Svet

Gugl preti gašenjem svog pretraživača u Australiji ako mora da plati medijima

Gugl (Google) je zapretio da će ugasiti svoj pretraživač u Australiji ako se ne promeni predloženi zakon kojim se zahteva od tehnoloških kompanija da plaćaju naknade medijima za plasiranje njihovog sadržaja, piše Vol strit žurnal.Upozorenje eskalira dugotrajnu borbu Gugla i Fejsbuka protiv australijske vlade, čiji se napori da primoraju tehnološke kompanije da plaćaju medijima globalno prate i mogu ponuditi model za druge zemlje.Prošle godine je Fejsbuk rekao da će australijskim korisnicima ograničiti deljenje vesti na svojim platformama ako predlog postane zakon.Australijski zakon bi zahtevao obavezujuću arbitražu ako izdavači i tehnološke kompanije ne mogu postići dogovor o naknadi. Medijske kompanije u Australiji podržale su tu odredbu, tvrdeći da će to sprečiti tehnološke divove da odstupe od pregovora.Mel Silva, generalna direktorka kompanije Google Australia, rekla je u petak parlamentarnom odboru da će prema takozvanom pregovaračkom zakonu o medijima, Gugl morati izdavačima da plaća za linkove za članke koji se pojavljuju u rezultatima pretrage. To bi predstavljalo neodrživi presedan, rekla je ona, napominjući da je neograničeno povezivanje između veb lokacija od presudnog značaja za funkcionisanje njihovog pretraživača.„Ukoliko ovaj zakon stupi na snagu, nećemo imati izbor nego da naš pretraživač učinimo nedostupnim u Australiji“, rekla je ona.Gugl i Fejsbuk prikupljaju prihod od oglasa na osnovu poseta njihovim veb lokacijama i mogu povećati svoj promet tako što će uključiti linkove do novinskih članaka. Ali oni tvrde da mediji takođe imaju koristi jer veze šalju čitaoce direktno na njihove veb lokacije.Nakon dugog opiranja plaćanju sadržaja, tehnološke kompanije su nedavno sklopile ugovore sa nekim medijskim izdavačima širom sveta. Ove nedelje je Gugl postigao sporazum sa francuskim udruženjem izdavača koji pruža okvir za određivanje naknade prilikom pregovora sa pojedinačnim medijima.Australijski premijer Skot Morison u petak nije ponudio nikakve ustupke. Njegova vlada odlučila je da nastavi sa planom uvođenja ovog zakona.

EU kaznila gejming platformu zbog povrede konkurencije

Evropska komisija kaznila je Valve, vlasnika online PC gajming platforme "Steam", i pet izdavača Bandai Namco, Capcom, Focus Home, Koch Media i ZeniMak sa 7,8 miliona evra zbog povrede konkurencije EU, objavila je EK.Valve i izdavači ograničili su prekograničnu prodaju određenih video igara na osnovu geografskog položaja korisnika u Evropskom ekonomskom prostoru, kroz takozvanu praksu „geo-blokiranja“. To znači da potrošač koji je kupio igricu u jednoj zemlji, nije mogao na Steam da je aktivira u drugoj zemlji.Kazne za izdavače, u ukupnom iznosu od preko 6 miliona evra, smanjene su zahvaljujući saradnji kompanija sa Komisijom. Valve je odlučio da ne sarađuje sa Komisijom i kažnjen je sa preko 1,6 miliona evra.

Američki Lidl daje 200 dolara radnicima koji se vakcinišu

Svim svojim radnicima u Sjedinjenim američkim Državama nemački lanac supermarketa Lidl US daje 200 dolara kao pomoć za vakcinaciju protiv Covida 19, piše portal Supermarketnews.com. Anketa koju je Lidl US sproveo među radnicima pokazuje da je njih 80% (osam od 10 radnika) spremno da primi vakcinu čim im ona bude bila dostupna.Lidlova kompanija Lidl US sa sedištem u Arlingtonu u SAD, saopštila je da će taj iznos novčane pomoći omogućiti njihovim radnicima da nadoknade troškove povezane sa primanjem vakcine protiv koronavirusa, poput putnih troškova i brige deci.Takođe, radni raspored biće prilagođen odlasku radnika na vakcinaciju.Radnike u lancima prehrambenih suermarketa, kao i druge radnike u prehrambenoj industriji tamošnja vlada je odredila kao radnike koji treba da se vakcinišu na samom početku imunizacije od Covid-19.PROIZVODI DOMAĆIH ZANATLIJA USKORO U LIDLU Prošlog januara, Lidl US je počeo da nudi medicinsku zaštitu svim radnicima, bez obzira na nedeljno radno vreme.Tokom marta prošle godine je sa kompanijom za zdravstveno osiguranje CareFirst BlueCross BlueShield razvio program kako bi svim svojim radnicima omogućio besplatan pristup potpunom medicinskom osiguranju od Covida 19.Nemački Lidl u SAD-u ima više od 125 prodavnica u Delaveru, Džordžiji, Merilendu, Nju Džersiju, Njujorku, Severnoj Karolini, Pensilvaniji, Južnoj Karolini i Virdžiniji.U pružanju finansijske pomoći za vakcinaciju radnika pridružo se lancima supermarketa Aldi, Dollar General i Instacart, koji takođe imaju iste takve programe.LIDL ORGANIZOVAO DAN DOBAVLJAČA

Saga: Ko želi da krstari sa nama mora biti vakcinisan

Svako ko ide na letovanje ili krstarenje Sagom 2021. godine mora biti potpuno vakcinisan protiv Covid-19, rekao je ovaj turoperator, prenosi BBC.Saga, koja je specijalozovana za odmore za ljude preko 50 godina, kaže da želi da zaštiti sigurnost i zdravlje svojih putnika.Kompanija je saopštila da će odložiti ponovno pokretanje svojih putničkih paketa do maja kako bi kupcima pružila dovoljno vremena da dobiju vakcine."Zdravlje i sigurnost naših putnika uvek su nam bili prioritet, pa smo doneli odluku da zahtevamo da svi koji putuju s nama budu u potpunosti vakcinisani protiv Covid-19", rekla je Saga u izjavi.Kompanija je rekla da je njena politika vakcinacije dodala jače procese sigurnosti koji su već planirani za povratak putnika.To uključuje zahtevanje da putnici pre svog putovanja urade test, kao i puni medicinski pregled.Kapacitet brodova takođe će biti ograničen na najviše 800 ljudi.Bilo je ozbiljnih epidemija kovida na krstarenjima rano u toku pandemije, pre nego što su nametnuta ograničenja putovanja.

Benzinske pumpe Shell stižu u Hrvatsku

Grčka naftna kompanija Coral zaključila je sporazum o preuzimanju hrvatskog naftnog distributera APIOS, piše Poslovni.hr. Napominje se da će Coral u Hrvatskoj poslovati pod brendom Shell.Vest je usledila nekoliko dana nakon što je objavljeno da je slovenački Petrol preuzeo hrvatski Crodux, koji ima stotinak benzinskih pumpi i gradilišta u Hrvatskoj.Coral, koji se do 2010. godine zvao Shell, preuzeo je nezavisnog hrvatskog operatera naftnih derivata APIOS sa 26 benzinskih pumpi.Kompanija Coral AE osnovana je 1926. godine pod nazivom Shell Hellas, a naziv Coral dobija 2010. godine, kada preuzima jednu od najvećih grčkih poslovnih grupacija, Motor Oil Hellas.Sa oko 700 Shell benzinskih stanica u Grčkoj, kompanija Coral je lider na grčkom tržištu naftne distribucije. Okosnicu njihovog poslovanja, kako se navodi, čine veleprodaja i maloprodaja široke ponude naftnih proizvoda za kupce u industrijskom, trgovačkom i prevozničkom sektoru.OMV PRODAJE PUMPE PO NEMAČKOJ Matična Coralova kopmanija Motor Oil Group upravlja sa tri glavne marke u savremenoj industriji Grčke: Shell, Avin i Cyclon i sa 1400 benzinskih stanica.APIOS je sa udelom na hrvatskom tržištu od oko 3%, osnovn je 2009. godine i imao je partnersku saradnju s OMV-om. Ovom akvizicijskom kopmanijim APIOS preuzima se naziv Coral CROATIA, dok će brend APIOS biti zamenjen brendom Shell, jednim od vodećih svetskih brendova. Kako ističu iz Grčke, ovom akvizicijom u Hrvatskoj, Coral i Motor Oil Group nastavlja da širi poslovnu mrežu uz pomoć snažnog i globalno prepoznatljivog brenda Shell.PORESKA UPRAVA: NEPRAVILNOST U RADU 42 ODSTO KONTROLISANIH BENZINSKIH PUMPI

Evropljani u sukobu sa Fajzerom oko isporuke vakcina

Napetost raste između evropskih vlasti i kompanija Fajzer i Biontek (Pfizer i BioNTech) nakon što su evropski zvaničnici rekli da su kompanije neočekivano prekinule isporuku vakcina Covid-19 i time destabilizovale programe imunizacije širom bloka, piše Vol strit žurnal.Italijanska vlada zatražila je od državnog tužioca da prouči da li može da preduzme zakonske mere nakon što je Fajzer smanjio isporuke svoje vakcine za ovu nedelju za 29 odsto.Takođe, nemačka pokrajina Hamburg rekla je da je Fajzer isporučio manje vakcina nego što se očekivalo ove nedelje.U Evropi su Fajzer i Biontek prvobitno slali bočice sa pet doza vakcine, ali zbog prakse predostrožnosti poznate kao prekomerno punjenje, bočice su sadržavale dovoljno dodatne tečnosti za šestu dozu. Nakon što je agencija za lekove Evropske unije 8. januara presudila da se šest doza može dobiti iz bočice, kompanije su smanjile broj isporučenih bočica, tvrdeći da je njihov ugovor bio o određenoj količini doza, a ne o bočicama. Kompanije su saopštile da su planirale da isporuče broj doza koje su obećale.I druge zemlje EU su pogođene smanjenim isporukama, ali nijedna do sada nije rekla da će preduzeti pravne mere. Portparol nemačkog ministarstva zdravlja rekao je da ne postoji pravni lek protiv smanjenih isporuka. EU je do sada naručila 300 miliona doza od Fajzera i Bionteka, a pregovori se nastavljaju za još 200 miliona doza.

Francuski ugostitelji ne rade do Uskrsa

Ugostiteljska mesta u Francuskoj, uključujući kafiće, restorane i bistroe, mogla bi ostati zatvorena do 6. aprila, izvestio je u sredu Le Point pozivajući se na izvore bliske Jelisejskoj palati.U nekom pesimističnijem scenariju, ugostiteljski lokali bi mogli da se otvore tek u junu, napomenuo je portal.Šefica infektivnih bolesti u pariškoj Saint-Antoine bolnici, Karin Lakomb smatra da će naredni meseci biti „veoma teški“ i kaže da bi francuske vlasti mogle da odluče da primene još strože mere zaključavanja.

Izdavači: Digitalna pretplata jedini spas za novine

Izdavači novina u Hrvatskoj i okruženju ocenili su 2020. godinu kao katastrofalnu zbog rekordnog pada prodaje novina i prihoda od oglašavanja, a 2021. planiraju nove poslovne modele i razvoj novih platformi, uvođenje digitalnih pretplata, kao i dodatnu optimizaciju i smanjenje troškova poslovanja, piše portal SEEbiz.„Nije papir presudan, već povezivanje korisnika sa brendom“, istakao je direktor Večernjeg lista i Poslovnog dnevnika Renato Ivanuš na panelu „Ouo vadis print 2021“ u organizaciji dnevnog portala Media, kome su prisustvovali i izvršni direktor slovenačkog Dela Andrej Kren i Robert Čoban, vlasnik Color Press Group, vodećeg izdavača magazinskih izdanja u Srbiji.Tiraž novina pao je 2020. godine, a padaće i 2021. godine, rekao je Ivanuš, ističući da je ovo, osim koronakrize i zemljotresa, posledica razvoja tehnologija i preuzimanja vesti sa digitalnih platformi. Međutim, ističući da se Večernji list prilagođava procesima digitalizacije, rekao je da su izuzetno zadovoljni dosadašnjom „prelaznom fazom“.„Ovo je prelazna faza ka zatvaranju dela sadržaja na našim portalima i uvođenju digitalne pretplate“, rekao je Ivanuš, priznajući da je takav „pionirski“ pokušaj Večernjeg lista 2016. godine potpuno propao.Dodaje da razvoj digitalnih platformi i plaćanje sadržaja na internetu prati insistiranje na proizvodnji kvalitetnih sadržaja koji ih izdvajaju od ostalih na tržištu.Robert Čoban izjavio je da je u novinskom portfelju imao nekoliko tabloidnih izdanja s kojima je počeo da stvara svoju medijsku grupu, ali da je ova kriza pokazala da je budućnost štampanih izdanja drugačija i da zahteva „specijalizovana izdanja“.Ukazao je na uspehe svojih publikacija koje se bave kuvanjem i kulinarstvom, onih posvećenih kafićima i ugostiteljima, diplomatiji i najnovije - krojenju i šivenju.Generalni direktor slovenačkog Dela Andrej Kren naglasio je potrebu za optimizacijom poslovanja, ali i brzu primenu novih poslovnih modela, posebno ističući prošlogodišnji pad tiraža, koji je umesto očekivanih 6 do 8 procenata bio 9 odsto u slučaju Dela i 11,5 odsto u slučaju Slovenskih novica.Hrvatski izdavači još nisu zvanično objavili pad tiraža 2020. godine. "Još nemamo konačne podatke za 2020. godinu, kako za prodate tiraže, tako i za oglašavanje. Međutim, iako je pad u nekim mesecima u odnosu na isti period 2019. bio dvocifren , situacija se stabilizovala u drugom delu godine, a izdavači su pronašli način da odgovore na pandemiju“, rekla je predsednica Udruženja novinskih izdavača Bojana Božanić.Ona je ocenila da su se domaći izdavači, uprkos nizu problema, vrlo brzo prilagodili novim okolnostima i potragom za novim poslovnim modelima i izvorima prihoda.„Svi oni beleže porast poseta svojim veb izdanjima, događaji su se preselili na mrežu, pojavili su se novi formati“, rekla je Božanić."Sigurna sam da će i ove godine nastaviti da proizvode kvalitetan sadržaj u novim formatima, a u segmentu digitalnih pretplata ima puno prostora. Ovaj poslovni model već je dugo prisutan u drugim zemljama, ali u Hrvatskoj se slabo koristi. To će biti dugoročna strategija izdavača i ne očekuju se rezultati preko noći, ali verujem da je hrvatsko tržište spremno za taj iskorak “, zaključila je Božanić.

WSJ: Rast kineskog BDP-a zbog zaduživanja i političke kontrole ekonomije

Podaci koje je Peking objavio u ponedeljak sugerišu da će Kina biti jedina ekonomija koja će zabeležiti rast pandemijske 2020. godine, međutim kako piše uredništvo Vol strit žurnala taj rast se može pripisati velikom zaduživanju i izvozu uz jačanje političke dominacije nad ekonomijom.Rast BDP-a prilagođen inflaciji dostigao je 6,5 odsto u poslednjem kvartalu 2020. godine, a za celu godinu porastao je za 2,3 procenta. To se razlikuje od ostatka sveta, gde su socijalna udaljenost i zaključavanja prouzrokovali istorijski teške kontrakcije i nagovestili da će oporavak biti dug i težak.Neki zagovornici Pekinga kažu da je do rasta došlo zbog agresivnog odgovora kineske vlade u borbi protiv pandemije. Ova priča je u suprotnosti sa sporim objavljivanjem prvih informacija o covid-19 u Pekingu i činjenicom da je bolja razmena informacija mogla pomoći drugim zemljama, ukazuje Vol strit žurnal.Kineska komunistička partija vratila se svom starom kriznom scenariju povećanja dugova i izvoza, uz jačanje političke dominacije nad ekonomijom. Novi zajmovi su eksplodirali, a ukupan javni i privatni dug u 2020. premašiće 270 odsto BDP-a, ili 30 procentnih poena više za godinu dana. Većina je otišla u državne kompanije i izvoznike. Manje i produktivnije privatne kompanije koje opslužuju domaće tržište prijavljuju manjak kredita. Ovo podriva dugoročni rast, ali ispunjava ciljeve predsednika Si Đinpinga da konsoliduje partijsku kontrolu.Jedan pokazatelj da nešto nije u redu je usporavanje rasta maloprodaje u četvrtom kvartalu. Rast maloprodaje u decembru je pao na 4,6 procenata u odnosu na prethodnu godinu i sada znatno zaostaje za ukupnom stopom rasta BDP-a. Mere zaključavanja objašnjavaju lošu maloprodaju na Zapadu, ali Kina je po objavljenim podacima morala da posluje normalno, ukazuje uredništvo lista.Pad prodaje sugeriše, kako tvrdi ekonomista Majkl Petis, da neophodan pomak ka domaćoj potrošnji zaostaje kako se nastavlja globalna pandemijska kriza. Ekonomiju su kroz 2020. vodila uglavnom ulaganja u osnovna sredstva i nekretnine.Ako Kina ne bude mogla da pokrene i proširi svoju produktivnu privatnu ekonomiju, nikada se neće osloboditi tereta duga koji je Peking stvorio za generisanje rasta BDP-a o kome se pričalo u ponedeljak. Ipak, evolucija Kine ka istinitoj tržišnoj ekonomiji zastala je pod predsednikom Đinpingom i pre pandemije, a sada se povećava i politička kontrola.Neuravnoteženi kineski oporavak predstavlja ogromnu izgubljenu priliku za kineski narod. Ovo će na kraju predstavljati ozbiljan izazov za Đinpinga ili jednog od njegovih naslednika, zaključuje Vol strit žurnal.

Akcije Alibabe skočile nakon što se Džek Ma pojavio u javnosti

Kineski milijarder Džek Ma prvi put se pojavio u javnosti posle skoro tri meseca, govoreći putem video konferencije na filantropskom događaju u sredu, prema izveštaju kineskih medija, prenosi Vol strit žurnal.„Džek Ma je učestvovao u onlajn ceremoniji godišnjeg događaja „Inicijative za ruralne učitelje“ 20. januara", rekla je fondacija milijardera u izjavi za Vol strit žurnal.Akcije Alibabe, čiji je osnivač Džek Ma, skočile su za 6 odsto u sredu popodne.Na događaju se Ma obratio seoskim učiteljima koji su dobili priznanja od fondacije. Ceremonija se obično održava svake godine u Sanji, odmaralištu na jugu Kine.To je bilo prvi put da se Ma pojavio u javnosti od 24. oktobra, kada je osnivač Alibabe i kontrolni akcionar Ant Grupe održao kontroverzni govor na finansijskom forumu u Šangaju, kritikujući kineske regulatore zbog gušenja finansijskih i tehnoloških inovacija.Njegovi komentari razbesneli su kinesku vlast i doveli do toga da je predsednik Si Đinping lično odlučio da povuče početne javne ponude (IPO) koje je Ant Grupa bila blizu da završi u Hong Kongu i Šangaju.Nekoliko dana nakon njegovog govora, četiri kineska regulatorna tela pozvala su Maa i rukovodstvo Ant-a na sastanak iza zatvorenih vrata početkom novembra. Ant je bio prinuđen da otkaže svoje IPO-ove koji su bili na putu da prikupe više od 34 milijarde dolara i procene vrednost finansijsko-tehnološkog giganta na više od 300 milijardi dolara.Ma se od tada povukao iz javnosti, što je izazvalo široka nagađanja o njegovom prebivalištu.Alibaba, zajedno sa nekoliko drugih kompanija za internet i e-trgovinu, takođe su nedavno pod lupom kineskih antitrustovskih regulatora. Kineski zvaničnici su krajem decembra pokrenuli istragu o navodnoj antikonkurentskoj praksi na Alibabinim platformama za e-trgovinu.

Netflix premašio 200 miliona pretplatnika i postao samoodrživ

Netfliks (Netflix) je prošlu godinu završio sa više od 200 miliona pretplatnika i prema njihovim navodima sada su u stanju da generišu više gotovine nego što im je potrebno i da očekuju da više neće morati da pozajmljuju novac za podsticanje svoje strategije rasta, piše Vol strit žurnal.Netfliksov kontinuirani rast pretplatnika dolazi usred pojačane konkurencije novih usluga za streaming, uključujući Disney+, Apple TV, kao i HBO Max, koje nisu postojale pre malo više od godinu dana.Iako je većina televizijskih mreža i dalje bez većine svog originalnog sadržaja zbog prekida proizvodnje usled pandemije Covid-19, dobro opskrbljeni arsenal sadržaja Netfliksa podigao ga je na nove visine.Netfliks je stekao rekordnih 37 miliona pretplatnika u 2020. godini i imao je ukupno 203,7 miliona korisnika kada se godina završila - više nego dvostruko više nego što je imao pre samo tri godine.I dok Covid-19 nastavlja da pustoši u filmskim i televizijskim produkcijama, Netfliks trenutno ima više od 500 naslova u postprodukciji ili spremnih za lansiranje na platformi, saopštila je kompanija.Prema filmskog programu kompanije, očekuje se novi naslov svake nedelje tokom 2021. godine.Netfliks svoj sadržaj stvara znatno ranije pre emitovanja ili ostalih kablovskih kanala, što je omogućilo kompaniji da bude bolje pripremljena da ponudi nove sadržaje kada je zavladala pandemija – nešto što drugi striming servisi u razvoju nisu bili u stanju da urade.

Ove godine tek delimičan oporavak potražnje za naftom

Međunarodna agencija za energetiku (IEA) revidirala je naniže svoje projekcije globalne potražnje za naftom za 2021. godinu prema, najviše zbog protivepidemijskih mera koje su i dalje na snazi.IEA u svom globalnom izveštaju navodi da će globalna potražnja za najvažnijim energentom biti oko 96,6 miliona barela dnevno tokom ove godine, što je za 300.000 barela manje nego što je ranije predviđala.Očekivanja dolaze nakon u istoriji nezabeleženog smanjenja potražnje od 8,8 miliona barela dnevno usled pandemije COVID-19.IEA je upozorila da će potražnji biti potrebno više vremena da se oporavi zbog novih mera koje smanjuju cenu goriva.U međuvremenu, očekuje se porast ponude za više od milion barela na dan, koji će uglavnom dolaziti iz država članica OPEC+.IEA očekuje da se ponuda značajno povećava u drugoj polovini godine, zbog optimističnijih procena globalnog ekonomskog rasta.

EU regionu donira 70 miliona evra za nabavku vakcina

Evropska komesarka za zdravlje Stela Kiriakides kazala je da će EU donirati 70 miliona evra državama Zapadnog Balkana za kupovinu vakcina od država članica, javlja FoNet a prenosi portal European Western Bal...

U Hrvatskoj se gradi najveća fabriku drvenih podova na svetu

Nova fabrika drvenih podnih obloga u Hrvatskoj gradi se na 330 hiljada kvadrata, uz auto-put Zagreb-Split, piše Poslovni.hr. Iznos ukupne investicije švedske kompanije Pervanovo Invest AB koja gradi novu fabriku je 200 miliona evra i očekuje se da zaposli 600 novih radnika.Tehnologija za proizvodnju podova Woodura "klik sistema za spajanje podova" koju je razvila fabrika Välinge Innovation i čiji je vlasnik kompanija Pervanovo Invest-a AB postigla je uspeh u prodaji, a sa druge strane raste i portažnja za drvenim podnim oblogama fabrike Bjelin, koja je takođe u istom vlasništvu.Svi ti razlozi bili su podsticaj da se krene u realizaciju projekta nove fabrike u Hrvatskoj, pored važne saobraćajnice.Pervanovo Invest AB ima sedište u Vikenu, gradiću koji se nalazi u švedskoj pokrajini Skåne.Novo postrojenje u Hrvatskoj će ujedno, kako se navodi, biti i najveće za proizvodnju podnih obloga u svetu, kada dostigne pu kapacitet proizvodnje.Odluka je doneta prošle jeseni i postrojenje će predstavljati integrisani i automatski pogon u Hrvatskoj.Naziv nove fabrike biće Ogulin 2 i ona će biti pored postojeće Ogulin 1, a proizvodnja će biti masovna, za globalno tržište.Kapacitet proizvodnje će se postepeno povećavati od 2023. godine, a Ogulin 2 će u potpunosti ući u pogon 2027. godine, kada se očekuje kapacitet proizvodnje veći od 20 miliona kvadrata podnih obloga godišnje.KAD ĆEMO PRESTIĆI HRVATSKI BDP? Prema planu, zajedno sa fabrikom Viken ukupni kapacitet tada će iznositi 30 miliona kvadrata godišnje.Podovi će se izrađivati od drvnog praha, ploča vlaknatica visoke gustine, kao i od furnira. Sirovina koja je potrebna za proizvodnju pretežno se dobija od drvnog otpada iz Bjelinovih tvornica koje se nalaze u Ogulinu, Bjelovaru i Otoku. Presovanje, profilisanje, završna obrada površinskog sloja i pakovanje podova odvija se u automatizovanim procesima koje je takođe razvila fabrika Välinge Innovation.Kako bi odgovarala ulaganjima u proizvodne kapacitete, grupacija će strateški ulagati i u organizaciju prodaje i oglašavanja u Evropi, SAD-u i Aziji te na taj način ojačati svoje robne marke na globalnoj razini.“Rezultat potvrđuje izuzetno pozitivan odgovor tržišta i istorijski je jednak lansiranju troslojnog parketa 1945. godine od strane švedskih fabrika Kährs i Tarkett”, izjavio je Darko Pervan, izvršni direktor Pervanovo Investa AB.Välinge je osnovan 1993. godine.

MMF: Jaz između bogatih i siromašnih zemalja sve veći

Globalnom zajmodavcu potrebno je više sredstava za podršku teško zaduženim zemljama, a globalni ekonomski izgledi su i dalje vrlo neizvesni, dok jaz između bogatih i siromašnih zemalja neprekidno raste, rekla je rekla je direktorka Međunarodnog monetarnog fonda Kristalina Georgieva, prenosi agencija Rojters.Georgieva, koja se već dugo zalaže za novu alokaciju sopstvene valute MMF-a, najavila je novo odobrenje MMF-ove "valute", odnosno specijalnih prava vučenja (SDR), koje će zemljama pružiti veći fiskalni prostor za rešavanje zdravstvene krize i za ubrzanje prelaska na digitalnu i zelenu ekonomiju.Sjedinjene Američke Države najveći su deoničar MMF-a, a do sada su pod Donaldom Trampom blokirale taj potez Fonda tvrdeći da bi se time obezbedilo više sredstava bogatijim zemljama, budući da bi raspodela bila srazmerna njihovom vlasničkom udelu.Švedska ministarka finansija Magdalena Anderson, nova predsedavajuća upravnog odbora MMF-a, koja je govorila na virtuelnoj konferenciji zajedno sa Georgievom, rekla je da je jasno da je potreba za likvidnošću i dalje velika i da će se konsultovati sa zemljama članicama o opcijama za proširenje likvidnosti.Georgieva je ukazala da je MMF povećao koncesiono finansiranje tržišta u usponu i ekonomija u razvoju, koje je uključilo i donacije od oko 20 milijardi dolara u postojećim specijalnim pravima vučenja.Taj vid finansiranja će, dodala je, i dalje igrati važnu ulogu, ali su potrebni dalji koraci.„Važno je da imamo mogućnost da proširimo svoj kapacitet za podršku zemljama koje su zaostale“, rekla je Georgieva.Rekla je i da očekuje da će Grupa od 20 glavnih ekonomija produžiti trenutni moratorijum na službene isplate najsiromašnijih zemalja, koji bi trebalo da se završi u junu, ali će mnogo toga zavisiti od brzine vakcinacije u narednim mesecima.

Montenegro Erlajns duguje kontroli letenja još 6,5 miliona evra

Kompanija Montenegro Erlajns duguje oko 6,5 miliona evra Kontroli letenja Srbije i Crne Gore SMATSA, za troškove preleta aviona. Taj dug trebalo je da bude prenet na državu Crnu Goru, preneo je N1."Ostao je nenaplaćen dug od 6,5 miliona evra, sa pripadajućim kamatama, koji je na osnovu zakona trebalo da bude prenet na državu", kaže zamenik direktora SMATS-e Lazo Maksimović.On je objasnio da je slična situacija bila i u vezi sa kompanijom JAT Airways, do momenta dok država nije preuzela njen dug. "Nadali smo se da će tako biti i u slučaju Montenegro Airlinesa", kaže Maksimović.Dug kako je precizirano nije nov i vuče se godinama, a prvi sudski postupak pred sudom pokrenut je još 2007. godine.Pored toga navodi se da su rađeni i neki protokoli, kao i reprogram dugova.CRNA GORA GASI MONTENEGRO AIRLANES, OSNIVA NOVU FIRMU Na osnovu presuda suda u Podgorici, 2017. godine naplaćeno je 4,2 miliona evra, a početkom 2019. godine još dva miliona, rekao je Maksimović.Kako je dodao, imali su sve garancije, donet je zakon leks specijalis i ostalo je samo još da se potpiše sporazum o dinamici naplate potraživanja, ali je došlo do promena. "Priča se o gašenju kompanije Montenegro Airlines, a mi smo naravno stali u red sa ostalim poveriocima", rekao je Maksimović.Komentarišući pisanje pojedinih medija da je upravo on, koji je u rodbinskim odnosima sa predsjednikom Crne Gore Milom Đukanovićem, blokirao naplatu potraživanja ili uticao na to da se ona ne naplate, Maksimović tvrdi da je “bilo baš suprotno”."Učestvovao sam i u pokušaju da se država Crna Gora obaveže da vrati taj dug, ali ne znam da li će biti nešto od toga. U svakom slučaju, ponovo smo pokrenuli izvršenje i to je cela istina o tom dugu", zaključio je Lazo Maksimović.

Preko 50.000 italijanskih restorana ignoriše mere zaključavanja

Preko 50.000 restorana u Italiji planira da otvori svoja vrata, uprkos strogim merama zaključavanja zbog pandemije, šireći se društvenim mrežama pod heštegom #IoOpro („Otvaram“), pokret je najveći čin građanske neposlušnosti širom zemlje od kada su zaključavanja započeta, piše portal Off-Guardian.Italijanski opozicioni poslanik Vitorio Sgarbi podržao je pokret, rekavši u jednom intervjuu „otvorite i ne brinite, na kraju ćemo ih naterati da pojedu svoje kazne“.Italijanska vlada već se suočava sa unutrašnjim sukobom i krizom, a prevremeni izbori su mogući.Protest „Otvoreni smo“ širi se i Evropom, a varijante su već uzele maha u Švajcarskoj (#Wirmachenauf) i Poljskoj (#OtwieraMY).

Stanari Njujorka duguju više od milijardu dolara za kirije

Stanaru u Njujorku duguju više od milijardu dolara neplaćenih kirija zbog propuštenih uplata usled pandemije koronavirusa, pokazuje novo istraživanje, piše Vol strit žurnal.Iznos duga najnoviji je pokazatelj da naknade za nezaposlenost i savezni stimulativni paketi do sada nisu bili adekvatni za ublažavanje rastućeg finansijskog tereta propuštenih plaćanja kirije u hiljadama gradskih domaćinstava.Stanodavci, kao i stanari snažno su lobirali za veću pomoć vlade tokom pandemije.Državi Njujork predviđeno je 1,3 milijarde dolara pomoći za stanovanje u prošlomesečnom saveznom paketu pomoći za COVID-19.Istraživanje koje je sprovela stanodavska trgovinska grupa “ Program poboljšanja stanovanja u zajednici“, fokusirala se na njujorške zgrade podložne gradskim zakonima o zakupu. Ovi stanovi čine oko polovine ukupnih gradskih stanova za iznajmljivanje.Skupljajući odgovore stanodavaca, grupa je procenila da čak 185.000 domaćinstava koja žive u ovim stanovima zaostaju za više od dva meseca, sa prosečnim dugom većim od 6.000 američkih dolara.Džej Martin, izvršni direktor ove grupe rekao je da je dug za zakup od ostatka inventara stanova u Njujorku verovatno isti ili veći, što znači da je ukupan dug koji imaju iznajmljivači u Njujorku verovatno veći od dve milijarde dolara.

EU će pokušati da umanji uticaj američkog dolara

Brisel upozorava da se globalna tržišta previše oslanjaju na dolar, dok traži načine da suzbije ranjivost Evrope na američke sankcije i druge finansijske rizike, u pokušaju da izazove nadmoć američke valute samo nekoliko dana pre inauguracije Džoa Bajdena za novog predsednika SAD-a, piše Fajnenšal tajms.Nacrt političkog dokumenta Evropske komisije otkriva dubinu frustracije EU nakon četiri godine administracije Donalda Trampa, čija je politika naglašavala dominaciju SAD-a i njihove valute u globalnom finansijskom sistemu.Dokument posebno ističe poteškoće EU u uspostavljanju svoje nezavisnosti posmatrajući sankcije protiv Irana koje je uveo Tramp, navodeći ih kao dokaz potrebe da se blok „zaštiti“ od „efekata nezakonite eksteritorijalne primene“ takvih mera.„Trampovo predsedništvo je naglasilo ranjivosti Evropske unije i to moramo rešiti, čak iako on više nije predsednik. Reč je o mestu EU u svetu i potrebnim sredstvima da budemo ekonomska i finansijska sila srazmerno našoj veličini“, rekao je zvaničnik Evropske komisije.Trampova iranska strategija imala je direktan uticaj na finansijsku infrastrukturu sa sedištem u Evropi, kao što su sistem za slanje poruka Swift i depozitori hartija od vrednosti Euroclear i Clearstream.Iranske sankcije značile su da je Brisel morao da postavi namensko vozilo kako bi olakšao plaćanja za legitimnu trgovinu između EU i islamske republike, što je bio proces ispunjen poteškoćama.Dokument naglašava ambiciju EU da ojača svoju samostalnost u nizu sektora, uključujući finansije, nakon što je Trampova administracija uništila transatlantske norme.Prema nacrtu, EU takođe planira da pronađe načine za jačanje uloge evra. Dokument upozorava da se „globalna finansijska tržišta previše oslanjaju na američki dolar“.Blok dugo pokušava da promoviše veću upotrebu evra, na primer u robnim ugovorima, kako bi ojačao svoju finansijsku i ekonomsku autonomiju.Konkretni koraci navedeni u dokumentu uključuju korišćenje planiranog pregleda EU regulative o finansijskim pokazateljima kako bi se podstakli da budu denominovani u evrima. Većina se trenutno zasniva na dolarima.Brisel veruje da bi jača globalna uloga evra „zaštitila ekonomiju od deviznih šokova i smanjila oslanjanje na druge valute“.Komisija je takođe zabrinuta da se blok sve više oslanja na investicione banke koje nisu iz EU i koje „u vreme finansijske krize mogu odlučiti da smanje svoje prisustvo u EU i da se usredsrede na svoje domaće tržište“.

Britansko-američka kompanija kupuje Ledo za 600 miliona evra?

Prema nezvaničnim informacijama Hrvatska Fortenova grupa, koja je vlasnik fabrike Ledo, dobila je više ponuda za kupovinu tog proizvođača smrznute hrane, prenosi Index.hr. Prema informacijama nedeljnika Leader, Fortenova je dobila ponudu američko-britanske kompanije Nomad Foods koja je veća od 600 miliona evra.Fortenova je kako se navodi od nekih drugih kompanija dobila i veće ponude, ali njihovi drugi uslovi nisu bili porihvatljivi, pa su krenuli u pregovore sa američko-britanskom kompanijom Nomad Foods-om. Predsednik upravnog odbora Fortenove, Fabris Peruško smatra da bi kupoprodajni ugovor mogao da bude potpisan krajem prvog kvartala, a transakcija bi mogla da se zaključi tokom leta. Nomad Foods jedna je od vodećih evropskih kompanija za smrznutu hranu, a među njene poznate brendove spadaju Birds Eze, Findus, Iglo, Aunt Bessie's i Goodfella's. Na veb stranici Nomad Foodsa navodi se da ovi brendovi sada imaju priliku da uđu na nova evropska tržišta koja su u razvoju, kao i da je Ledo most za njihovo buduće poslovanje u Centralnoj i Istočnoj Evropi. "Fortenova Group je vodeća kompanija za smrznutu hranu u Hrvatskoj, Srbiji, Bosni i Hercegovini i nekoliko drugih zemalja jugoistočne Evrope, ima poznate lokalne brendove u tim zemljama i potrošači ih prepoznaju", navodi se na portalu Nomad Foods. Precizira se da su pregovori u toku, kao i da ne postoji garancija da će se transakcija na kraju dogoditi. "Dok se ne postigne konačni dogovor, kompanija ne namerava da saopšti više dalje informacija o ovom procesu", preciziraju u Nomad Foods-u.

Izdanja

Broj 126, Decembar 2025.

Broj 126

Decembar 2025.

Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.

Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.

Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.

Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.

Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.

Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.

Broj 119, April 2025.

Broj 119

April 2025.

Broj 118, Mart 2025.

Broj 118

Mart 2025.