Broj 114, Oktobar 2024.
Broj 114, Oktobar 2024. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
Pretplata 0 0 RSD
Search

Svet

Svet

Preko 30.000 ljudi obuhvaćeno programima Generalijeve inicijative „The Human Safety Net“

Osiguravajuća kuća Đenerali (Generali) objavila je izveštaj o radu svoje globalne inicijative za pomoć pripadnicima ranjivih grupa "The Human Safety Net", u kojoj je predstavila svoj rad u zajednicama u kojima posluje u Evropi, Aziji i Južnoj Americi, navodi se u saopštenju."The Human Safety Net" okuplja i osnažuje neprofitne organizacije i privatni sektor, kroz nju pomažu ljudima angažovanjem veština i resursa svojih zaposlenih, agenata, distributivnih mreža i klijenata.Do kraja 2019. godine, podržano je preko 30.000 ljudi, od toga oko 20.000 dece do šest godina starosti i 10.000 roditelja, a oko 700 izbeglica prošlo je obuku i osnovalo preko 100 novih preduzeća.Generalijevi zaposleni i agenti su tako tokom 2019. godine posvetili 20.000 sati volonterskom radu u okviru inicijative Dve godine po pokretanju, inicijativa "The Human Safety Net" aktivna je u 21 zemlji sveta i sprovodi tri programa za podršku porodicama s malom decom i radnu integraciju izbeglica.Nakon procesa selekcije, inicijativa je sklopila partnerstva s 46 vodećih nevladinih organizacija i socijalnih preduzeća, i sa njima formirala mrežu kako bi se pojačao uticaj svake organizacije pojedinačno."U Srbiji, Generali Osiguranje Srbija od 2018. godine u okviru incijative 'The Human Safety Net' sprovodi program za porodice, čiji je cilj da pruži jednake šanse deci koja žive u nemaštini da ostvare svoj puni potencijal u životu. Kako u odrastanju dece ključnu ulogu imaju njihovi roditelji ili staratelji, program treba da im pomogne da steknu znanja koja će im omogućiti da podrže razvoj svoje dece tokom prvih šest godina života", navodi se u saopštenju.Dodaju i da se program sprovodi u saradnji sa Fondacijom Novak Đoković i do sada je održano 390 radionica koje su obuhvatile 600 roditelja i 1.000 dece.Radi održavanja bliske veze sa što većim brojem ranjivih porodica i preduzetnika izbeglica, i radi obezbeđenja kontinuiteta programa tokom vanrednog stanja proglašenog zbog pandemije COVID-19, pokrenute su dodatne vanredne inicijative vredne preko milion evra u vidu pomoći za hitne potrebe (zdravstvenu opremu, maske, laptopove i tablete) i u vidu ulaganja u digitalna rešenja (poput onlajn platformi i aplikacija)."Ovo drugo će omogućiti partnerskim NVO da pomognu porodicama i izbeglicama tokom i posle krize tako što će im omogućiti da uče i imaju pristup osnovnim službama, i ograničiti socijalnu izolaciju onih najranjivijih. Na ovaj način, 'The Human Safety Net' pomaže smanjenju digitalnog jaza u neprofitnom sektoru", dodaje Generali.Predsednik kompanije Assicurazioni Generali, Gabrijele Galateri di Đenola, i Generalni direktor Grupe, Filip Done, objašnjavaju da su tokom pandemije COVID-19 nejednakosti došle do izražaja, a da je veliki segment stanovništva postao još ranjiviji. "Inicijativa se bavi nekim od najvećih društvenih izazova našeg vremena i predstavlja jedan od Generalijevih ključnih doprinosa postizanju ciljeva održivog razvoja.U ovom periodu, više nego ikada, projekti inicijative 'The Human Safety Net' postali su važni za oslobađanje potencijala ljudi iz najosetljivijih segmenata društva i za jačanje zajednica u kojima Grupa posluje", kazali su di Đenola i Done.Inicijativa se finansira sredstvima Generalijeve fondacije The Human Safety Net ONLUS, koja je osnovana 2017. godine kao podrška poslovnim jedinicama Grupe pri sprovođenju programa i aktivnosti u zemljama u kojima je inicijativa "The Human Safety Net" aktivna.Ukupan doprinos Generalijeve fondacije i Generalijevih poslovnih jedinica inicijativi "The Human Safety Net" iznosio je 6,3 miliona evra 2019. godine.Izveštaj o radu inicijative tokom 2019. dostupan je OVDE.

Svet

Grčka traži sankcije za Tursku, EU i dalje za dijalog

Grčka traži od Evropske unije listu mogućih sankcija protiv Turske, u slučaju da Ankara povredi njenu teritoriju, prenosi Euractiv, dok neke članice smatraju da odnose ne treba pogoršavati.Ministri zemalja Evropske unije sastali su se u ponedeljak, kako bi razgovarali o svim otvorenim pitnanjima u odnosima sa Turskm.Ona se kreću od nelegalnih bušenja koje ta država namerava da sprovodi u Mediteranu, zbog traganja za naftom i gasom, do turske umešanosti u sukobe u Libiji i Siriji i najave da će Aja Sofija ponovo biti džamija.Kako prenosi Katimerini, prema dobro obaveštenim izvorima, sankcije će verovatno uključiti prekid pristupnih pregovora sa Ankarom, kao i opoziv sporazuma koji se odnosi na carinsku uniju sa EU.Međutim, Evropska unija saopštila je prošle nedelje da će u svetlu prkosnog ponašaja Turske, prvenstvo imati dijalog, prenosi Euractiv.Izvori bliski EU ministrima, rekli su za Euractiv da nametenje sankcija, u principu, nije na stolu.Za Brisel je najvažnije da se sklopi sporazum, ukoliko dođe do najavljenih bušenja u Sredozemlju, ako ona uključe teritorijalne vode Grčke i Kipra.Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost, Žozep Borel, očekuje da će konkretne ideje pomoći da se otključaju drugi problemi, posebno u vezi sa turskim učešćem u Siriji.Od Francuske se takođe očekuje oštrija retorika prema Turskoj, jer su njene vlasti saopštile da su turski brodovi bili agresivni prema njenom brodu koji je učestvovao u jednoj zajedničkoj NATO misiji u Istočnom Sredozemlju.Međutim, čini se da Nemačka, koja je preuzela predsedavanje EU, ne želi da pogoršava odnose sa Turskom.Ministri spoljnih poslova EU, inače, strogo osuđuju ponašanje Turske i savetuju čvršći pristup u odnosima sa njom.VIKEND KOJI JE POJAČAO TENZIJEIonako napete odnose, dodatno je pogoršala najava Ankare da će čuvenu vizantijsku baziliku, Aja Sofiju, koja se nalazi u Istanbulu i koja je 1935. godine postala muzej, ponovo pretvoriti u džamiju.Najava je naišla i na oštro negodovanje grčkih vlasti.Situaciju je pokušao da ublaži turski ministar spoljnih poslova, Mevlut Čavišoglu, koji je rekao da će o namerama u vezi sa Aja Sofijom, Turska obavestiti UNESKO.Na optužbe Grčke, on je odgovorio da je to jedina zemlja u svetu koja u svom glavnom gradu nema džamiju.

Svet

Subvencije za ekološka vozila u Hrvatskoj planule za par minuta

Hrvatski Fond za zaštitu životne srednine (okoliša) i energetsku učinkovitost, u rekordnom roku zatvorio pozive za građane i javna preduzeća, putem koga su se oni prijavljivali na konkurs za subvencije u nabavci energetski efikasnih vozila, piše Jutarnji list.Za samo dva minuta na konkurs se prijavilo se više od 500 pojedinaca i firmi, kako bi dobili barem deo od preko 5,8 miliona evra državnih subvencija.Ukupno je stiglo 853 prijava za subvencionisanu kupovinu eko vozila, a tu, kako se navodi, spadaju fizička i pravna lica."Na ta dva poziva ukupno je primljeno 853 prijava što je jasan signal da kao društvo počinjemo da težimo transformaciji saobraćaja. Na javni poziv namenjen građanima prijavilo se 546 korisnika, a na onaj namenjen pravnim licima njih 307", rekli su u tom Fondu za zaštitu životne sredine.Program sufinansiranja ove godine je nešto izmenjen, pa je maksimalni iznos podsticaja za električna vozila iznosio nešto više od devet hiljada evra.Sufinansiranje električnih bicikala mogla su da dobiju samo pravna lica, u čiji program podsticaja su uključena i vozila na vodonik. Za kupovinu eko vozila i preduzeća i građani mogli su da dobiju do 40 odsto bespovratnih sredstava, odnosno od 663 do preko 9 hilajda evra, sve zavisi od kategorije vozila. Građani su mogli da kupe samo jedno novo vozilo, preduzeća više njih, ali u tom slučaju iznos subvenicije nije mogao da prelazi 53 hiljade evra.Ipak, dodaje se i tekstu Jutarnjeg lista, najveća novost bila je izmena načina prijave. Zbog digitalizacije koju je podstakla situacijom u vezi sa koronavirusom, prijave su išle isključivo putem sistema elektronske prijave.Ističe se da je ona sprovedena odlično, kao i da se server bio programiran da prijave zatvori automatski, odmah nakon što vrednost prijava pređe sumu određenu budžetom.U proteklih šest godina, Fond za zaštitu životne sredine u Hrvatskoj, obezbedio je oko 14,5 miliona evra za kupovinu 3500 novih vozila.

Svet

Amazon uvodi šoping kolica koja sama naplaćuju namirnice

Amazon lansira kolica za kupovinu koja će pratiti stvari dok ih kupci ubacuju, a zatim će ih automatski naplaćivati kada iz kolica uklone vreće s namirnicama, omogućujući im da preskoče redove za kasu, prenosi CNBC.Kompanija će nova „Dash“ kolica predstaviti u svojoj novoj prodavnici u Los Anđelesu koja bi trebalo da bude otvorena ove godine.Kupci moraju imati Amazon nalog i pametni telefon kako bi mogli da koriste ove usluge.Sva kolica biće opremljena kamerama, senzorima i vagama, a dok kupci dodaju i uklanjaju stvari, displej na prednjoj strani korpe prilagođava ukupnu cenu.Kompanija će kupcima naplaćivati preko kreditne kartice koja je povezana sa njihovim računom na Amazonu i putem mejla će slati kopiju računa.

Svet

Superbogataši poručuju: Korona krizu ne rešavamo dobrovoljnim prilozima

Grupa od 83 najbogatijih ljudi na svetu pozvala je vlade da njima i ostalim članovima bogataške elite trajno povećaju porez i na taj način pomognu da se da plati ekonomski oporavak od krize Covid-19, piše Gardijan.Super-bogataši, uključujući suosnivača poznatog brenda sladoleda Ben i Džeri, Džeri Greinfild, kao i Diznijevu naslednica Abigal Dizni, pozvali su vlade svojih zemalja da "odmah, uglavnom i trajno" povećju poreze ljudima poput njih."Mi ne vodimo brigu o bolesnicima u odeljenjima intenzivne nege, ne vozimo hitnu pomoć, ne radimo u marketima, ne dostavljamo hranu, ali imamo novac, koji će biti potreban i narednih godina, kada se svet bude oporavljao od krize", stoji u pismu upućenom u saradnji sa Gardijanom.Grupa je upozorila da će ekonomski uticaj krize korona virusa trajati decenijama, kao i da bi mogao da gurne još pola milijarde ljudi u siromaštvo.Među ostalim potpisanim ličnostima su Ser Stiven Tindal, osnivač Varehouse Group-a i drugi najbogatiji čovek na Novom Zelandu, britanski scenarista i reditelj Ričard Kurtis, zatim irski berzanski kapitlista Džon O’Farel."Problemi koje je Covid-19 izazvao i otkrio ne mogu se rešavati dobrovoljnim prilozima, ma koliko ljudi bili velikodušni. Čelnici vlade moraju da preuzmu odgovornost za prikupljanje potrebnih sredstava i njihovo pošteno trošenje", kaže se dalje u pismu.Dodaje se da većina ljudi nije dovoljno plaćena za poslove koje obavlja tokom krize. Pismo je objavljeno uoči sastanka ministara finansija zemalja članica G20, sa glavnom porukom koja se odnosi i na značaj poreske transparentnosti.Broj superbogataša inače i dalje raste, uprkos krizi korona virusa i globalnim zastojima. Osnvač Amazona i trenutno najbogatiji čovek na svetu Džef Bezos, ove godine povećao je bogatstvo, za 75 milijardi dolara i ono je dostiglo rekordnih 189 milijardi.Kritičari ističu da je Bezos donirao 100 miliona dolara, što predstavlja manje od 0,1 odsto njegovog procenjenog bogatstva.U svetu je više od pola miliono ljudi koji su okvalifikovani kao ultra bogati, sa imovinom većom od 30 miliona dolara i oni su više puta pozivani u pomoć od početka pandemije.To u prevodu znači i da širom sveta ima više bogatih ljudi nego što ima stanovnika u nekim državama, poput Islanda, Malte ili Belizea.U Britaniji je laburistička stranka pozvala vladu da razmotri uvođenje poreza za najbogatije, a  u cilju oporavka od pandemije koronavirusa.Pismo milionera zajedno su sastavila udruženja Milioneri patriote, Okfam, Hjuman akt, Taks Džastis VB, Rimski klub, Resursi pravde i Bridžing Venčrs.

Svet

Džoni Voker prelazi u papirne flaše

Popularni viski Džoni Voker (Johnnie Walker) sa istorijom proizvodnje od 200 godina, uskoro će biti dostupan u papirnim bocama, piše BBC.Kompanija Diageo, vlasnik ovog brenda, rekla je da planira da pokrene probu nove ekološke ambalaže od sledeće godine.Dok se većina Johnnie Valker prodaje u staklenim bocama, firma traži načine korištenja manje plastike u svojim robnim markama.Pravljenje boca od stakla takođe troši energiju i stvara emisiju Co2.Da bi napravio boce, Diageo će pokrenuti firmu pod nazivom Pulpek, koja će takođe proizvoditi ambalažu za Unilever i PepsiCo.Diageo-ova boca sa papirnim viskijem, koja će se isprobati u proleće 2021. godine, biće napravljena od drvene celuloze i biće u potpunosti reciklažna, saopštila je kompanija.Ideja je da ih kupci, nakon što popiju viski, bace flašu pravo na reciklažu.

Svet

Ujedinjeno Kraljevstvo traži alternative za Huawei

Ujedinjeno Kraljevstvo ubrzava napore da sa svojim "Five Eyes" bezbednosnim partnerima i ostalim savezničkim državama pronađe alternativu za snabdevanje 5G opremom, uoči odluke o zabrani Huawei (Huavei) opreme u britanskim mrežama koja se očekuje ove nedelje.Britanski sekretar za kulturu Oliver Douden rekao je da vrši razgovore sa drugim državama po pitanju telekomunikacione strategije, međutim zvaničnici SAD upozoravaju da Ujedinjeno Kraljevstvo mora prvo da zauzme čvršći stav prema Huaveiju kako bi iz Vašingtona mogli da pokrenu saradnju sa takozvanom "D10" grupom zemalja, preneo je Financial Times (Fajnenšel Tajms).Ovim planovima bi ujedinili "Five Eyes" grupu, bezbednosni kompleks koji čine službe Velike Britanije, SAD, Australije, Kanade i Novog Zelanda sa širom, "D10" grupom koja bi trebala da uključuje G7 zemlje plus Indju, Južnu Koreju i Japan, u zajednicu, koja bi zajednički investirala i istraživala 5g tehnologiju, kako bi prestigle kineski Huavei.Budući da je Australija već isključila Huawei iz svoje 5G mreže, a Kanada je u procesu odluke, Douden se nada da može ubediti ove, a i druge zemlje, kako bi se proširilo 5G tržište. “Izazov je u obezbeđivanju toga da se druge zemlje slože sa nama u tretiranju postupka sa dovoljnom ozbiljnošću i željom da se stvarno dođe do toga” rekao je Douden.Ideja koja je, kako navode zvaničnici Ujedinjenog Kraljevstva, prvi put razmotrena prošle godine, dobila je na hitnosti nakon što su nove sankcije SAD protiv kineske telekomunikacione kompanije naterale Britaniju da ponovo razmotri odluku o dozvoli limitiranog učešća Huavei opreme u tamošnjoj telekomunikacionoj mreži.Ujedinjeno Kraljevstvo trenutno je u nezgodnoj situaciji, budući da ove sankcije ugrožavaju lanac nabavke 5G opreme, što dalje sprečava razvoj ostrvske zemlje, koja za sada nema alternativu osim da znatno uveća troškove ili drastično uspori ustopstavljanje svoje mreže.Zvaničnik SAD rekao je za inicijativu da skoriji pregovoriji između "D10" grupe nisu doveli do konkretnih odluka zbog "frustracija" Vašingtona zbog odluke Londona da dozvoli korišćenje Huawei opreme, uprkos upozorenja da bi to omogućilo Peking da špijunira tamošnje komunikacije."Ovo nije obični vojni, bezbednosni ili obaveštajni savez, već bi trebao da savez oko industrijskih politika. To bi bilo genijalno, ali sedenje i deklarisanje da će (u dogledno vreme) postojati 'Five Eyes' ili 'D10' tehnološko rešenje je lakše reći nego sprovesti u delo", naveo je jedan zvaničnik za bezbednost. 

Svet

Regionu zbog pandemije preti siromaštvo

Svetska banka (SB) je procenila da bi na Zapadnom Balkanu, da vlade nisu uvele određene mere, korona kriza oterala najmanje 400.000 ljudi u siromaštvo, a ako potraje duže, čak i 950.000 u periodu od juna do avgusta, prenosi b92.Prihodi će pretrpeti jak udarac, posebno u sektorima koji su teže pogođeni krizom, a gubitak prihoda znači da će i veći broj stanovnika biti izložen siromaštvu.Viši ekonomista SB Trang Van Ngujen naglasila je da bi, imajući u vidu dalju neizvesnost i drugi talas pandemije, situacija mogla biti još gora."Države su već preduzele određene korake i konkretne mere, a osim toga i civilni sektor i međunarodne organizacije mogle bi da ulože dodatne napore da se pojedine praznine, kada je u pitanju pružanje socijalnih usluga, popune", rekla je ona."Čak i pre krize smo procenili da otprilike jedna petina stanovništva u regionu živi u siromaštvu", rekla je Tang Van Ngujen.Postoje porodice koje su već siromašne i koje zavise od prihoda koje imaju sedmično ili svakodnevno i oni će biti posebno pogođeni krizom."S druge strane, imate porodice koje su blizu siromaštva. One nisu pre krize bile siromašne, ali se oslanjaju na neka manje sigurna zaposlenja ili čak zaposlenje u neformalnom sektoru, pa im sada sa ovom krizom preti potpuna opasnost da pređu u kategoriju siromašnog stanovništva", tvrdi Ngujen.U Crnoj Gori bi, zbog pandemije korona virusa, između devet hiljada i 20 hiljada građana moglo upasti u siromaštvo, ocenila je Svetska banka i dodala da bi efekat mogao biti i gori ako kriza potraje.Veoma su bitni napori vlade da se smanji uticaj krize na gubitak radnih mesta, jer se time onda smanjuje i mogućnost da više ljudi završi u siromaštvu.Beleške SB, koje su prezentovane krajem maja, predstavljaju dopunu ranije objavljenog Redovnog ekonomskog izveštaja za Zapadni Balkan i, osim na siromaštvo, odnose se na oblast fiskalne politike, finansijskog sektora, tržišta rada i socijalne zaštite.

Svet

Predati potpisi: Više hiljada građana protiv seče Košutnjaka

U Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove Grada Beograda stiglo više od 30 hiljada potpisa za očuvanje Košutnjaka, saopštili predstavnici građanskih inicijativa Bitka za Košutnjak, Ne davimo Beograd i nekoliko udruženja građana, prenosi list Danas.Aktivista inicijative Ne davimo Beograd Dobrica Veselinović rekao je da je onlajn peticiju potpisalo 30 hiljada građana, a na terenu skupljeno više od sedam hiljada potpisa protiv izgradnje na Košutnjaku."Ovo je građanska platforma koja je ustala protiv onoga što se već duže vreme dešava u našem gradu. Korumpirana politička elita u saradnji sa investitorima otima sve ono što je u javnom vlasništvu, u javnom interesu", rekao je Veselinović novinarima.Prema njegovim rečima, građanima je stalo do Beograda i zelenih površina i neće dozvoliti trend oduzimanja javnog prostora.DESET PUTA MANJE DRVEĆAGovoreći u ime stručnjaka koji su analizirali Plan detaljne regulacije za kompleks Avala filma na Košutnjaku, Ljubica Slavković rekla je da su zaključili da on nije u skladu sa zakonom i javnim interesom."Mi kao struka možemo da damo jedini mogući zaključak, a to je da se ovaj Plan u potpunosti odbaci, da se dalji razvoj ove lokacije na predloženim osnovama u potpunosti odbaci i da se pristupi izradi novog koncepta koji će biti u skladu sa procedurama, sa zakonskim i planskim dokumentima Grada Beograda i Republike Srbije", rekla je Ljubica Slavković.Ona je podsetila da je Planom predviđena izgradnja skoro 420.000 kvadratnih metara novog stambenog prostora i 150.000 kvadratnih metara komercijalnog prostora na uštrb šuma i javnih zelenih površina.Umesto postojećih 34,7 hektara šuma i zelenih površina ostaće samo 3,4 hektara, dodala je Ljubica Slavković.Predstavnik inicijative Bitka za Košutnjak Dejan Jovanović istakao je da su građani doneli odluku da ceo Košutnjak bude zaštićen."Ne damo im ni metar. Nema nagodbe, nema pogodbe. To što hoće da grade mogu da grade bilo gde, negde gde ne smeta drugima, ali u Košutnjaku ništa", rekao je Jovanović i dodao da su građani spremni da brane Košutnjak svim sredstvima.Odbornica u Skupštini grada Beograda i inženjer saobraćaja Marina Lipovac Tanasković apelovala je na sve odbornike da ne glasaju za pomenuti Plan, jer nije u skladu sa Generalnim planom Beograda, Zakonom o planiranju i izgradnji i Ustavom Srbije."Ako se ovaj Plan realizuje biće ukupno oko 6.000 vozila na dan u Ulici Blagoja Parovića“" rekla je ona i dodala da je nezamislivo da neko uopšte potpiše takav urbanistički plan.

Svet

Najveće kompanije se usled COVID-19 zadužile za dodatnih bilion dolara

Kompanije širom sveta će se usled pandemije koronavirusa dodatno zadužiti za skoro 1.000 milijardi (bilion) dolara samo tokom 2020. godine, prenosi agencija Rojters (Reuters).U studiji koja je obuhvatila 900 najvećih globalnih kompanija navodi se da će nivo korporativnog duga skočiti za 12 odsto, na ukupno 9,3 biliona dolara.I prošle godine je zabeležen nagli rast korporativnog duga od oko osam odsto, ali je to uvećanje bilo izazvano akvizicijama na tržištu kapitala, otkupom akcija ili isplatom dividendi.Kompanije su od januara do maja na tržište obveznica plasirale 384 milijardi dolara, a u analizi se navodi da su poslednjih nedelja u zaduživanju prednjačile rizičnije firme, sa nižim kreditnim rejtingom.Na trenutno stanje su uticali i državni programi otkupa korporativnih obveznica, koje sprovode centralne banke.Dobit pre oporezivanja za analiziranu grupu od 900 kompanija ukupno je porasla 9,1 odsto, na 2,3 biliona dolara, dok je udeo dobiti koja odlazi na servisiranje kamata dostigao novi maksimum.Američke kompanije duguju skoro polovinu svetskog korporativnog duga ili 3,9 biliona dolara, a doživele su najbrže povećanje u poslednjih pet godina od bilo koje druge značajne ekonomije, osim Švajcarske.Nemačka se nalazi na drugom mestu sa firmama koje duguju 762 milijardi dolara.U toj zemlji se nalaze i tri najzaduženije globalne kompanije, uključujući i Folksvagen kao najzaduženiju, koja sa 192 milijarde dolara duga po visini ukupnih dugovanje ne zaostaje za zemljama poput Južne Afrike ili Mađarske.Analitičari ipak navode da četvrtina kompanija u grupi analiziranih uopšte nemaju dug, a neke imaju ogromne rezerve novca, poput Alfabeta, Guglovoj matičnoj kompaniji, koja u "kasici" ima oko 104 milijarde dolara.

Svet

Grčka olakšicama privlači strane penzionere

Grčka Vlada poziva strane penzionere da svoja poreska prebivališta prebace u tu zemlju, uvođenjem jedinstvene poreske stope od sedam odsto na njihov celokupan prihod ostvaren u inostranstvu, piše Katimerini.Očekuje se da taj potez grčkih vlasti konkuriše ostalim zemljama iz južnog dela Evropske unije, koje već imaju slične olakšice za penzionere.Prema odredbi u nacrtu zakona koji je ministrastvo finansija podnelo prošle nedelje parlamentu na usvajanje, penzionerima je neophodan dokaz je o tome da najmanje pet od šest poreskih godina, pre preseljenja u Grčku, nisu bili njeni poreski obveznici.Pored toga, zemlja iz koje dolaze, sa Grčkom mora da ima potpisan sporazum o administrativnoj saradnji u vezi sa poreskim pitanjima.Nakon što se stranim penzionerima odobri rešenje o porezu, on će se određivati po fiksnoj stopi od samo sedam odsto u narednih deset godina.Taksa se plaća svake finansijske godine u paušalnom iznosu.Rok za prijavu koja će važiti za ovu godinu je 30. septembar.U praksi, to znači da će u periodu od deset godina, svaki penzioner koji dolazi u Grčku, kao novi poreski obveznik, sa prihodima u inostranstvu, putem poslovnih penzija ili drugih različitih investicija, plaćati  veoma nsku stopu poreza.Inače, penzioneri koji su građani Evropske unije, mogu da se presele u bilo koju drugu zemlju članicu i tamo plaćaju porez.Takođe, bilo koja druga zemlja može da uvede poreske olakšice i za penzionere iz Evropske unije i za one građane koji su radno aktivni.U davanju poreskih olakšica penzionerima, od EU zemalja najdalje su otišli Portugalija, Malta, Italija i Kipar, a u manjem obimu Rumunija i Francuska.Grčka Vlada je istakla da, pored pomenutih olakšica, penzioneri prilikom odluke o preseljenju uzimaju u obzir način života u nekoj zemlji, njenu kulturu, klimu, zdravstvo i državnu upravu.Grčka nekim stvarima sa tog spiska može da se pohvali iako su poreske olakšice do skora bile obeshabrujuće, a poverenje u državu i njen zdravstveni sistem veoma malo.

Svet

SAD uvode carine od 25 odsto na luksuznu robu iz Francuske

Sjedinjene Američke Države uvele su uvozne takse od 25 odsto na francusku robu u vrednu oko 1,1 milijardi evra, ali će početi da ih naplaćuje tek od januara 2021. godine usled pandemije koronavirusa, prenosi Euronews.Američke tarife uključuju kozmetiku i torbe, navodi se u službenom saopštenju koje prenosi agencija AFP.Primena dodatnih nameta biće odloženo do kraja godine, zbog trenutne zdravstvene krize, saopštio je visoki američki predstavnik za trgovinu Robert Lajtizer.Uvozne takse su uvedene zbog najave digitalnog poreza na velike tehnološke kompanije koje Pariz planira da uvede, a za koje Vašington kaže da nepravedno ciljaju američke kompanije.Francuski zakon, često nazivan i "GAFA" (Google, Amazon, Facebook i Apple), nameće porez od tri odsto na prihode koje digitalne kompanije ostvaruju od oglašavanja u Francuskoj, a odnosi se na firme koje zarađuju najmanje 750 miliona evra na globalnom nivou i 25 miliona evra u Francuskoj.Predsednik Francuske Emanuel Makron rekao je početkom godine nakon razgovora sa američkim predsednikom Donaldom Trampom da će "zajedno raditi na valjanom sporazumu, da ne bi došlo do eskalacije trgovinskog rata".

Svet

Komercijalizacija lova na softverske greške samo dovodi do novih propusta

Iako velike organizacije i kompanije često imaju programe putem kojih nude nagrade za pronalaženje softverskih grešaka kako bi povećale sigurnost svojih sistema, komercijalizacija te prakse stvara nove "slepe tačke" i druge negativne posledice, navodi portal The Verge.Trenutno najveći propusti u programima za pronalaženje i prijavljivanje bezbednosnih propusta u softverskim sistemima su to što se firme previše oslanjaju na spoljne saradnike za pronalaženje grešaka, kao i odustajanje od napora za interno sprešavanje i nalaženje propusta u softverskom dizajnu.Interni sistem za pronalaženje grešaka bi za firme bilo do 45 puta jeftinije, navela je Kejti Misuris, izvršni direktor bezbednosne agencije Luta Security, u intervjuu za Verge.Većina firmi ne ulaže dovoljne resurse za popravljanje već prijavljenih grešaka, pa ne mogu da prate korak sa povećanim obimom rada na bezbednosti nakon što hakeri u njihovim programima pronađu nove propuste.Budući da da spoljnim saradnicima firme obično uvažavaju samo prvu prijavu problema, dolazi do velike količine neplaćenog rada, kao i do angažovanja velikog broja niskokvalifikovanih programera, koji zarađuju na prijavljivanju jednostavnih grešaka, koje se mogu lako naći sa besplatnim ili jeftinim softverima.Dešava se i u grupi veštijih hakera koji nalaze komplikovanije propuste da firme odbiju isplatu naknade za prijavu, govoreći da se već zna za tu grešku i da je trenutno u procesu ispravljanja.Zbog ovakvog poslovnog okruženja i drugih faktora, nekolicina hakera koji su visokokvalifikovani nalaze poslove za u firmama, kao interni eksperti za bezbednostKako je navela Misuris, budući da se neke firme uključuju u ovakve programe uglavnom zbog manje odgovornosti ako ili kada dođe do curenja informacija ili drugog propusta, govoreći da su imali program za pronalaženje grešaka, ali da ta jednostavno nije bila prijavljena, samo tržište trenutno je u lošem stanju za obe strane posla.

Svet

Studenti u Parizu: Ne želimo da mirno sedimo na uništavanje demokratije u Srbiji

U trenutku dok su se u centru Beograda dešavali protesti, srpski studenti u Parizu su takođe organizovali skup ispred rezidencije Ambasadorke Srbije u Parizu, a uoči posete Aleksandra Vučića Francuskoj. Studenti su kao glavni razlog protestnog ookupljanja naveli zbog urušavanja institucija i "situacije koja postaje nepodnošljiva".Među transparentima koji su studenti nosili moglo je da se vide parole "Ovo je za ćaleta", "Pendrek-demokratija" i "Ti si kovid Srbije", upućene predsedniku Vučiću.Lazar Karapandža, jedan od učesnika protesta održanog u glavnom gradu Francuske, izjavio je za Novu ekonomiju da je skup bio spontan i da nije bilo jednog organizatora."Okupljanje je bilo među grupom prijatelja, isključivo putem društvenih mreža. Organizacije (srpskih studenata u Parizu) postoje, ali nisu zvanično učestvovale u organizaciji ovog okupljanja", navodi Karapandža. Na pitanje zašto su se studenti organizovali u ovom trenutku, Karapandža navodi da je "nakon osam godina postepenog urušavanja i uništavanja institucija Srbije, situacija postaje nepodnošljiva"."Koronavirus je samo okidač. Prosto ne možemo i ne želimo da sedimo mirno na uništavanje demokratije, slobode mišljenja, obmanjivanje naroda i, u poslednjim danima, lažne izbore, policijsku brutalnost i nasilje. Ovime smo hteli da damo i jasnu podršku našim porodicama i prijateljima širom Srbije koji već nekoliko dana direktno trpe izlive besa i nezadovoljstva jednog čoveka (predsednika) Aleksandra Vučića i njegovih marioneta", ocenio je Karapandža. Upitan da prokomentariše tvit savetnice predsednika Srbije Suzane Vasljević, da su studenti Vučića "dočekali možda, ali malo sutra", Karapandža navodi da je ta opaska bila "van svakog okvira normalnog i profesionalnog ponašanja"."Ako je ona našla za shodno nama, mladim ljudima do po dvadesetak godina, da se podsmeva i dokazuje, to dovodi samo do jednog zaključka, a to je da je režim mnogo poljuljaniji nego što smo mislili i da ih svaki vid bunta pogađa mnogo jače. Sarkastično bih dodao i još da je lepo da znamo da se makar na neki način bave 'njihovom decom' i da, eto, posle mnogo godina makar jedno kampanjsko obećanje ispunjavaju, za čudo i iznenađenje svih nas", kaže karapandža. Dodaje i da planiraju organizovanje još protesta, ali da će pratiti i dešavanja u Srbiji i "shodno tome reagovati". 

Svet

Svet posle korone: Korisni saveti za privlačenje kineskih turista

Prema istraživanjima Agencije za digitalni marketing Mailman Iks, Kinezi, koji predstavljaju najveću turističku grupu na svetu, vratitiće se putovanjima u sezoni 2021/22. godine, piše portal Jingtravel.com.Taj optimitzam, kako se navodi, zasniva se na nekolko istraživanja, počev od onih koja su se bavila anti-kineskim osećanjima, do onih koja su se bavila opštom nespremnošću da se troši novac tokom perioda ekonomskih neizvesnosti.Drugi talas korona virusa u Pekingu i severnokineskom gradu Jilin i sve neizvesnosti koje sa sobom donosi vreme posle korone, svakako otežavaju okolnosti.Ipak, izveštaj ilustruje dragocene lekcije iz kineskog iskustva u borbi protiv koronavirusa, jer prenosi odgovore na pandemiju, koji su primenjeni na  njihovom tržištu turizma.Počnite da garantujete dobre higijenske uslove, sigurnost i čistoća biće na prvom mestu Sredstva za čišćenje ruku kod varata i pažljiva kontrola poseta, mogu da budu dobra polazišta.Za dugoročni uspeh je potrebna obuka i saradnja svih zainteresovanih strana.Razmislite u kom ćete obimu raditiTokom ovogodišnjeg Praznika rada, Kinezi su ostvarili 115 miliona putovanja u zemlji, u poređenju sa prošlogodišnjih 195 miliona. Logično je da se postavlja pitanje, šta to donosi atrakcijama koje se oslanjaju na masovne posete turista.Šangajski Diznilend je recimo smanjio kapacitete za trećinu, zahtevajući da se karte kupuju u pretprodaji, kao i nošenje zaštitnih maski.Ipak, kako se navodi, još uvek nije poznato koliko im je zbog toga opao profit.Zov prirode posle korone nameće se kao logičanPrioriteti su se promenili i sada su popularna putovanja i boravak na otvorenom. Pojedinci i organizacije koji upravljaju parkovima i mestima za rekreaciju na otvorenom, treba da poboljšaju saradnju sa platformama za razmenu informacija, kao i da redovno ažuriraju zdravstvene i bezbednosne propise putem društvenih mreža. Što se tiče prevoza, potraga za samostalnim prevozom, povećala se u nekim turističkim destinacijama i za 83 odsto, dok je rentakar skočio za 10 odsto, tokom Prvomajskih praznika.Borite se protiv ksenofobijeMailman Iks predviđa da će ksenofobija "imati ozbiljan negativan efekat na popularne destinacije kao što su Velika Britanija i SAD". S obzirom da kulturne institucije i atrakcije često predvode inovacije i društvene promene, važno je da se putem njih pokrene dijalog, a ljudi edukuju  u borbi protiv rasizma.Kinezi su na prvom mestu zamenili stanovnike Sjedinjenih Američkih Država, koji su do 2017. godine najviše trošili na putovanja.Žitelji najmnogoljudnije zemlje na svetu u toj godini potrošili su preko 164 milijarde dolara na putovanja, pa je logično da su širom sveta postali poželjni gosti.

Svet

Kada će evro zameniti kunu i lev?

Hrvatska i Bugarska mogle očekuju da uđu u preliminarnu fazu za usvajanje evra kao svoje valute, u naredne tri godine, jer su, kako je javio Rojters, jer su, kako se dodaje, zvaničnici Evro zone spremni na taj korak.Uvođenjem Hrvatske i Bugarske u ERM-2 mehanizam deviznog kursa, otvorio bi put novom proširenju zone evra, prvi put od 2015. godine.Te godine, Litvanija se pridružila tom valutnom bloku, koji sada broji 19 članica.Dva izvora su navela da će odluka verovatno biti objavljena tokom ili posle vikenda, kako bi se sprečile spekulacije na tržištu.Dodaje se da je mala verovatnoća da će odluka o odluka o pristupanju Bugarske i Hrvatske zoni evra biti poništena.Kada se neka zemlja pridruži ERM-2 mehanizmu, u tom režimu obično provedu oko dve godine pre nego što počnu sa praktičnim pripremama za ulazak u zonu evra.To je proces koji traje otprilike još godinu dana, pa je 2023. najranija za godina za članstvo ova dva suseda Srbije u Zoni evra.

Svet

Grčka: Brine broj zaraženih turista, rano za zatvaranje granica

Napore Grčke da zaustavi širenje koronavirusa i istovremeno otvori granice za strane turiste, zbog svoje ekonomije, komplikuje porast "uvezenih" slučajeva Covida-19, posebno iz balkanskih zemalja, piše Katimerini, uz vest da vlasti razmatraju neka nova ograničenja.U međuvremenu, grčke inspekcije planiraju kontrolu preduzeća, posebno barova i restorana, kako bi se vlasti uverile u poštovanje mera zaštite.U četvrtak je inače prijavljeno 50 novih slučajeva zaraze, od čega je 27 bilo među stranim turistima, dok je broj smrtnih slučajeva ostao nepromenjen.Zdravstvene vlasti brine i sve manje pridržavanje propisanih pravila ponašanja, uključujući gužve u kafićima, barovima i restoranima, kao i slabo korišćenje zaštitnih maski.Neki lekari preporučili su zatvaranje kopnenih granica zemlje, mada trentuno vlada opšti stav da je prerano za takav potez.Za sada, situacija se procenjuje.Od domaćih slučajeva, većina je prijavljena u severnoj Grčkoj, a sedam u Atici.Zdravstveni radnici posebno su zabrinuti zbog simptoma otkrivenih kod stranih turista. Kako upozoravaju, njihovo prisustvo u prometnim turističkim mestima, u kombinaciji sa slabom primenom zdravstvenih protokola, moglo bi da dovede do stvaranja lokalnih žarišta."Ako se opustimo, to ćemo platiti", ocenio je zvaničnik Grčke vlade, Stelios Petsas i dodao da bi dodatna ograničenja mogla da se uvedu već naredne nedelje.Sve zavisi od toga, kako će se situacija odvijati preko vikenda, rekao je Petsas i dodao da je među stranim turistima do sada je otkriveno 100 slučajeva korona virusa.Petsas je međutim rekao da najveća pretnja u smislu širenja zaraze iz same zemlje.

Svet

Barbados razmatra da dozvoli besplatan boravak „digitalnim nomadima“

Vlada Barbadosa razmatra da dozvoli posetiocima da ostanu i rade na daljinu sa ostrva narednih godinu dana, saopštila je premijerka Barbadosa Mija Motli, prenosi CNBC.Motli je rekla da zakonodavci planiraju da uvedu „Barbadosov pečat dobrodošlice“ koji će trajati narednih 12 meseci, zato što je pandemija znatno otežala kratkotrajna putovanja.„Ne morate raditi u Evropi, SAD-u ili Latinskoj Americi da biste mogli da dođete ovde i radite nekoliko meseci pre nego što se vratite“, rekla je premijerka.Barbados očekuje putnike od 12. jula.Turizam direktno čini 12 odsto Barbadosovog bruto domaćeg proizvoda, a indirektno i 40 odsto njegove ekonomske aktivnosti, pokazuju podaci koje je sačinilo Barbadoško udruženje hotela i turizma.Zabeleženo je 98 potvrđenih slučajeva Covid-19 na Barbadosu i sedam smrtnih slučajeva od virusa. 

Svet

Kina više nije đubrište EU

Nakon što je Kina 2017. godine zabranila uvoz četiri klase i 24 vrste čvrstog otpada, izvoz materijala za recuklažu iz Evropske unije opao je za preko 95 odsto, navodi Evrostat.Statistička služba EU, navodi da je tokom 2016. godine trgovinski blok izvezao oko 1.4 miliona tona plastičnog otpada u Kinu, a da je nakon izmene trgovinskih propisa dve godine kasnije izvozio svega 50 hiljada tona.Prošle godine se ta količina dodatno smanjila, na 19 hiljada tona.Kina je zabranila uvoz svog plastičnog otpada, nesortiranog papirnog otpada, tekstila, pojedine vrste otpadaka koje nastaju nakon obrade metala, kao i sav nesortirani metalski otpad.Zabrana je dovela do nagle promene odredišta za evropski papirnii plastični reciklabilni otpad, koji je uglavnom preusmeren ka drugim azijskim zemljama i Turskoj.Za papirni otpad smanjene je bilo umerenije. Tokom 2016. godine, EU je Kini izvezla pet miliona tona papirnog otpada, do 2018. godine je prepolovljen, a lane je ta količina dodatno smanjena, na 700 hiljada tona.Ukupna količina izvezenog otpada iz EU je između 2016. i 2019. opala sa 7,4 miliona tona na 5,8 miliona tona. Brojke za januar 2020. godine ukazuju na nastavak ovog negativnog trenda, sa najnižim stopama izvoza do sad, premda je moguće da su ove brojke takođe pogođene pandemijom koronavirusa u Kini.

Svet

Zelena arhitektura: U Kini se gradi bolnica sa hiljadu biljaka

U gradu Šendženu, na jugoistoku Kine, u naredne tri godine gradiće se poseban centar za rehabilitaciju koji bi trebalo da bude potpuno otvoren ka zajednici i integrisan u urbano tkivo četvrti prenosi portal Gradnja.rs. Autor rešenja je arhitekta Stefano Boeri, koji se proslavio čuvenom zgradom Bosco Verticale u Milanu."Naš projekat otvara novu perspektivu u arhitekturi velikih rehabilitacionih centara. Prvenstveno zato što se motorički i/ili kognitivni invaliditet ne doživljava kao krhkost manjine ljudi, već kao stanje koje je svima nama zajedničko, čak i samo tokom jedne faze našeg života", naglasio je Boeri.Prema njegovoj najavi, objekat će odlikovati skup zelenih terasa i prostora koji se preklapaju u održivom sistemu, sa kombinacijom prirode, arhitekture i biodiverziteta.Arhitekta Xu Yibo, iz studija Stefano Boeri Architetti, kaže da će centar imati zadatak da spoji prirodu i okolni pejzaž u nameri da preuzme zreli, sigurni i gostoljubivi karakter ovog grada, preneo je portal ArchDaily.U projektu se kombinuju novi pristupi i kombinacija aspekata koji nisu dovoljno istraženi.Centar će biti namenjen osobama sa različitim stepenom invaliditeta, starosti od 16 do 60 godina.U objektu će se obavljati rehabilitacija, trening, rekreativne i umetničke aktivnosti, obrazovni i radni sadržaji, smeštajne jedinice ali i muzejski prostor. U želji da se pruži svakodnevna podrška pacijentima centar nudi prostore za raznovrsna takmičenja, individualne i timske treninge.U vrtu za terapiju, koji će se nalaziti na krovu, gde su kreirani i prostori za zelenilo, nalaziće se sistem za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora. Zahvaljujući odabranim biljnim vrstama na krovu, ali i u centralnom dvorištu, zelenilo se uklapa sa javnim parkom u komšiluku.To, kako se ocenjuje, ojačava odnos objekta sa susedstvom kroz spoljašnjost i unutrašnjost podjednako.

Izdanja

Broj 113, Septembar 2024.

Broj 113

Septembar 2024.
Broj 112, Jul 2024.

Broj 112

Jul 2024.
Broj 111, Jun 2024.

Broj 111

Jun 2024.
Broj 110, Maj 2024.

Broj 110

Maj 2024.
Broj 109, April 2024.

Broj 109

April 2024.
Broj 108, Mart 2024.

Broj 108

Mart 2024.
Broj 107, Januar 2024.

Broj 107

Januar 2024.
Broj 106, Decembar 2023.

Broj 106

Decembar 2023.
Broj 105, Novembar 2023.

Broj 105

Novembar 2023.