Svet

Diskriminacija u staračkim domovima: Niko ih nije pitao kad se uvodio karantin

Pandemija koronavirusa teško je pogodila starije ljude, ojačali su stereotipi koji se odnose na starosno doba, a sloboda kretanja im je ograničena, pokazala je studija koju je objavila Agenciji za osnovna prava (FRA) krajem juna. U Španiji je nekoliko hiljada porodica pokrenulo tužbe protiv ustanova za negu, tvrdeći da je smrt štićenika zbog COVID-19 namerno prihvaćena kao rizik.Tokom vrhunca pandemije mnogim italijanskim bolnicama je nestalo respiratora, a postavljeno je i pitanje da li bi starost trebalo da bude kriterijum za donošenje odluke o životu ili smrti.Ali prema studiji FRA-a, bečke agencije iz EU koja je osnovana 2007. godine, pandemija je takođe pokazala da je strukturna diskriminacija na osnovu starosti duboko ukorenjena u našem društvu.Stariji ljudi su klasifikovani kao „stari i slabi“.Kada se virus počeo širiti u Evropi, usvojene su stroge mere, posebno za staračke domove.Posete su bile zabranjene, uveden je policijski čas, a bake i deda više nisu smele da se brinu o svojim unucima. Kasnije, kada se desilo prvo labavljenje pravila, ona se često nisu odnosila na staračke domove.U mnogim slučajevima, niti institucije niti pogođeni štićenici nisu bili uključeni u početna politička razmatranja o "zaključavanju" staračkih domova. Međutim, takve restriktivne mere moraju uvek da budu podržane inicijativama za suzbijanje izolacije.Uticaji izolacije na fizičko i mentalno zdravlje štićenika staračkih domova su ozbiljni. Prema studiji koja je obavljena u Nemačkoj, 70% od 1.000 anketiranih ljudi izjavilo je da se opšte stanje rodbine koja je živela u staračkim domovima pogoršalo tokom zatvaranja. I čak 65% se žalilo na pad kognitivnih sposobnosti.

Vlast apeluje na stanovnike Barselone da ostanu kod kuće

Vlasti u španskoj regiji Katalonija u petak su pozvale stanovnike Barselone da ostanu kod kuće i da se ne okupljaju u grupe veće od 10 kako bi se borili protiv porasta zaraženih koronavirusom, javljaju lokalni mediji.Portparol regionalne vlade, Meritkel Budo, takođe je preporučio da ljudi u drugom najvećem španskom gradu i njegovom metropoli ovog vikenda ne putuju van grada, pošto se pokazalo da je u Kataloniji tokom prethodna 24 sata registrovano 1111 novih zaraženih.Budo je takođe rekao da će društvena okupljanja biti ograničena na deset ljudi, dok će kapacitet barova i restorana biti smanjen. Ali vlada nije zvanično uvela obavezan karantin za to područje, tvrdeći da su nove preporuke usmerene na to da se izbegne tako drastičan korak.

Digitalno tržište u pandemiji: Opada vrednost svega što se koristi na putovanjima

Zbog pandemije, neki digitalni proizvodi i usluge su postali mnogo više cenjeni, jer su u toj situaciji ljudi prisiljeni da sede kod kuće, pokazalo je istraživanje potrošača u Velikoj Britanij, prenosi portal Quartz.Od 27. februara do 3. marta 2020. ekonomisti Dajan Koli i Dejvid Nguen dobili su odgovore deset hiljada odraslih ispitanika u Velikoj Britaniji, na pitanja o digitalnim proizvodima i uslugama koje najčešće koriste.Cilj je bio da se istraži koliko se cene besplatni proizvodi, poput Votsapa (WhatsApp), Vikipedije ili Google Maps-a, pa sve do javnih dobara, poput parkova i da se oceni njihov utaicaj na bruto domaći proizvod (BDP).Promene u upotrebi besplatnih proizvoda bile su velike, tačnije dramatične. Broj ljudi koji su rekli da su ikada koristili proizvode dostupne putem interneta, naglo je porastao, sa 50 pre pandemije, na 59 odsto tokom nje. Četiri odsto porastao je broj ljudi koji koriste Skajp, Mesindžer, Netfliks, Votsap i Fejsbuk i sve ono što se koristi za onlajn komunikaciju.Najveći pad zabeležile su štampane novine, Gugl mape i radio, svi proizvodi koji se koriste tokom putovanja.Kada su istraživači pitali za koliko novca bi se odrekli tih onlajn usluga, većina ispitanika je odgovorila da je spremna da primi veću sumu novca u odnosu na sumu koju su ispitanici pominjali pre pandemije.Iako odgovore, kako kažu analitičari, treba uzimati sa rezervom, oni ipak mogu da se koriste za poređenje proizvoda.Rezultati su pokazali da je broj ispitanika koji su rekli da su spremni da kupuju namirnice preko interneta porastao za 50 odsto, broj onih koji koriste Votsap za preko deset procenata.Vrednost Tvitera, Gugl mapa, štampe, sa druge strane opala je 10 odsto, prema mi[enjima ispitanika.U celini gledano, kako dodaju istraživači, opada vrednost svih prozvoda koji se koriste tokom putovanja dok raste cena onih koji se korste kod kuće.Pandemija je dodaju, podstakla proizvođače i da isprobaju neke digitalne proizvode, pa je moguće da će nastaviti sa njihovim plasiranjem kada se okonča pandemija. Što se tiče negativnih uticaja, oni bi mogli da se, na primer ogledaju u rastu popularnosti Netfliksa, sa jedne strane i propasti bioskopa i manjem broju poslova u filmskoj industriji, sa druge strane.

Crna Gora: Pad turizma mnogo veći od očekivanog

Vlada Crne Gore u junu je očekivala da će pad turizma zbog pandemije korona virusa biti oko 40 odsto, međutim, pad poseta tokom jula dostigao je cifru od 92 procenta, prenose podgoričke Vijesti.Kako se navodi, Vlada Crne Gore procenila je da će pad prihoda od turizma uticati na pad ekonomije od 6,8 odsto, dok bi iznos javnog duga na kraju godine dostigao 82,5 odsto BDP-a.Ministarstvo turizma navelo je da 45-50 odsto hotela nije ni otvoreno, a da je u ostalim smeštanim kapacitetima popunjenost između 10 i 13 procenata. Potvrdili su i da se otkazuju aranžmani za početak avgusta.Crna Gora je prošle godine od turizma zaradila oko 1,1 milijardu evra, što je bila skoro četvrtina bruto domaćeg proizvoda.Ta zemlja je 10. jula imala 11.191 registrovanog turistu, što je svega oko osam odsto u odnosu na isti dan prethodne godine, rekli su u Nacionalnoj turističkoj organizaciji.

Hotelijeri u Grčkoj polako otvaraju kapacitete, nadaju se najboljem, spremni na najgore

Finansijske potrebe hotelskog sektora u Grčkoj iznose oko 1,66 milijardi evra, a preduzeća koja posluju na tom tržištu prijavila su se za razne programe i sredstva finansiranja u vrednosti 1,57 milijardi eura, piše Katimerini.Iznos koji im je odobren, kako se dodaje, manji je od polovine i na račune će im za sada u te svrhe bit uplaćeno samo 743 miliona evra. Od toga je do 10. jula isplaćeno samo 77 miliona, dok je gubitak koji su hoteli napravili 830 miliona evra, pokazala su istraživanja Instituta za istraživanje i prognoze turizma.Istraživanje je naručila Grčka komora hotelijera, a posmatrana je aktivnost hotela počevši od 30. juna do 10. jula.Podaci pokazuju i da je udeo hotela koji su već otvoreni ili koji će biti otvoreni do avgusta 84 odsto ukupnih kapaciteta zemlje, dok rukovodstvo 9 odsto njih još uvek nije odlučilo da li će raditi.Oko 6 odsto hotela u Grčkoj odlučilo je da neće raditi ove godine, dok će od onih koji rade tokom cele godine biti otvoreno 90 odsto naspram 80 procenata sezonskih.Glavni razlozi za neaktivnost su nedostatak novca i potražnje za uslugama, navodi se u istraživanju.Zbog svih okolnosti izazvanih pandemijom očekuje se da pad prihoda svih čalanova Grčke komore hotelijera bude oko 67 odsto.Ukupni prihodi njenih članova prošle godine bili su 8,4 milijarde evra, pa se očekuje da gubitak ove godine bude preko 5,5 milijardi evra.U grčkom hotelijerstvu radi više od 186 hiljada radnika, a pad u poslovanju koji se očekuje ove godine mogao bi da 46 hiljada njih ostavi bez posla.Inače, hoteli u Grčkoj su zbog otkazanih aranžmana, već morali da vrate više od 160 miliona evra turističkim operaterima.

Izrael ponovo uvodi karantin tokom vikenda

Izrael je uveo karantin preko vikenda kao i povratak pojedinih restriktivnih mera kako bi se smanjila stopa zaraženih koronavirusom, preneo je britanski Gardijan (The Guardian). Do odluke došlo ...

Evropske banke očekuju slabljenje kreditne aktivnosti za finansiranje nekretnina

Banke u Evropi očekuju spor oporavak kreditne aktivnosti namenjene nekretninama nakon pandemije COVID-19. Iako predstavnici banaka prognoziraju da će portfelji pozajmica namenjenih hotelima i maloprodaji biti pogođeni znatno više od kancelarijskih i drugih klasa nekretnina, većina njih veruje da će umanjenje biti u rasponu od nekoliko procentnih poena do najviše deset odsto. Ovo su neki od ranih nalaza iz ovogodišnjeg izdanja Barometra za kreditiranje nekretnine, koje prenosi specijalizovani portal Property Forum.Barometar kreditiranja nekretnina je istraživanje koje konsultantska kuća KPMG sprovodi i redovno objavljuje proteklih deset godina, a ove godine je obuhvatio oko 60 evropskih banaka iz 11 zemalja tokom maja i juna.Većina banaka je iz zemalja centralne i istočne Evrope, a izdanje za 2020. godinu takođe sadrži poseban odeljak o uticaju koji je koronavirus imao na finansiranje tržišta nekretnina.Koordinatori Barometra su utvrdili da banke nemaju jedinstvena predviđanja za tok oporavka, te su institucijama ponudili više potencijalnih scenarija za budući oporavak.Banke u najvećem broju slučajeva smatraju da će krivulje oporavka biti u obliku slova "U" ili "štikliranja", obzirom da po 27 odsto ispitanika predviđa upravo takvu budućnost za svoje portfelje.Zajedničko za ove grupe banaka je to što planiraju da potencijalni oporavak bude sporiji u početku i da traje duže pre nego što dođe do primetnijeg ekonomskog oporavka.Krivulje u obliku slova "V" i "W" odčekuje 13, odnosno i 17 odsto finansijskih institucija, dok su najpesimističniji grafikoni oporavka u obliku slova "L" ili "saksofona", koje impliciraju produženu stagnaciju, sa po manje od 10 ispitanika.Jedan od indikatora nesigurnosti oporavka je i taj što 90 odsto banaka dalo nije moglo da se odluči za jedan scenario oporavka, već su izabrali najmanje dva projekcije.Iako su u većini zemalja anketirane banke imale mešovita očekivanja u pogledu ekonomskih reultata, u Holandiji je krivulja u obliku "štikliranja" (spor i stabilan rast nakon naglog pada) najzastupljenija i očekuje je 63 odsto banaka.Što se tiče uticaja pandemije na kvalitet kreditnih portfelja, većina ispitanika smatra da je za hoteli (78 odsto ispitanika) i maloprodajni objekti (njih 60 odsto) izgubiti više od pet odsto vrednosti, dok je većina takođe uverena da industrijska i logistička postrojenja (77 odsto), poslovne zgrade (67 odsto) i alternativna imovina (57 odsto ispitanika) neće izbugiti više od pet odsto vrednostiTrećina ispitanika smatra da će gubitak od umanjenja vrednosti za hotele biti veći od 20 odsto, dok je kancelarijski prostor bila jedina klasa nekretnina u kojoj niko od ispitanika nije očekivao smanjenje vrednosti veći od 20 odsto.Banke u Poljskoj su najpesimističnije po pitanju kreditiranja komercijalnog protstora, jer učesnici ankete veruju da će njihovi zajmovi namenjeni maloprodajnim objektima biti umanjenje u proseku za više od 14 odsto.Skoro 40 odsto ispitanika smatra da mere fizičkog distanciranja ili rada od kuće neće promeniti (ili da će čak povećati) potražnju za kancelarijskim prostorom, 31 odsto očekuje smanjenu potražnju, dok 30 odsto nije sigurno.Većina predstavnika banaka na Kipru i u Češkoj smatra da neće biti smanjenja potražnje ili da će potražnja čak porasti, dok većina ispitanika u Bugarskoj, Holandiji i Mađarskoj predviđa smanjenje potražnje za ovim tipom poslovnog prostora.Oko 35 odsto ispitanika smatra da su mere koje su do sada preduzele centralne banke ili nacionalne vlade značajno umanjile negativni uticaj pandemije, dok četvrtina učesnika nije zadovoljno njima. Preko 60 odsto anketiranih banaka u Rumuniji, Finskoj i Holandiji veruje da su mere centralnih vlasti značajno umanjile negativan uticaj pandemije na finansiranje nekretnina.Od svih pitanja koja se tiču COVID-a, najveći konsenzus je bio vidljiv za upit o poslovnoj strategiji potencijalnih zajmoprimaca nakon pandemije: 77 odsto ispitanih je kazalo da će način poslovanja i biznis-strategija u doba korone potencijalnog zajmoprimca igrati glavnu ulogu u donošenju odluke o izdavanju kredita.

Zum lansira kućni hardver ciljan za radnike koji rade na daljinu

Zum (Zoom) se širi na tržištu hardvera sa novom „Zum za dom“ ponudom za opsluživanje sve većeg broja zaposlenih koji zbog pandemije rade iz svojih domova, javlja Telecompaper.Zum za dom - DTEN ME je prvi uređaj u okviru programa, koji se sastoji od 27-inčnog ekrana sa tri ugrađene kamere i osam mikrofona, radiće sa bilo kojom Zum licencom i koštaće 599 dolara.Džef Smit, šer Zum Rumsa (Zoom Rooms) rekao je da je ovaj hardver dizajniran da bude što jednostavniji za korišćenje. Zumov softver biće instaliran na svim uređajima, a interfejs je dizajniran tako da omogućava lak pristup popularnim funkcijama.Smit takođe kaže da će Zum za dom lansirati sa dva dodatna partnera, uključujući Neat Bar i Poly Studio X Series, i da bi očekuje da će biti još partnera u budućnosti.Kompanija već prima narudžbine za ovaj hardver i od sledećeg meseca planiraju da počnu sa isporučivanjem.

Kolumbijski karteli ubijaju one koji krše mere protiv pandemije

Karteli i pobunjeničke grupe širom Kolumbije nameću svoje mere protiv širenja pandemije i ubijaju sve one koji te mere prekrše, navodi se u novom izveštaju Hjuman rajts voča, prenosi britanski Gardijan.Najmanje osam civila je ubijeno od strane oružanih grupa koje koriste Vocep (Whatsapp) četove i pamflete kako bi upozorili građane na mere protiv širenja pandemije u ruralnim oblastima.U Tumaku, osiromašenom i nasilnom lučkom gradu na pacifičkoj obali, bande zabranjuju ribolov, ograničavajući ljudima mogućnost zarade novac za hranu.Bande su uvele policijski čas koji počinje u 17 sati, što je daleko strožije od mera koje je vlada uvela.Širom zemlje nasilne bande sprečavaju ljude da napuštaju svoje domove, čak i kad su bolesni, navode humanitarni radnici u izveštaju.U dve provincije, Kauka i Gavijare, oružane grupe su zapalile motocikle onih koji su ignorisali njihova ograničenja.Kao i veći deo Južne Amerike, i Kolumbija je teže pogođena pandemijom. Vlasti su potvrdile 159.898 slučajeva sa 5.625 smrtnih slučajeva. Dnevni broj zaraženih je redovno veći od pet hiljada.Vlada je uvela karantin, kako u zemlji, tako i na lokalnom nivou, ali te mere nikada nisu bile toliko stroge kao one koje su nalagale oružane grupe.

Bugarska: Protesti protiv korupcije, otpuštena tri ministra

Bugarski premijer Bojko Borisov zatražio je juče od ministara finansija, ekonomije i unutrašnjih poslova da podnesu ostavke zbog protesta protiv korupcije, javlja Euractive.Premijer je odlučio da otpusti ministre kako bi okončao spekulacije da rade u dosluhu sa opozicionom etničkom turskom strankom i njihovim poslanikom Deljanom Pevskim.Borisov, koji je na funkciji od 2009. godine rekao je da će do kraja nedelje odlučiti da li će njegova treća vlada ostati na vlasti do redovnih parlamentarnih izbora sledećeg proleća.Hiljade Bugara pozvale su Borisova, kao i glavnog državnog tužioca da podnesu ostavku zbog korupcije na visokom nivou koja je oslabila državne institucije i donela korist moćnim tajkunima.Generalnog tužioca Ivana Geševa mnogi smatraju pristrasnim i nepodobnim za taj posao.Trojica ministara podneće ostavke danas, navodi vlada u saopštenju."Okidač" za proteste bilo je pretresanje i zaplena materijala istražnog tima u kancelarijama saradnika bugarskog predsednika Rumena Radeva.Posle racije na zgradu predsednika, političke tenzije prelile su se na ulice bugarskih gradova.

Južna Koreja planira još 116 milijardi evra za pomoć privredi

Akcije na berzi u Seulu delimično su se oporavile nakon što je Južna Koreja najavila da će povećati sredstva namenjena oporavku privrede na oko 116 milijardi evra, javlja agencija Blumberg (Bloomberg).Prethodno je takozvani "New Deal" plan trebao da bude "težak" 55 milijardi evra, te se od ambicioznog plana za saniranje pandemije očekuje još više nego u prethodnim mesecima.Kako prenosi Blumberg, plan koji je predsednik Mun Džae-in najavio jedna je od najvećih ekonomskih inicijativa koju je država preuzela otkako je on došao na vlast 2017. godine.Suočena sa prvim ekonomskim rezovima usled azijske finansijske krize, uspeh projekta bi znatno pomogao Južnoj Koreji da održi reputaciju ekonomskog giganta regionu."New Deal obeležava početak velike promene za Republiku Koreju", rekao je Mun u obraćanju, govoreći da je program ispoljenje volje da se "fundamentalno promeni" Južna Koreja.Po novom planu predviđa se kreiranje 1,9 miliona novih radnih mesta u narednih pet godina.Centralna vlada priložiće 83 milijardi evra za novi plan potrošnje, dok će lokalne vlasti i privatni sektori obezbediti 18 i 15 milijardi, saopštilo je ministarstvo finansija te zemlje.Projekat podseća na inicijativu američkog predsednika Frenklina Ruzvelta za oporavak ekonomije SAD nakon Velike depresije 1930-ih godina, takođe naziva New Deal, međutim kod kritičara ima sumnji oko održivosti stvaranja radnih mesta koje se predlaže.Munov petogodišnji mandat završava se u maju 2022. godine, što predstavlja faktor nesigurnost oko implementacije plana nakon tog datuma.Trenutna administracija već je doprinela više od 196 milijardi evra ove godine kako bi podržala ekonomiju uoči pandemije koronavirusa, uključujući direktnu podršku, fondove i pozajmice.Ekonomisti i dalje očekuju pad južnokorejske ekonomije od 0,6 odsto u 2020. godini, dok vlada ima optimističniju procenu sa očekivanim povećanjem od 0,1 odsto.

Korona ponovo odlaže javna izvršenja u Hrvatskoj

Zbog posebnih okolnosti koje je uzrokovala pandemija korona virusa, u Hrvastkoj se narednih dana očekuje produženje moratorijuma na javna izvršenja (ovrhe), prenosi portal Poslovni.hr.Predviđa se da će moratorijum na izvršne postupke biti produžen sve do 18. oktobra od strane Hrvatske vlade, kao i da novonastala situacija, eventualno utiče na neke novine u odnosima između dužnika i poverenika.Od toga se trenutno izuzimaju naplate zakonskog izdržavanje dece, sve ostalo što se sprovodi preko Financijske agencije, inače zakonski regulisanog alata za pomoć dužnicima, je u zastoju.Prema podacima te agencije zastoj je trenutno određen za ukupno 1.089.620 osnova za plaćanje, a to se odnsi na 234.587 građana i 10.269 fizičkih lica koje obavljaju registrovanu delatnost.Sve to znači da su njihovi računi i dalje deblokirani na osnovu zakonskih izmena, koje su stupile na snagu 18. aprila.Očekuje se da se ta deblokada produži, nakon što istekne rok od tri meseca, 18. jula, a utemeljenje za tu odluku, kako se navodi, leži u posebnim okolnostima koje uzrokuju Covid-19 bolesti.Zbog svih procedura, stupanje nove odluke na snagu očekuje se u 5 do 12.Navodi se, između ostalog, da se poveriocima i dužnicima pruža prilika za dogovor, koju ne treba propustiti, jer ide na ruku obema stranama.Dužnici mogu da računaju na bolje uslove plaćanja, a poverioci će moći da računaju na sigurniju naplatu u uslovima težih ekonomskih prilika.Očekuju se, dakle neki pozitivni pomaci, a hoće li se oni zaista dogoditi, zavisi od aktivnosti dužnika, dok poverenici mogu i da smanje dugovanja, po sistemu "bolje vrabac u ruci, nego golub na grani".Da ovo nije ‘bajka’, već štiviše da su po srijedi započeti trendovi kao dio nove prakse za ‘novo normalno’, govore i Finini podaci. Tijekom korona krize u protekla tri mjeseca, dakle u travnju, svibnju i lipnju Fina bilježi pad novozaprimljenih ovrha u usporedbi s istim razdobljem 2019.Podaci pokazuju da je tokom aprila, maja i juna, bilo oko 128 hiljada novih postupaka izvršenja, dok je prošle godine u istom razdoblju bilo 204 hiljade.Sa druge strane, obustave tih postupaka su u porastu, za oko 65 odsto.

Tviter profili Bajdena, Obame i Maska hakovani u velikoj bitcoin prevari

Tviter profili demokratskog američkog predsedničkog kandidata Džoa Bajdena, bivšeg američkog predsednika Baraka Obame kao i nekih od najbogatijih ljudi poput Bila Gejtsa i Ilona Maska, hakovani su u sredu, javlja The Verge.Tviter profili velikih kompanija i pojedinaca kompromitovani su u jednom od najozbiljnijih hakova koje je platforma ikada videla, sa ciljem promovisanja bitcoin prevare.Hakovani su, između ostalih, i tviter profili milijardera Džefa Bezosa, repera Kanjea Vesta i kompanije Epl.U hakovanim tvitovima poručeno je da se zarada može udvostručiti ako se pošalje donacija u kripto valuti u tačno određeni "kriptovalutni novčanik". U svega par sati nakon započetog hakerskog napada oko 300 ljudi je naselo na prevaru i poslalo bitkoine u vrednosti većoj od 100.000 dolara.Tviter je odgovorio nakon više od sat vremena ćutanja i saopštio da "ispituje" situaciju, a izvršni direktor kompanije Džek Dorsi rekao je da je svima u Tviteru teško zbog toga što se desilo.Kompanija je zatim preduzela meru bez presedana blokirajući sve zvanične i verifikovane profile, koji su ponovo postali aktivni nekoliko sati kasnije.„Težak dan za nas na Tviteru. Svi se osećamo strašno što se ovo dogodilo. Istražujemo i informisaćemo sve kada budemo imali potpunije razumevanje šta se tačno dogodilo“, rekao je izvršni direktor Tvitera Džek Dorsi.Kompanija je potvrdila da su njeni interni alati za zaposlene bili ugroženi i korišćeni u haku što može objasniti opsežnost i koordinaciju napada.Identiteti počinioca su nepoznati, ali je hakerska grupa „kripto za zdravlje“ (Cryptoforhealth) preuzela odgovornost za napad i na svom Instagram nalogu su naveli da je napad bio u „dobrotvorne svrhe“ i da će sav novac otići na „pravo mesto“.

Grci legalizuju rad od kuće

Grčko ministarstvo rada priprema nov zakonski okvir, kako bi se legalizovao rad od kuće

Airbnb na meti kritika jer traži od gostiju da doniraju novac domaćinima

Kompanija za kratkoročno iznajmljivanje nekretnina, Airbnb, predstavila je novi program koji ohrabruje goste da šalju „kartice ljubaznosti“ koje sadrže novčane donacije svojim bivšim domaćinima na šta su gosti reagovali negativno, saznaje Biznis Insajder.Ovaj program je još jedan pokušaj ublažavanja finansijske zabrinutosti domaćina, u ovom slučaju putem prikupljanja priloga od bivših gostiju.Portparol Airbnb-a rekao je da će 100 odsto prihoda od „kartica ljubaznosti“ otići domaćinima."U duhu ponovnog uspostavljanja veza, razvili smo novu funkciju koja omogućava gostima da šalju virtualne kartice sa porukama podrške i ohrabrenja domaćinima koji su pružili izvrsno gostoprimstvo. Ako žele, gosti imaju mogućnost da dodaju dobrovoljni finansijski doprinos", rekao je portparol.Program je naišao na oštre kritike ljudi na društvenim mrežama koji kažu da se slično trude da uštede novac usred pandemije i postavljaju pitanje zašto bi trebalo da bude njihova odgovornost da podrže domaćine.Domaćini su usmerili svoj gnev na Airbnb, rekavši da je kompanija primenila lošu politiku otkazivanja na početku pandemije, što ih je koštalo još više novca.Airbnb je u martu rekao da će potrošiti 250 miliona dolara kako bi nadoknadili domaćinima zbog otkazivanja.

Epl dobio sudski postupak protiv Brisela, ne mora da plati 13 milijardi evra

Evropski opšti sud (General Court) odlučio je da Evropska komisija nije uspešno dokazala da je Irska dala nepravednu prednost američkoj tehnološkoj kompaniji Epl (Apple), preneo je CNBC....

Nemačka u izgradnji Severnog toka 2 ne mari za američku politiku

Nemačka učešćem u izgradnji gasovoda Severni tok 2 interese svoje privrede postavlja iznad kolektivnih evropskih bezbednosnih interesa, piše u uvodniku Vol strit žurnal (WSJ), a prenosi portal Seebiz.Taj list između ostalog piše da su Sjedinjene Američke Države i većina zemalja u Evropi protiv Severnog toka 2, ali da zvanični Berlin se sledi istu putanju u interesimaU članku se ocjenjuje da je nemački stav o Sjevernom toku 2 koristan Rusiji i da joj pomaže tokom teškog perioda pandemije koronavirusa i nižih cena energije.Navode se i podaci prema kojima je prirodni gas iz Ruske Federacije prošle godine činilo oko 38 odsto isporuka u Europi, a da će novi gasovod tome dodati 55 miliona kubnih metara godišnje.Među zemljama čiji se stavovi o Severnom toku 2 ne podudaraju sa nemačkim stavom, Vol strit žurnal navodi Poljsku, gde je udeo ruskog gasa smanjen sa 89 odsto 2016. na 60 procenata prošle godine.Nemačka je, kako se navodi, meta učestalih američkih kritika, a razlike između Berlina i Vašingtona vidljive su u energetici, odbrani i trgovini.Podseća se i da je američki predsednik Donald Tramp više puta kritikovao Nemačku zbog Sjevernog toka 2 i zatražio od njenih vlasti da hitno poveća troškove za odbranu na dva odsto BDP-a. Pored toga, Trump je najavio i povlačenje dela američkog vojnog kontingenta iz Nemačke.Projekat Severni tok 2 uključuje izgradnju dva paralelna cevovoda ukupnog kapaciteta 55 milijardi kubnih metara godišnje, od ruske obale preko Baltičkog mora do Nemačke.Do sada je izgrađeno 93 odsto trase, a izgradnja je stala krajem decembra kada je švajcarska kompanija Allseas zbog američkih sankcija povukla brodove koji su polagali cevi za gasovod u more.

Turska rekordno smanjila PDV na turističke usluge

Sa ciljem da makar privremeno pomognu turizmu, koji je zbog pandemije među najpogođenijim privrednim granama, mnoge države su donele odluku da smanje PDV na turističke usluge, piše Jutranji list.Prema podacima koje je objavilo Evropsko udruženje hotelijera, restorana i ugostiteljskih objekata HOTREC, na tu meru se zasad odlučilo 11 zemalja, među kojima nema Hrvatske, ali ima njenih ljutih konkurenata, Grčke i Turske."Smanjenje stopa PDV-a je preduslov za dizanje konkurentnosti u normalnim okolnostima, a u ovim okolnostima u kojima je svet podređen pandemiji, PDV je pitanje preživljavanja", napomenuo je Veljko Ostojić, direktor Hrvatske udruge turizma.On je apelovao na Vladu da, po uzoru na konkurentske zemlje, razmisli o uvođenju privremenih međustopa i dodatno pomogne sektoru.U Hrvatskoj se turizam trenutno oporezuje sa dve stope, 25 i 13 odsto, a manja stopa od skora se odnosi samo na pripremu i posluživanje jela i poslastica van ugostiteljskog objekta.Među zemljama koje su smanjile PDV, nema ni Srbije, koja od turizma ne zarađuje poput Hrvatske, ali, kako se često ističe, ima mogućnosti da od njega dobro živi.Ipak, među rekorderima u povlasticama je izgleda Turska, koja je donela odluku da od aprila do kraja novembra smanji PDV u hotelijerstvu, sa osam na jedan odsto.Grci su odlučili su da PDV smanje u segmentu usluživanja bezalkoholnih pića, sa 24 na 13 odsto, a dok je za u ugostiteljstvu smanjen sa 13 na samo pet posto.ŠTA SE RADI MALO DALJE U EVROPIKipar je smanjio PDV sa devet na pet odsto, za usluge u hotelima, restoranima i taksi prevozu.Belgija je snizila PDV za posluživanje hrane u kafićima i restoranima, sa 12 na šest procenata.U Norveškoj je PDV na smeštaj u hotelima smanjen sa 12 na šest odsto, a u Litvaniji, na primer, sa 21 na devet posto.

Makron najavio nacionalni plan oporavka „težak“ najmanje 100 milijardi evra

Prilikom obeležavanja Dana Bastilje francuski predsednik najavio je da će vlada potrošiti oko 100 milijardi evra na plan oporavka koji će između ostalog uključiti ulaganja u javno zdravstvo, kulturu i obrazovanje, industriju i promovisanje čiste energije, javlja Euractive.Makron je najavio da će nacionalni plan oporavka uključiti i „dugoročnu šemu delimične aktivnosti“ koja se procenjuje na 30 milijardi evra, s ciljem da pomogne državi koja očekuje „masovno povećanje nezaposlenosti“ gde se očekuje da će nekih milion ljudi ostati bez posla.„Bolje je smanjiti plate nego radna mesta, ali iznuđivanja neće biti. Kada se stvari poprave, zaposleni će dobiti šta im sleduje. A i akcionari se takođe moraju potruditi za svoje dividende“, rekao je francuski predsednik.Mladi će biti prioritet ovog oporavka, putem programa studija, kaže predsednik. Zahvaljujući „šemi oslobađanja od poreza“, stvoriće se 300.000 subvencionisanih radnih mesta, 200.000 mogućnosti stručnog usavršavanja i 100.000 više mesta u dobrovoljnoj civilnoj službi.Makron je takođe rekao da ne odustaje od penzijske reforme, što je izazvalo proteste i pre pandemije, ali je nagovestio da bi mogao da promeni taktiku. "Nisam tvrdoglav da to trenutno radim. To se ne može učiniti onako kako je to bilo pre krize ", rekao je francuski predsednik.Što se tiče pandemije, rekao je da se zalaže za obavezno nošenje maski u svim zatvorenim javnim mestima od 1. avgusta.Pre krize, Francuska je bila glavna svetska turistička destinacija, sa 89,4 miliona posetilaca u 2018. godini. Mnoge vodeće industrije kao što su vazduhoplovstvo, automobili, ugostiteljstvo, luksuzna roba i turizam se možda nikada neće oporaviti od ove krize, a pogođen je sektor i kulture i zabave otkazom festivala, koncerata i pozorišnih predstava.

Globalna IT potrošnja će imati oštar pad, ali se očekuje i brz oporavak

Svetska potrošnja na IT robe i usluge će se usled pandemije COVID-19 smanjiti za oko 7,3 odsto na godišnjem nivou, na 3,5 biliona (3.500 milijardi) dolara, navodi se u poslednjem izvešt...

Izdanja

Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.

Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.

Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.

Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.

Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.

Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.

Broj 119, April 2025.

Broj 119

April 2025.

Broj 118, Mart 2025.

Broj 118

Mart 2025.

Broj 117, Januar 2025.

Broj 117

Januar 2025.