Svet

WhatsApp odlaže nova pravila zbog zabrinutosti korisnika

Vacap (WhatsApp) je odložio promenu uslova korišćenja za 15. maj, zbog velikih kritika oko pitanja privatnosti i deljenja korisničkih podataka sa Fejsbukom, piše Biznis insajder.Odlaganje dolazi zbog „zabune“ i „dezinformacija“ oko nove politike, navela je kompanija na svom blogu. Vacap navodi da nova pravila korišćenja aplikacije uključuju nove opcije za ljude da upravljaju svojim korišćenjem aplikacije i da „ne proširuje njihovu mogućnost deljenja podataka sa Fejsbukom“.Datum ažuriranja pravila korišćenja biće pomeren za 15. maj, navodi se u objavi na blogu. Vacap je takođe rekao da ničiji nalog neće biti suspendovan ili izbrisan 8. februara, kada je prvobitno trebalo da stupe na snagu nove smernice.Najava dolazi dve nedelje nakon što je Vacap najavio novu promenu, povlačeći kritike korisnika aplikacije za razmenu poruka koji su bili zabrinuti zbog njihove privatnosti podataka.Nakon objavljivanja nove politike, mnogi korisnici prešli su na alternativne platforme kao što su Signal ili Telegram. Izvršni direktor Tesle, Ilon Mask je čak objavio na svom Tviteru da ljudi treba da „koriste Signal“.Vacap je pokušao da smiri situaciju rekavši da je ažuriranje dizajnirano da pomogne preduzećima na toj platformi.„Želimo da budemo jasni da ažuriranje smernica ni na koji način ne utiče na privatnost vaših poruka sa prijateljima ili porodicom. Umesto toga, ovo ažuriranje uključuje promene u vezi sa porukama preduzeća na Vacapu, što je neobavezno, i pruža dalju transparentnost o tome kako prikupljamo i koristimo podatke “, rekao je Vacap.S druge strane, Signal je prošle nedelje zabeležio 7,5 miliona preuzimanja, što je porast od 4.200 odsto u odnosu na prethodnu nedelju. U sredu je Signal bio na vrhu Guglovih i Eplovih prodavnica aplikacija. Veliki broj korisnika migrirao je i na Telegram - platforma je prošle nedelje stekla 9 miliona novih korisnika, što je 91 odsto više u odnosu na prethodnu nedelju.

Majkrosoft planira da ljude „vraća iz mrtvih“ u obliku čet botova

Tehnološki gigant Majkrosoft (Microsoft) podneo je patent koji omogućava "digitalnu reinkarnaciju" preminulih u obliku čet botova (chatbot), kompjuterskih programa koj simuliraju razgovor ljudi, piše Forbes....

Energetska zajednica uvela sankcije Bosni i Hercegovini

Direktor Sekretarijata Energetske zajednice sa sedištem u Beču, Janez Kopač, saopštio je da je ta institucija uvela sankcije jednoj od svojih članica, Bosni i Hercegovini, prenosi portal Seebiz. Cilj te odluke je da se spreči korišćenje velike količine sumpora u naftnim derivatima koje BiH dozvoljava da se koriste, uprkos pravilima koja moraju da poštuju sve članice Energetske zajednoce.Kako je precizirano, odluka o sankcijama je doneta Zbog kršenja Direktive o sumporu u gorivima i nepridržavanja pravila koja važe za energiju i gas. Na taj način, energetska zajednica želi da obaveže BiH da počne da primenjuje ekološke snztandarde koji će očuvati životnu sredinu.“Tačno je da su sankcije uvedene protiv Bosne i Hercegovine i da ta zemlja neće učestvovati u odlučivanju o pitanjima budžeta Evropske unije i izvršenju budžeta u periodu od dve godine, osim ako u međuvremenu ne otkloni prekršaje”, rekao je Janez Kopač direktor Sekretarijata Energetske zajednice.Odluka o sankcijama BiH doneta je krajem prošle godine, ali je Evropska energetska zajednica objavila je njen sadržaj prošle nedelje. Ranije je bilo nekoliko upozorenja da bi BiH mogla da bude kažnjena zbog kršenja međunarodnih pravila.Inače, od svih država članica Energetske zajednice, samo u BiH i dalje mogu da se upotrebljavaju vozila sa Euro 3 standardima, dok se u Evropksoj uniji većinom koristi Euro 5.Napominje se da se već godinama u fiokama Saveta ministara BiH nalazi nacrt odluke koja reguliše ovo pitanje i predviđa smanjenje sumpora na najviše 1% u naftnim derivatima.ENERGETSKA ZAJEDNICA OPOMINJE SRBIJU ZBOG ŠTETNIH GASOVA Navodi se da ga Veće ministara BiH do sada nije usvojilo i time je faktički naftnim lobijima dozvoljeno da se poinašaju mimo onoga što se zagovara kao ekološki sandard na nivou EU.Ranije je BiH dozvolila veću količinu sumpora u naftnim derivatima kako bi "podržala domaću proizvodnju" u Rafineriji Brod. Međutim, prema informacijama do kojih se došlo u izstrazi Energetske zajednice istrage, iza te odluke krili su se i uvoznici nafte i naftnih derivata iz oba entiteta.Drugi razlog zbog kojeg su uvedene sankcije BiH je taj što nije usvojen državni zakon o regulatoru električne energije i prirodnog gasa, prenosa i tržišta električne energije.Naime, ovaj zakon je u proceduri od 2017. godine, ali je posljednji saziv Veća ministara poslao različite materijale entitetima, tako da nije bilo usaglašavanja.Prema tom zakonu, kako se navodi, planirano je prenošenje nadležnosti za pitanja plina na Državnu regulatornu komisiju za električnu energiju. Međutim, kadrovi iz Republike Srpske trenutno blokiraju usvajanje zakona na državnom nivou. Prema informacijama Istrage, usvajanje tog zakona traži i MMF i to je jedan od preduslova za novu tranšu kredita BiH od strane te institucije.

Kineska ekonomija iznenadila rastom od 6,5 odsto u četvrtom kvartalu

Kineska ekonomija nastavila je sa rastom i u poslednjem kvartalu 2020. godine u kojem je porasla za 6,5 odsto, tako završivši godinu u kojoj je rasla u tri od četiri kvartala i ukupno za 2,3 odsto, objavio je tamošnji nacionalni zavod za statistiku, prenosi Axios.Nijedna druga velika ekonomija nije uspela da ostvari pozitivan rast 2020. godine.Iako je pandemija Covida prvi put otkrivena u Kini, zemlja je uspešno kontrolisala virus i postala jedan od glavnih pozitivnih pokretača globalne ekonomije, dok je ostatak sveta uglavnom bio u izolaciji.Očekuje se da će kineska ekonomija porasti za 8,3 odsto 2021. godine, više nego dvostruko u odnosu na rast od 4,1 odsto zabeležen u SAD-u, prema podacima FactSet-u, kompaniji za finansijske podatke i softver.„Koliko god puta čuli priču o rastu kineske ekonomije, ona i dalje ima kapacitet da šokira i zadivi. Ovo je istorijski rast po obimu i brzini“, rekao je Adam Tuz, istoričar sa Univerziteta Kolumbija.

Udvostručili cilj smanjenja uticaja na klimatske promene

Kompanija PepsiCo objavila je svoje planove o udvostručenju svog naučno zasnovanog klimatskog cilja, a koji se odnosi na apsolutno smanjenje emisija gasova staklene bašte za više od 40% do 2030...

Fabrika avio-delova FACC u Hrvatskoj zapošljava 450 radnika

Hrvatski mediji javili su da je tokom decembra u poslovnoj zoni pored Zagreba, u Opštini Jakovlje počela izgradnja austrijske fabrike FACC koja se bavi izradom delova za avione, preneo je Jutarnji list. Najavljeno je da će u njoj tokom prve faze biti zašposleno 450 radnika.U fabrici će se proizvoditi dijelovi za Airbus, Boeing, Bombardier i Rolls-Royce, a investicija je vredna 33 miliona evra. FACC-ovo sedište je u Austriji, ali je u većinskom vlasništvu velike kineske korporacije AVIC (Aviation Industry Corporation of China), koja u svom sastavu ima stotinak kompanija i oko 450 hiljada zaposlenih.FACC je ovu investiciju najavio još polovinom 2019, kad su se njegovi čelnici sreli i sa predstavnicima hrvatske vlade. Robert Machtlinger, izvršni direktor kompanije, opisao je tada širenje u Hrvatskoj kao još jedan važan korak u globalnoj strategiji kompanije.Jakovlje su izabrali kao lokaciju fabrike jer su kako tvrde vodili računa o blizini Austrije.Fabrika je trebala da bude završena tokom marta prošle godine i veće je trebalo da počne da proizvodi delove za kabine komercijalnih i poslovnih aviona, pomoću napredne tehnologije i kompozitnih materijala.Na kašenjenje su uticali izmena projektne dokumentacije i čekanje građevinske dozvole.U fabrici je planirano zapošljavanje oko 600 radnika, ali pitanje je koliko će na te planove utecati efekt koronakrize, jer su u u FACC-u objavili kako će se globalno tržište oporavljati sporo, pa se povratak na stanje pre pandemije očekuje tek oko 2024. godine.Tokom septembra prošle godine kompanija je objavila da smanjuje broj radnika u zadnjem kvartalu 2020.Izbor zemlje za investiciju FACC-a bio sužen na Hrvatsku, Poljsku i Slovačku.SRBIJA “PROPUSTILA” MUBADALUDok se u Hrvatskoj gradi FACC-ova fabrika Srbija iščekuje nemačku fabriku avionskih motora MTU, čiju je izgradnju u Novoj Pazovi usporila pandemija.Portal Tango Six je tokom prošlog leta pisao, a Nova ekonomija je tada prenela vest da se početak njenog rada odlaže do 2023. godine. Tango Six podseća i na planove kompanije Mubadala iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, koji su se pominjali 2013. godine kada je ona razmatrala dolazak u Srbiju. Naime ta kompanija koja kako Tango Six navodi, formalno predstavlja celokupnu civilnu i vojnu vazduhoplovnu industiju Emirata, razmatrala je mogućnosti za izgradnju fabrike čipova i fabrike sofisticiranih komponenti za avio-industriju u Srbiji.Emirati su inače nastojeći da svoju ekonomiju učine raznovrsnijom, zbog velikih zahteva Boinga i Erbasa odlučili da preuzmu kompozitnih avio-delova i izgradili kopmaniju u okviru Mubadale – Startu. Tango Six podseća da ona proizvodi kompozitne delove za Boing, Erbas, Leonardo i Pilatus.Kako se navodi, postojala je mogućnost da ona kao deo Mubadale dođe u Srbiju, ali se od toga odustalo 2014. godine, jer su se planovi u vezi sa izgradnjom njenog novog postrojenja preselili u Severnu Afriku i Aziju.

Samsung prestaje da uz telefone daje besplatne punjače i slušalice

Samsungovi budući telefoni biće isporučivani bez punjača i slušalica, a kompanija kaže da će postepeno uklanjanje dodatne opreme imati pozitivne ekološke uticaje, piše The Verge.Prema navodima kompanije, neki modeli sledeće generacije telefona biće isporučivani bez dodatne opreme, dok će se neki prodavati sa punjačima i slušalicama, međutim još uvek nije jasno naznačeno kako će to funkcionisati.Međutim, ono što je sigurno je da Samsung neće slediti Eplovu (Apple) politiku i isključiti sve punjače za sve modele odmah.„Verujemo da postepeno uklanjanje punjača i slušalica iz kutija uređaja pomoći u rešavanju problema održive potrošnje i ukloni svaki pritisak koji potrošači mogu da osećaju prema kontinuiranom dobijanju nepotrebnih dodataka sa novim telefonima“, saopštila je kompanija.

Gugl i zvanično vlasnik Fitbita

Nakon duže regulatorne istrage, Gugl (Google) je objavio da je završio kupovinu pionira nosivih uređaja Fitbita, piše Tech Crunch.Guglova upotreba ogromnih količina korisničkih podataka do kojih bi došao kupovinom Fitbita bila je veliko pitanje kojim su se bavili regulatori, jer ciljano oglašavanje i dalje ostaje u središtu poslovanja ovog tehnološkog giganta.Količina i intimnost podataka prikupljenih ovom vrstom potrošačkih uređaja znatno su se povećali tokom protekle decenije. Međutim, akvizicija vredna 2,1 milijardu dolara dolazi s nizom uslova. EU je posebno iznela niz upozorenja kada je prošlog meseca konačno odobrila ovaj dogovor.„Obaveze će odrediti kako Gugl može da koristi podatke prikupljene u reklamne svrhe, kako će biti zaštićena interoperabilnost između konkurentskih nosivih uređaja i Androida i kako korisnici mogu da nastave da dele podatke o zdravlju i kondiciji, ako to odluče“, rekli su evropski regulatori.Kao deo dogovora, Gugl se složio da neće koristiti Fitbit podatke za svoje oglase tokom narednih deset godina, a Evropska komisija je zadržala pravo da taj rok produži za dodatnih deset godina.Gugl se takođe složio da pruži pristup nezavisnim programerima Androidovom programskom interfejsu aplikacija (API) kako bi se održala određena konkurencija na tržištu.Osnovan 2007. godine, Fitbit je brzo postao vodeća kompanija za nosive uređaje za praćenje fitnesa i zdravlja, međutim dolaskom Eplovog (Apple) pametnog sata njihov položaj na tržištu bio je poljuljan.Gugl kupovinom Fitbita planira da bude glavni konkurent Eplovom pametnom satu.

Gugl solarne panele nabavlja u Hrvatskoj

Proizvođač solarnih modula sa severa Hrvatske Solvis proizvodi specijalne solarne panele za data centre u Kaliforniji koji su u vlasništvu kompanije Gugl (Google), prenosi portal Balkan green energy news. Kompanija očekuje da će saradnja da se nastavi kad isporuči svih 120 hiljada naručenih solarnih panela za Gugl.Eksperti iz Gugla i njihovi švajcarski partneri već više od dve godine pomažu kompaniji Solvis da razvije specijalne solarne panele. Solvis koji ima fabriku solarnih modula u Varaždinu i izvozi 80 odsto onog što proizvede, naveo je da je potražnja dvostruko nadmašila njegov godišnji kapacitet koji iznosi 300 megavata. Preduzeće je osnovano 2008. godine, kada su takve firme u Evropi bile malobrojne.Direktor Solvisa Stjepan Talan napomenuo je da Gugl namerava da sve svoje objekte opremi solarnim panelima za proizvodnju struje i izrazio optimizam da će se saradnja nastaviti.Firma zapošljava 340 ljudi, a u portfelju ima deset modela, uz dodatne proizvode. Solvisova prva solarna ploča od dva kvadratna metra imala je snagu 200 vati, dok je kapacitet njenog sadašnjeg ekvivalenta 500 vati i deset puta je jeftiniji, istakao je njegov direktor i dodao da je u ovom sektoru od suštinskog značaja da se stalno investira u unapređivanje tehnologije.Talan kaže da vlasnici kuća obično postavljaju sisteme od četiri do šest kilovata na krov i to ih košta između 5.300 i 9.200 evra.Prema njegovim rečima, ulaganje se isplati kroz šest do osam godina.

„Moramo dozvoliti nevakcinisanima da putuju“

Glorija Gevara, predsednica Svetskog saveta za putovanja i turizam (SSPT) smatra da ljudi koji odluče da ne prime vakcinu ne smeju biti „diskriminisani“ i da im putovanja moraju biti omogućena, navodi se u saopštenju ove organizacije.Gevara je naglasila da ova organizacija podržava vakcinaciju kao i da podržava testiranje na aerodromima kako bi se osiguralo da putnici dokažu da nisu pozitivni, ali da se putovanja ne smeju uskraćivati ljudima koji odluče da ne prime vakcinu.„Biće potrebno dosta vremena za vakcinaciju čitave populacije planete, posebno u nerazvijenim zemljama i stoga ne smemo diskriminisati one koji žele da putuju, a nisu vakcinisani“, rekla je Gevara.Kako je dalje kazala, mali procenat ljudi širom sveta je do sada primio vakcinu, dok je ogroman broj onih koji nisu, ali koji bi mogli da se testiraju, pokažu negativan rezultat i putuju bezbedno.Ona smatra da je pitanje zdravog razuma omogućiti slobodno kretanje ljudima koji mogu da prilože negativan rezultat testa, kao i da prioritet treba dati najranjivijim grupama. „Sveobuhvatni zahtev za vakcinacijom jednostavno bi diskriminisao neranjive grupe, kao što su generacija X, Z i Milenijalci, koje bi trebalo da mogu da putuju sa dokazima o negativnom Covid testu“, stoji u saopštenju organizacije.SSPT već dugo poziva na međunarodno priznati, brz i isplativ režim testiranja na aerodromima širom sveta. To bi izbeglo „izvoz“ virusa i pomoglo obnavljanju međunarodnih putovanja.

Ryanair obustavlja sve letove u zemlje bivše Jugoslavije

Niskotarifni avioprevoznik RajanEr (Ryanair) privremeno je suspendovao sve svoje operacije na tržištima u bivšoj Jugoslaviji nakon što je izvršni direktor aviokompanije, Majkl O’liri, rekao da je mreža letova kompanije „propala“ zbog novih ograničenja putovanja širom evropskog kontinenta, piše portal Exyuaviation.Aviokompanija već je imala smanjeni red vožnje za region, opslužujući samo Banja Luku i Podgoricu u bivšoj Jugoslaviji. RajanEr je sada obustavio letove iz Geteborga za Banjaluku, kao i iz Londona, Stansteda i Šarlroa do glavnog grada Crne Gore. Od početka pandemije, prevoznik nije vratio operacije u Srbiju, dok Hrvatsku opslužuje samo sezonski tokom leta.RajanEr još uvek nije saopštio datum obnavljanja niza svojih ruta u bivšoj Jugoslaviji, ali se to očekuje početkom letnje sezone 2021. godine, odnosno 28. marta. Ispostavilo se da je zimska sezona još gora od očekivanog za evropske aviokompanije, uprkos očekivanjima kompanije RajanEr da smanjenja neće pogoditi profitabilnost, jer su letovi ionako stvarali gubitke. Očekuje se da će broj putnika u januaru pasti na ispod 1,25 miliona, a zatim će se smanjiti na 500.000 u februaru i martu, što je najniži nivo avionskog putovanja od početka pandemije.Uprkos suspenziji niza ruta, RajanEr i dalje planira pokretanje novih usluga za Bosnu i Hercegovinu i Hrvatsku. Naime, 29. marta aviokompanija namerava da otvori letove iz Beča za Banja Luku i Pulu, a zatim 4. juna iz Napulja za Zadar.

Nemačka privreda najinovativnija na svetu

Nemačka je na Bloombergovoj rang listi najinovativnijih ekonomija zauzela prvo mesto, koje je prethodnih šest godina držala Južna Koreja, piše portal Bankar.Nemačka se našla na vrhu liste 2020. godine, čime je prekinula šestogodišnju dominaciju Južne Koreje. Sjedinjene Američke Države su na devetom mestu, izgubivši jedno mesto u odnosu na prošlu godinu.Poredak uključuje faktore kao što su troškovi istraživanja i razvoja, broj domaćih prijava patenata i broj domaćih javnih visokotehnoloških kompanija.Nemačka je postigla 88,21 od 100 mogućih poena.Singapur i Danska bili su zemlje sa najviše napretka među prvih 10, popevši se za po tri pozicije.

Saudijska Arabija stvara grad bez automobila

Saudijska Arabija, zemlja koja je među vodećim proizvođačima nafte u svetu, najavila je da na obali Crvenog planira izgradnju grada bez automobila, ulica i emisije štetnih gasova, preneo je Dojče vele. To će biti prvi korak u izgradnji futurističke biznis zone "Neom".Grad pod nazivom "The line" sastavni je deo projekta koji vredi 500 milijardi dolara i koji je na državnoj televiziji predstavio prestolonaslednik Saudijske Arabije Mohammed bin Salman."Neom" se inače retko spominjao u javnosti otkada ga je Bin Salman najavio još 2017. godine kao ključni element Vizije 2030 koja bi trebala smanji zavisnost Saudijske Arabije od prihoda koje dobija prodajom nafte."Projekat uključuje grad sa milion stanovnika, koji će se protezati na potezu dugom 170 kilometara i sačuvaće 95% prirode u okviru "Neoma", bez automobila, ulica i emisije štetnih gasova", objasnio je bin Salman."Neom" će na površini od 26.500 kvadratnih kilometra imati i industrijske i logističke zone koje bi trebale da budu dovršene do 2025. godine, navodi Rojters."Moramo da transformišemo koncept uobičajenog grada u futuristički", izjavio je čelnik zemlje koju redovno svrstavaju među najveće zagađivače u svetu.Grad za pešake imaće škole, zdravstvene centre, zelene površine i brzi javni prevoz, a putovanje između dve destinacije neće trajati duže od 20 minuta, stoji u saopštenju "Neoma".Glavna uloga namenjena je veštačkoj inteligenciji, a grad će se u celosti napajati čistom energijom.Gradnja će početi u prvom tromesečju ove godine a projekt će se finansirati iz državnog investicionog fonda, kojim kraljevstvo pokušava da proširiti privredu izvan ključnog naftnog sektora.Projekat bi trebalo da otvori 380 hiljada radnih mesta i poveća bruto domaći proizvod Saudijske Arabije do 2030. za 180 milijardi rijala (48 milijardi dolara), navodi se u saopštenju.

Kanadska firma želi da kupi najveći lanac supermarketa u Francuskoj

Kanadski trgovinski lanac Alimentation Couche-Tard ponudio je skoro 20 milijardi dolara za francuski lanac supremarketa Carrefour, koji je i jedan od najvećih prehrambenih dobavljača u toj zemlji, preneo je Seebiz. Francuska vlada je zbog ovog poteza izrazila zabrinutost, a kao razlog navodi nezavisnosti u sektoru prodaje hrane i pitanje sigurnosti radnih mesta.Kompanija Couche-Tard čije je sedište u Kvebeku saopštila je da je za francuskog dobavljača namirnica predala neobvezujuću ponudu od 20 evra po deonici, uglavnom u gotovini.Ona je tako procenila francusku kompaniju na 16,2 milijarde eura (19,72 milijarde dolara).Deonice Carrefoura pri tome su porasle za 17%, dok su dionice Couche-Tarda pale 11,6%.Kako se navodi, evropski lanci supermarketa suočavaju se sa velikom konkurencijom koja dolazi i od internet operatera kao što je Amazon, pa analitičari sve češće predlažu njihovo povezivanje.Ponuda kanadske kompanije za francuski lanac supermarketa, pokrenula je i pitanja poput smanjenja troškova nakon konsolidacije.Couche-Tard inače ima 15 hiljada prodavnica širom Kanade, Sjedinjenih Država, Meksika, Irske, Norveške, Švedske, Danske, Estonije, Letonije, Litvanije, Poljske, Rusije, Japana, Kine i Indonezije.CRNOGORSKI LANAC SUPERMARKETA PLANIRA DA DOĐE U SRBIJU

SZO: Teško do kolektivnog imuniteta od korona virusa tokom 2021.

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) upozorila je da masovna vakcinacija protiv novog koronavirusa neće dovesti do kolektivnog imuniteta u svetu tokom 2021. godine, javio je Glas Amerike. Vodeći naučnik SZO dr Sumja Svaminatan izjavila je da treba vremena da se proizvede i distribuira dovoljno doza vakcine kako bi se konačno zaustavilo širenje Kovida 19. Svaminatan je naglasila i potrebu da zemlje nastave sa merama za suzbijanje širenja virusa, kao što su nošenje maski, socijalna distanca i pranje ruku.Istovremeno, kako je preneo Rojters, farmaceutska kompanija "Moderna" saopštila je da bi njena vakcina protiv Kovida 19 trebalo da pruži imunitet bar na godinu dana.Kako se naglašava, "Moderna" je uverena da je tehnologija koju je koristila u izradi vakcije i u kojoj se upotrebljava ribonukleinska kiselina (RNK) pogodna za razvijan je vakcine zasnovane na novom obliku koronavirusa, koji se pojavio u nekoliko zemalja.Doktor Brus Ajlvord, visoki savetnik SZO, izrazio je nadu da će se tokom februara početi sa snabdevanjem najsiromašnijih zemalja sveta vakcinama protiv Kovida 19.On je pozvao proizvođače vakcina da stave prioritet na isporuke vakcina Ustanovi za globlani pristup vakcinama protiv Kovida 19 (COVAX).COVAX predstavlja udruženi projekat SZO, Koalicije za inovacije u pripremljenosti za epidemije (CEPI) i Gavi, Alijanse za vakcinisanje, organizacije koju su osnovali Bil i Melinda Gejts, kako bi se vakcinisala deca u najsiromašnijim zemljama na svetu.

MOR: Zaposleni koji rade od kuće moraju imati bolju zaštitu

Međunarodna organizacija rada (MOR) smatra da zaposleni koji svoj posao trenutno obavljaju od kuće moraju imati bolju zakonsku zaštitu, piše Al Jazeera.Agencija Ujedinjenih nacija procenila je u izveštaju da je 20 odsto radnika u svetu bilo primorano da radi od kuće na prvom vrhuncu pandemije u prvim mesecima prošle godine.Pre pandemije, oko 260 miliona ljudi radilo je od kuće, što je 7,9 odsto globalne radne snage.Gotovo 166 miliona tih ljudi bilo je u Aziji, prenosi agencija Hina.U Evropi države sa najvećim brojem radnika koji rade od kuće su Ujedinjeno Kraljevstvo, Holandija, Finska i Austrija.MOR je u izveštaju upozorila da radnici koji rade od kuće imaju slabiju socijalnu sigurnost.Propisi o socijalnom osiguranju često se ne sprovode pravilno, a mnogi takvi radnici ih nemaju ni jer su klasifikovani kao samozaposleni.ILO je utvrdila da radnici koji rade od kuće zarađuju znatno manje od ostalih, čak i kada su isključeni faktori kao što su starost, obrazovanje i posao.Ovim radnicima treba obezbediti poštene zarade, socijalnu sigurnost i regulisano radno vreme, zaključila je MOR.

Oborena jedna od najvećih „darknet“ pijaca

DarkMarket, jedan od najvećih svetskih internet foruma za kriminalnu aktivnost je oboren, a vlasti su uhapsile čoveka za kojeg veruju da je bio iza sajta, saopštile su u utorak evropske vlasti, javlja Gizmodo.Do ove nedelje, sajt DarkMarket se mogao pohvaliti sa skoro pola miliona korisnika, preko 200.000 preprodavaca, i smatrao se jednim od najpopularnijih utočišta kriminalaca koji razmenjuju drogu, malver, ukradene podatke o kreditnim karticama i SIM kartice, između ostalog.Vlasti, predvođene nemačkim agencijama za sprovođenje zakona uspešno su oborile sajt, zaplenivši preko 20 servera u Ukrajini i Moldaviji, gde se operacija očigledno nalazila.Zvaničnici nisu otkrili identitet uhapšene osobe, rekavši samo da se radi o 34-godišnjem muškarcu koji je državljanin Australije.Ova akcija je bila deo veće inicijative za sprovođenje zakona usmerenu na „darknet“ aktivnost, koja je započela 2019. godine uklanjanjem hosting usluge CyberBunker-a.CyberBunker pružao je usluge veb hostinga iz bivših NATO vonjih bunkera u Nemačkoj i Holandiji, a služio je kao dom za servere na kojima su se nalazili ilegalni ili kontroverzni sajtovi poput PirateBay i WikiLeaks-a. Zvaničnici su u utorak rekli da će informacije prikupljene prilikom zaplene DarkMarket-a voditi ka daljim istragama.

Prošle godine preuzet rekordan broj mobilnih aplikacija

Preuzimanja mobilnih aplikacija porasla su za 7 odsto u odnosu na prošlu godinu, na rekordnih 218 milijardi dolara u 2020. godini. U međuvremenu, potrošnja potrošača porasla je za 20 odsto i takođe dostigla novi rekord od 143 milijarde dolara, predvođena tržištima koja su uključivala Kinu, Sjedinjene Američke Države, Japan, Južnu Koreju i Veliku Britaniju, piše Tech Crunch.Potrošači su takođe proveli 3,5 biliona minuta koristeći aplikacije samo na Android uređajima, navodi se u godišnjem izveštaju o industriji analitičarske kompanije App Annie.U Americi, prosečni čovek sada više vremena provodi koristeći aplikacije na telefonu nego gledajući televiziju. Ovaj trend nije jedinstven za SAD, može se uočiti u nekoliko drugih zemalja, uključujući tržišta u razvoju kao što su Indonezija, Brazil i Indija, ali i u Kini, Japanu, Južnoj Koreji, UK, Nemačkoj, Francuskoj i drugde.Ovaj trend nije izolovan u jednoj demografskoj kategoriji, već se primećuje u svim starosnim grupama.Pandemija nije nužno promenila način na koji potrošači koriste aplikacije, već je ubrzala usvajanje mobilnih uređaja kao osnovne potrepštine za dve do tri godine, navodi se u izveštaju.Investitori su takođe bili željni da podstaknu industriju mobilnih aplikacija, ulivajući 73 milijarde dolara kapitala u mobilne kompanije - brojka koja je u odnosu na prošlu godinu veća za 27 odsto.Prema podacima Crunchbase-a, 26 odsto ukupnih globalnih dolara finansiranja u 2020. godini pripalo je preduzećima koja su uključivala mobilno rešenje.Od 2016. do 2020. godine, globalno finansiranje kompanija za mobilnu tehnologiju više se nego udvostručilo u poređenju sa periodom od 2011. do 2016. godine, a vodile su ga finansijske usluge, prevoz, trgovina i kupovina.Pored toga i gejming na mobilnim uređajima zabeležio je veliki rast.Vreme provedeno u aplikacijama za finansije 2020. godine poraslo je za 45 odsto širom sveta, van Kine, a učešće na berzi poraslo je za 55 odsto na mobilnim uređajima, zahvaljujući aplikacijama poput Robinhood-a u SAD-u i drugima širom sveta, koje su demokratizovale investiranje i trgovinu.Društvene mreže, striming aplikacije i aplikacije koje se koriste za biznis, poput Zoom-a i Google Meet-a takođe su zabeležile rast.

Norveška drastično povećava porez na emisije ugljen-dioksida

Norveška planira da udari naftne i gasne kompanije povećanjem poreza na ugljenik do kraja decenije, u sklopu novog klimatskog plana usmerenom na borbu protiv emisije ugljen-dioksida, piše portal Upstream.U planu koji je predstavljen u petak, vlada Norveške planira da poveća cene emisije troškova CO2 na 235 dolara po toni do 2030. godine.Naftne i gasne kompanije trenutno plaćaju 94 dolara po toni CO2 koji proizvedu.Na konferenciji za štampu u petak, norveška premijerka Erna Solberg tvrdila je da je porez na CO2 najvažnije sredstvo za smanjenje emisije štetnih gasova koji se stvaraju prilikom proizvodnje nafte i gasa.Lider industrijske lobističke grupe Norveškog udruženja za naftu i gas (Norog) Aniken Haugli rekla je da bi vladin predlog o značajnom povećanju poreza mogao imati negativan uticaj na domaću proizvodnju.Iako je Haugli rekla da da industrija podržava norveški porez na CO2, naglasila je da propisi i okvirni uslovi ne smeju biti promenjeni.„Moramo da izbegnemo situaciju da Norveška postane nadmašena i da kompanije prebace svoja ulaganja u druge zemlje“, rekla je ona.

Diznilend postaje centar za vakcinaciju protiv korone

Diznilend u kalifornijskom okrugu Orindž (Orange), zatvoren u martu zbog pandemije, postaće prvo mesto za masovne vakcinacije protiv Covid-19, najavili su vladini zvaničnici, prenosi SEEbiz.„Odmaralište Diznilend, najveći poslodavac u našem okrugu, ponudio je da postane centar za masovnu vakcinaciju, što će znatno olakšati naš proces distribucije vakcina“, rekao je zvaničnik okruga Orindž Endru Do.„Diznilend je ponosan što može da pomogne okrugu i gradu i zahvalni smo na njihovom naporu u borbi protiv koronavirusa“, rekla je glavna medicinska službenica Dizni parkova Pamela Himel.

Izdanja

Broj 126, Decembar 2025.

Broj 126

Decembar 2025.

Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.

Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.

Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.

Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.

Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.

Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.

Broj 119, April 2025.

Broj 119

April 2025.

Broj 118, Mart 2025.

Broj 118

Mart 2025.