrednika, proaktivnu primenu pravila u oblasti ponašanja na tržištu i unapređenja nadzora nad međunarodnim grupama.  Posebna pažnja posvećena je nadzoru nad G-SII kompanijama. Sam proces selekcije nakon kojeg kompanija dobija ovaj status trenutno je u fazi procene.

MMF tako radi na stvaranju uslova za proaktivno bavljenje rizikom koji nastaje poslovanjem osiguravajućih kuća. Ovo uključuje prikupljanje podataka o podnetim žalbama na rad osiguravača, inspekcije, te regulisanje proizvoda i marketinga. Svoj doprinos u ovoj oblasti daje i IAIS koji u saradnji sa udruženjima potrošača pokušava da stvori set pravila. Ovo je interesantan proces koji stavlja potrošača u centar fokusa osiguravajućih društava, a mogao bi da donese kvalitetnije osiguranje i potrošačima u Srbiji. 

Možda najzanimljivija inicijativa, iz naše, domaće perspektive, je akcija koju vodi Financial Stability Board (FSB) kako bi kompanije motivisao da razviju kulturu odgovornog upravljanja kompanijskim rizicima.  U okviru ove inicijative identifikovane su tzv. kritičke funkcije osiguravajućih društava, njih 6, što će poslužiti kao osnov za dalje delovanje. Ništa manje značajna nisu ni pitanja koja dolaze iz oblasti računovodstvenih standarda, posebno inicijativa da se stvore jedinstveni računovodstveni standardi u industriji osiguranja. 

Šti se tiče Evrope, sva pažnja je trenutno usmerena na datum kada mehanizam Solvency II postati obavezujućo.  

Tokom januara 2015 godine Evropska komisija je donela akta iz paketa Commission Delegated Regulation 2015/35 kojim je učinjen najnoviji korak u primeni ovog mehanizma. Ostala su jos dva koraka – implementacija tehničkih standarda (ITS) i donošenje pravilnika (guidelines and equivalence).  I ITS i pravilnici će biti poslati lokalnim regulatorima koji će biti u obavezi da ih primene ili da objasne zbog čega nisu u stanju da to učine, sve po takozvanom sistemu „comply or explain“. Procenjuje se da je ukupna stopa usklađenosti sa standardima Solvency II na nivou EU oko 93 posto. 

Solvency II mehanizam donosi i pravila kojima se uređuje zapštita potrošača. Tako se ova zaštita vrši na dva načina. Sa jedne strane adekvatnim menadžmentom, odgovornim upravljanjem i yadovoljavajućim nivoom solventnosti. A sa druge, odgovarajućim i potpunim informacijama o uslovima, cenama i rizicima proizvoda. Ova druga strana biće uređena direktivom EK koja nosi naziv Insurance Distribution Directive (IDD) i dodatnim pravilnikom koji nosi naziv Regulation on Product Information and insurance-based Investment Products koji je na snazi od 2014 godine. Svi ovi pravilnici i direktive postaće deo i našeg nacionalnog zakonodavstva u procesu priključivanja EU.

Pod lupom EK nalazi se i oblast konflikta interesa koji je takođe u procesu uređenja. Prema istraživanjima evropskog regulatora EIOPA najveći problemi trenutno postoje u oblasti transparentnosti i  marketinga, nekonzistentnog prikazivanja podataka, fokusiranja na cene pri oglašavanju umesto na uslove korišćenja, te, na kraju, nedovoljan pristup informacijama od značaja pri donošenju odluke o kupovini. Sve će ovo biti uređeno IDD na zahtev regulatora. 

I osiguravajuća društva i regulatori slažu se u ocenama da je harmonizacija globalnih pravila dobra ideja, ali da postoje ozbiljne prepreke praktičnoj implementaciji. Kao metode za otklanjanje ovih prepreka predlažu se češći susreti industrije i regulatora kako bi se kroz dijalog identifikovala najefikasnija rešenja i pravila koja bi mogla biti primenjivana.

Kao ključna ističe se potreba za usklađivanjem sa međunarodnim računovodstvenim standardima, posebno u domenu valuacije. Jedna od bitnih tema jeste i identifikacija optimalnog nivoa zaštite za vlasnike polisa. Sve su ovo teme koje moraju zanimati i aktere u Srbiji jer mogu dati korisne ideje za uređivanje domaćeg tržišta i povećanje njegove atraktivnosti i konkurentnosti. 

Kada je u pitanju domaće tržište napori koji su neophodni da bi se omougićio održivi razvoj sektora osiguranja mogu se podeliti u dve grupe. Prvu čine napori da se lokalno zakonodavstvo razvije i uskladi sa evropskim i globalnim standardima, što će biti jedno od ključnih pitanja ne samo jer želimo razvijeno tržište osiguranja, već i jer je sastavni deo pristupnog procesa za članstvo u EU.Skorašnje usvajanje novog zakona i podzakonskih akata značajno su doprineli uređenju ove situacije. 

Neobično je važno da se nastavi sa praksom da reforme budu u skladu sa najnovijim evropskim standardima, kako bi se izbeglo ponavljanje procesa usklađivanja sa svim komplikacijama.

Druga grupa aktivnosti je sinhronizacija i saradnja izmedju zakonodavca, regulatora i osiguravajućih kuća kako bi se na domaćem tržištvu stvorili uslovi za brži razvoj sektora. Ovo uključuje čitav niz aktivnosti – od uređenja domaćeg tržišta hartija od vrednosti, preko podizanja kapaciteta regulatornog tela da efikasno nadzire rad osiguravajućih kuća, do mera za podizanje poverenja u sektor, obrazovanje stanovništva o značaju osiguranja zaključno sa usklađivanjem obrazovnog sistema kako bi uspešno odgovorio na potrebe tržišta za stručnjacima.

Na ovaj način uređuje se jedna bitna privredna oblast i to u skladu sa svetskim i evropskim standardima, čime se otključava i njen potencijal da doprinosi održivom ekonomskom razvoju zemlje.  Kao periferne, javljaju se brojne pozitivne posledice ovakvog uređenja, od modernizacije obrazovnog sistema, smanjenja nezaposlenosti do veće sigurnosti građana, te smanjenja pritiska na javni penzioni i zdrvstveni sistem i sl.

Zakonski okvir i promena regulative takođe utiču na razvoj. Zbog ustrojstva svog sistema medicinske zaštite Holandija se nalazi u samom vrhu zemalja po razvijenosti segmenta zdravstvenog osiguranja. Pored Holanđana, obavezu građana da svoje zdravstveno osiguranje obezbede na tržištu imaju i Švajcarci.  Tako se u Holandiji na zdravstveno osiguranje potroši u proseku 2466 evra, dok se u Grčkoj potroši tek dva. Evropski prosek u ovoj oblasti iznosi 196 evra.