img
Broj 132, Jul 2026.
Broj 132, Jul 2026. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Svet

Svet

Kako najveći muzej na svetu podstiče decu da smisle sopstveni plan protiv COVID-19

Smitsonijan se udružio sa InterAkademi partnerstvom i Svetskom zdravstvenom organizacijom kako bi edukovali decu o COVID-19, javlja weforum.org.Naučno-obrazovni centar Smitsonijana pomogao je pri osmišljanju projakata za decu od 8 do 17 godina koji se poklapaju sa UN planom za održivi razvoj.„COVID-19! Kako mogu zaštititi sebe i druge?“ obuhvata sedam zadataka koji pomažu mladima da uče o korona virusu, definišu njihov odgovor na njega i istražuju načine da ostanu bezbedni.Plan se fokusira na kritičko razmišljanje, istraživanje i ispitivanje.„Važno je da deca razviju svoje naučno razumevanje i racionalno razmišljanje,“ kaže profesor Voker ter Mulen, predsednik InterAkademi partnerstva.„Samo tako mogu donositi racionalne odluke na osnovu nauke i dokaza i na osnovu toga prilagoditi svoje ponašanje tako da čuvaju sebe i svoje porodice od infekcija poput COVID-19", dodao je on.Nakon što ispune svih sedam zadataka i vode dnevnik o tome kako se osećaju, učenici će istaknuti dva ili tri plana za koje smatraju da najbolje deluju sebi, porodici i zajednici, a zatim će to preneti u akcioni plan.

Svet

Švajcarska otvara granice za građane EU

Državama članicama Evropske unije, uključujući Britance, kao i građanima Šengenske zone biće dozvoljen ulazak u zemlju od 15. juna, odlučilo je Švajcarsko savezno veće, prema schengenvisainfo.com.Građani Norveške, Lihtenštajna i Islanda takođe će moći da uđu u zemlju, a kako je Švajcarska ranije navela odložiće otvaranje granice sa ItalijomŠvajcarske vlasti izjavile su da je prerano ukinuti graničnu kontrolu sa Italijom, rekavši da će morati da koordiniraju otvaranje granica sa italijanskim vlastima.Prema saopštenju Švajcarskog saveznog veća, njihova odluka je u skladu s odlukom mnogih evropskih zemalja, pozivajući se na činjenicu da će i nekoliko drugih zemalja poput Francuske i Islanda istog dana otvoriti svoje granice.O eventualnom ukidanju dodatnih ograničenja za zemlje trećeg sveta odlučiće se kasnije, uz konsultacije sa zemljama Šengenske zone. 

Svet

Malta ublažava mere ulaska od jula, Srbija još na čekanju

Malta ublažava mere ulaska u zemlju od 1. jula, Srbi još na čekanjuGrađani 18 zemalja moći će da putuju na Maltu od 1. jula, nakon što su u ublažene restriktivne mere za ulazak u zemlju, donete zbog pandemije korona virusa, prenosi portal SchengenVisaInfo.com.Građani Italije, koji žive na Siciliji i Sardiniji, kao i građani Nemačke, Austrije, Švajcarske, Islanda, Slovačke, Norveške, Danske, Mađarske, Finske, Irske, Litvanije, Izraela. Litvanije, Letonije, Estonije, Luksemburga i Češke Republike, moći će da putuju na Maltu od sledećeg meseca.Malteško ministarstvo turizma i zaštite potrošača objavilo je i da će ta lista biti proširena, kada se za to dobije odobrenje Ministarstva zdravlja. Dodaje se da će istog dana biti otvoren Malteški aerodroma, kao i da će krenuti komercijalni letovi ka tim zemljama.Zvanična javnost pozdravlja odluku verujući da će Malta ove godine ipak moći da računa na letnju turističku sezonu, jer su mnogi ljudi koji žive od turizma u toj zemlji trpeli zbog ograničenog kretanja na globalnom nivou.Malta je veom popularna turistička destinacija među građanima Evropske unije, kao i među ljudima iz drugih zemalja. Prema raspoloživim podacima, srpska zajednica na Malti broji oko 6 hiljada članova, ali se procenjuje da je taj broj tri puta veći. Ljudi iz Srbije na Maltu uglavnom odlaze zbog posla.

Svet

Ryanair leti uprkos britanskom karantinu

Rajaner (RyanAir) neće otkazivati letove do i iz Velike Britanije uprkos uvođenju dvonedeljnog karantina za međunarodne putnike, izjavio je u ponedeljak šef Majkl O’Liri, prenosi Rojters.Nova pravila koja zahtevaju da se svi putnici samoizoluju na 14 dana stupila su na snagu u ponedeljak, iako su kompanije Rajaner, EasyJet i vlasnik kompanije IAG, pretili pravnim postupkom.Ova pravila, koja će se razmatrati na svake tri nedelje, uvedena su kako bi se sprečilo ponovno širenje COVID-19, a kazna za kršenje karantina iznosiće do hiljadu funti.„Nećemo otkazivati letove ni u julu i avgustu, ljudi ignorišu ovaj karantin jer znaju da je glupost“, rekao je O’Liri.Kako su avioni širom sveta prizemljeni od kraja marta, aviokompanije su se nadale da će početi da lete od jula kako bi spasile svoju letnju sezonu. 

Svet

Madrid ponovo otvorio svoje muzeje

Madrid je ponovo otvorio muzeje Prado, Rejna Sofiju i Tisen-Bornemizu nakon što su gotovo tri meseca bili zatvoreni zbog korona virusa, prenosi Rojters. Vlada je 12. marta zatvorila državne muzeje zb...

Svet

Džef Bezos odgovorio lično „uvređenom“ kupcu na Amazonu

Izvršni direktor Amazona, Džef Bezos, podelio je na svom instagram nalogu razmenu mejlova sa kupcem kojeg je uznemirio  „Black Lives Matter“ baner koji se nalazi na Amazonovoj veb stranici, prenosi Business Insider.Kupac je napisao Bezosu da je „uznemiravajuće“ videti taj baner, jer kako on kaže „svi životi su važni“..Bezos je odgovorio da pokret „Black Lives Matter“ ne znači da drugi životi nisu bitni."Želim da znate da podržavam ovaj pokret koji se dešava svuda oko nas i moj stav se neće promeniti",, dodao je Bezos.Smrt Džordža Flojda prošle nedelje pokrenula je proteste zbog rasizma i policijske brutalnosti sa kojima su Afroamerikanci suočeni.Direktori Amazona izrazili su svoju podršku „Black Lives Matter“ pokretu.Amazon je ranije ove nedelje objavio da donira 10 miliona dolara organizacijama koje podržavaju pravdu i jednakost. 

Svet

Povučena studija zbog koje je prestao da se koristi hidroksihlorokin

Medicinska studija objavljena u stručnom časopisu Lanset, u kojoj se tvrdilo da oboleli od COVID-19 koji uzimaju hidroksihlorokin imaju veću stopu smrtnosti i više srčanih problema, povučena je zato što autori nisu bili u stanju da obave "nezavisno otvrde podatake na kojima se temelji analiza".Autori studije su prvobitno tvrdili da je istraživanjem obuhvaćeno oko 96.000 pacijenata sa šest kontinenata, što je uticalo na više država da zabrani upotrebu ovog antimalarika za lečenje koronavirusa, navodi Axios.Britanski Gardijan prethodno je objavio da zaposleni Surdžisfiru (Surgisphere), kompaniji koji su za Lanset obrađivali podatke iz studije, "nisu imali nikakve ili skoro nikakvo obrazovanje iz prirodnih nauka", među kojima su bili i pisac naučne fantastike i model za odrasle koja je bila šefica marketinga.Za sada i dalje nije poznato kako je skoro nepoznata firma bez relevantnijih referenci dobila ugovor za proveravanje podataka u ovako uticajnoj studiji.Na osnovu rezultata studije je i Svetska zdravstvena organizacija obustavila dalja istraživanja sa hidroksihlorokinom i njenim uticajem na COVID-19.Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp bio je veliki pobornik upotrebe antimalarika, zbog čega je bio meta oštrih kritika medija i naučne zajednice.Danas: Galenika više ne proizvodi hidroksihlorokin

Svet

Policijski vikend u Makedoniji: Ko je mogao pobegao u vikendicu

Zbog nepoštovanja preventivnih mera zaštite od korona virusa, Severna Makedonija uvela je potpunu zabranu kretanja u nekoliko opština, tokom vikenda. Ona će trajati do ponedeljka u 5 časova ujutru. U ostalim delovima zemlje važe nešto blaže mere.Nakon ukidanja krajem maja, zabrana kretanja ponovo je uvedena tokom celog vikenda, u opštinama Grada Skoplja, Kumanovu, Lipkovu, Štipu, Tetovu, kao i Bogovinju, Brvenici, Tearcu, Želinu i Jegunovcu, izjavio je ministar zdravlja Venko Filipče. U osalim mestima policijski čas počinje od 16 časova i traje do 5 sati ujutru.Filipče je rekao da su najčešći razlozi za širenje virusa nepoštovanje preventivnih mera – grupisanje na porodičnim okupljanjima (najvećim delom ramazanske iftarske večere i proslava Bajrama), kao i nenošenje zaštitne. Prema njegovim rečima, zbog toga je skočio broj obolelih u Skoplju, kumanovsko-lipkovskom regionu, Tetovu sa okolnim opštinama i Štipu.„Dobro je što je u ostalom delu zemlje sutuacija stabina, sa sporadičnim slučajevima. To je samo potvrda da strategija daje rezultate tamo gde se poštuju mere,“ izjavio je Filipče.Žarko Jovanović iz Kumanova, kaže za Novu ekonomiju, da se ljudi bune zbog zabrane kretanja tokom vikenda, jer ona u nekim mestima traje do ponedeljka u 5h ujutru, pa je izazvala dodatnu nervozu.„Ljudi se bune, za vikend odlaze na Ohrid, u Mavrovo ili u Berovo mesta koja su poznate turističke destinacije i gde mnogi imaju vikendice. Ne žele da sede zatvoreni,“ objašnjava Jovanović i podseća da je u sredu bio rekordan broj zaraženih.On dodaje da je pre izvesnog vremena napravljen izuzetak građanima.Izašlo se u susret da se tokom vikenda, zbog verskog praznika, Bajrama, ublaži zabrana kretanja. Ljudi, međutim, nisu poštovali mere zaštite.„Tada je zabrana kretanja počela u podne, do tada je bilo sastajanja. Sada je ponovo uvedena zabrana kretanja, kako ne bi bilo ponovnog okupljanja u velikom broju, jer su u subotu Zadušnice. Ljudi su se bunili i zbog toga,“ rekao je Žarko Jovanović za naš portal.Zabrane kretanja ne važi za policiju, vojsku, zdravstvene radnike, markete, apoteke i restorane koji vrše dostavu, poljoprivednike i osobe sa invaliditetom sa pratiocima, ako imaju odgovarajuće dozvole.Čedomir Savković

Svet

Korona pogodila i tržište narkotika u EU

Pandemija koronavirusa je poremetila tržište narkotika u Evropi, izazvala poskupljenja i nestašice, ali su se kriminalne grupe prilagodile novonastaloj situaciji, navodi se u izveštaju koji su objavili EU agencija za droge (EMCDDA) i Europol.Kriza se najviše odrazila na nivou distribucije, ali kriminalne grupe nisu obustavljale svoje aktivnosti, uključujući i međusobne obračune.Usled mera zabrane kretanja, veliki broj dilera i korisnika su transakcije počeli da transakcije obavljaju putem "darkneta", društvenih mreža i enkriptovanih aplikacija, uz bezgotovinsko plaćanje i manje ličnih interakcija."Iako se logistika možda promenila, kretanje velike količine narkotika između država članica EU nije prestalo, uprkos graničnoj kontroli, zbog kontinuiranog komercijalnog prevoza robe širom Evrope", navodi se u analizi.COVID-19 je pogoršao već postojeće poremećaje u lancu snabdevanja kanabisovom smolom iz Maroka ka EU što je, zajedno sa gomilanjem zaliha običnog kanabisa kod potrošača, dovelo do njegovih nestašica i sledstvenog rasta cena.Primećene su i lokalne nestašice heroina, što bi moglo da dovede do prelaska na alternativne supstance, poput sintetičkih opioidi.Iako je potražnja za kanabisom i heroinom i dalje stabilna, potražnja za sintetičkim drogama koje se koriste rekreativno je "značajno smanjena", zbog zatvaranja klubova, noćnog života i muzičkih događaja. Uprkos tome, proizvodnja sintetičkih droga se nastavila.Pomorska trgovina kokainom putem kontejnera nastavila se na nivoima koji su uporedivi ili čak možda veći od onih koji su zabeleženi u 2019. godini.Krijumčarske rute od Zapadnog Balkana ka EU se i dalje se koriste, a očekuje se da će proizvodnja biljnog kanabisa u regionu porasti zbog prebacivanja policajaca na druge zadatke, poput kažnjavanja nepoštovanja kretanja i poštovanju ograničenja.Sa druge strane, Bugarska, jedna od glavnih ulaznih tačaka za heroin u EU, izvestila je da je broj zaplena i veličina pojedinačnih pošiljki smanjen tokom izveštajnog perioda."Dugoročne projekcije negativnih ekonomskih posledica (pandemije) verovatno će imati još veći efekat na zavisnike, što potencijalno može izazvati viši nivo kriminala povezanog sa drogom. Međutim, različite zajednice, gradovi i zemlje verovatno će videti različite manifestacije tog problema", zaključuje se u izveštaju.

Svet

Snapchat više neće promovisati sadržaj Donalda Trampa

Sadržaj koji bude dolazio sa naloga predsednika Trampa neće biti promovisan na „Discover“ strani aplikacije Snepčet (Snapchat), jer kako kažu iz kompanije, ne žele da promovišu sadržaj koji „podstiče rasno nasilje i nepravdu“, prenosi cnet.com.Ovaj potez Snepčeta pokazuje da su društvene mreže opreznije po pitanju političkog sadržaja koji promovišu na svojim platformama uoči američkih predsedničkih izbora.Konzervativci ih sa druge strane optužuju da ne poštuju slobodu govora.Menadžer Trampove kampanje je u sredu optužio Snepčet da pokušava da „namesti izbore“."Snepčet ne želi da veliki broj njihovih korisnika gleda predsednikov sadržaj i tako se aktivno uključuje u suzbijanje glasača", rekao je Trampov menadžer kampanje.Kompanija je rekla za Njujork Tajms da je tokom vikenda donela odluku da prestane da promoviše Trumpov nalog nakon subotnjeg tvita predsednika.U svom tvitu Trump je rekao da će demonstrante ispred Bele kuće ukoliko probiju ogradu, "dočekati krvoločni psi i najzlobnije oružje".Tvit nije podeljen na Trampovom Snepčet nalogu, a Tviter nije preduzeo ništa povodom te objave.Snepčet je izuzetno popularan među tinejdžerima, sa 229 miliona aktivnih korisnika.Političke kampanje, uključujući Trampa i njegovog demokratskog rivala Džoa Bajdena, koristile su Snepčet kako bi privukli pažnju mladih birača.

Svet

Teoretičari zavere protiv 5G postavljaju žilete inženjerima

Teoretičari zavere u Velikoj Britaniji koji veruju da se korona virus širi 5G mrežom skrivali su žilete i igle iza plakata na telefonskim stubovima kako bi naudili inženjerima koji na tim stubovima rade, prenosi Business Insider.Od kraja marta, inženjeri telekomunikacija pretrpeli su 200 slučajeva zlostavljanja, od kojih su neki postali nasilni.Teoretičari zavere za 5G mrežu u Velikoj Britaniji verbalno maltretiraju telekom inženjere, napadaju ih, a sada čak ostavljaju i zamke za njih.Takođe je do sada bilo oko 90 slučajeva gde su podmetali požare pokušavajući da zapale telefonske tornjeve.Zlostavljanje je uglavnom verbalno, ali u nekim slučajevima došlo je i do fizičkog nasilja. U jednom slučaju jedan inženjer je bio izboden i hospitalizovan, a izvršni direktor BT-a Filip Džensen rekao je da su neke inženjere probali čak i kolima da pregaze.Većina ovih inženjera nema nikakve veze sa 5G mrežom, ali su ipak postali meta napada.

Svet

Švedski državni epidemiolog na meti teške kritike

Debata o kontroverznoj švedskoj strategiji za odgovor na pandemiju ponovo je buknula u javnosti nakon što je državni epidemiolog Anders Tegnel sugerisao da je odgovor države možda bio pogrešan, javlja POLITICO."Da smo naišli na istu bolest, sa onim što danas znamo o njoj, mislim da bismo uradili nešto što bi bilo između onoga što je učinila Švedska i onoga što je ostatak sveta uradio", rekao je Tegnel u intervjuu za Sveriges Radio.„Jasno je da ima prostora za napredak“, dodao je on.Sredinom marta, Švedska je odlučila da se odvoji od ostalih zemalja i da na svoj način reši pitanje virusa.Dok su susedne zemlje poput Norveške, Danske i Finske vrlo brzo uvele karantin kako bi zaustavile širenje virusa, pristup Švedske bio je da se omogući sporo širenje virusa uz zaštitu ranjivih grupa, posebno starijih.Kako se povećala stopa smrtnosti, posebno među starijim osobama u domovima za brigu, povećala se i zabrinutost za pristup koji je imala Švedska.Međutim, kako je glavni epidemiolog sugerisao, država možda nije reagovala na najbolji način.Neki stručnjaci bili su od samog početka veoma kritični, a krajem aprila, dvadeset dvoje stručnjaka napisalo je uvodnik rekavši da je pristup Agencije za javno zdravstvo neuspeh i pozvali su vladu da promeni tu odluku.„Ovo je posebno zapanjujuća izjava“, rekao je u tvitu Džimi Akeson, lider krajnje desnice švedskih demokrata. "Mesecima je kritičare ovog pristupa neprestano odbacivao, a sada odjednom i ovo", dodao je on.Lena Ajnhorn, autorka, virolog i poznata kritičarka švedskog pristupa, rekla je da su Tegnelovi komentari delovali kao "pomalo taktičko povlačenje.Tegnel je kasnije izjavio da njegovi komentari nisu kritikovali pristup Švedske, već da je hteo da kaže da uvek ima prostora da zemlje uče jedne od drugih i napreduju u različitim oblastima."Ako pitate moje kolege u bilo kojoj zemlji, verovatno bi rekli isto", rekao je Tegnel. "Da smo danas znali više o ovom virusu, naše strategija bila bi malo drugačija."Lena Ajnhorn rekla je za Politico da vlada sada mora da krene napred sa strožim merama, uključujući testiranje i stavljanje u karantin članove domaćinstva čim neko u porodici bude bolestan. 

Svet

Slovenački konzul: Očekujemo da će se srpski radnici vratiti

Slovenačke kompanije očekuju da će se srpski radnici vtaiti nakon otvaranja granica i pandemije, izjavio je za najnoviji broj Cord magazina konzul Slovenačke ambasade u Beogradu, Dejan Vladić. „Slovenija je tradicionalno privlačna za radnike iz Srbije, a verujem i da važi obrnuto. Slovenačke kompanije sa zadovoljstvom zapošljavaju Srbe. To će i dalje biti slučaj. Zatvaranje granica mnoge ljude ostavilo je daleko od mesta gde rade, a naše kompanije sada očekuju da se srpski radnici vrate. Potreba za radnicima i dalje postoji, posebno u turizmu i industriji.“Vladić očekuje da će ukupna godišnja trgovinska razmena dve zemlje ostati ista kao prošle godine.Prema Vladićevim rečima, ukupna trgovinska razmena prošle godine iznosila je 1,5 milijardi evra. Smatra da srpski i slovenački izvoz predstavljaju jaku mašineriju, a tu pre svega spadaju transport, metalska, hemijska, industrija, proizvodnja plastike i gume. “Te privredne grane su se pripremile za krizu i one se prve oporavljaju, ali se sada suočavaju i sa manjom tražnjom u oblasti autoindustrije, gde su oni važni snabdevači. Finansijski sektor, kao što su banke i osiguravajuće kompanije, spadaju takođe u tu grupu koja je prva izašla iz karantina i takođe su stabilne.“Dodaje da je pandemija svakako negativno uticala na razmenu roba i usluga između Srbije io Slovenije, kao i da je uvek nezahvalno donositi procene.„Tokom mera porotiv pandemije naše granice bile su zatvorene nekoliko meseci, ljudi nisu bili aktivni kao pre toga, mnogi su bili u izolaciji i sve to se negativno odrazilo. Ali, ja verujem da možemo da budemo optimistični, kada dođe do ekonomskog oporavka. Do krize nije došlo iz finansijskih razloga i to je ono što je aktivnosti u biznisu dovelo u stanje mirovanja, praktično preko noći. Ljudi u Srbiji i Sloveniji su veoma motivisani i željni su da nastave sa radom.“Dejan Vladić podseća da je u ekonomskim odnosima dve zemlje veoma važan i turizam.„Turizam između Srbije i Slovenije raste 10 odsto svake godine i pandemija će svakako smanjiti taj procenat. U 2018. 138 hiljada Srba posetilo je Sloveniju, a to će teško biti ostvarljivo u 2020. kad su granice zatvorene.“

Svet

Rumunski obućar napravio cipele za držanje odstojanja

Jedan rumunski obućar pravi kožne cipele broj 75 pravi kako bi podstakao ljude da poštuju fizičko distanciranje, nakon što je primetio da mali broj njih zapravo poštuje ove mere, prenosi Independent.Grigor Lup iz Kluža u Rumuniji pravi obuću već 39 godina.„Možete videti na ulici da ljudi uopšte ne poštuju fizičko distanciranje. Ukoliko dvoje ljudi nosi ove cipele i ako budu okrenuti jedan prema drugome, biće skoro metar i po razmaka između njih“, rekao je Lup.Njegova radnja se pre pandemije najviše oslanjala na narudžbine za pozorišta i operske kuće širom zemlje, kao i za tradicionalne ansamble narodnog plesa.Pandemija je zaustavila sve kulturne događaje, a njegov posao osetio je velike posledice.Za jedan par ovih cipela potreban je gotovo jedan kvadratni metar kože, a kupci će za njih morati da plate oko 100 evra, odnosno 500 leja.Lup za sada ima pet porudžbina za ove cipele, a potrebno mu je dva dana da napravi jedan par.Na društvenim mrežama ljudima su ove cipele zabavne, a neki ih čak upoređuju sa perajima za ronjenje.U Rumuniji je bilo 19,669 potvrđenih slučajeva korona virusa i 1,288 smrtnih slučajeva, prema najnovijim podacima.

Svet

EK pokreće drugu fazu konsultacija za pristojan minimalac

Evropska komisija pokrenula je drugu fazu konsultacija sa sindikatima i udruženjima poslodavaca, sa ciljem da se obezbedi pristojna minimalna zarada za sve radnike u Evropskoj uniji. To je nastavak prve faze konsultacija, koja su trajale od sredine januara do kraja februara 2020.Naglašava se da Komisija neće utvrđivati jedinstvenu minimalnu zaradu.U saopštenju Evropske komisije ocenjeno je da je Unija posebno pogođena pandemijom korona virusa, kao i da sve okolnosti negativno utiču na ekonomiju, poslovanje preduzeća, plate radnika i njihovih porodica.„Od suštinskog značaja za oporavak ekonomije je da se osigura da svi radnici u EU zarade za pristojan život, a minimalne plate u svemu tome imaju važnu ulogu. Značaj je u tome što radnicima pomažu u teškim vremenima, podstiču produktivnost, smanjuju nejednakost u zaradama, pospešuju domaću ekonomiju, ali i smanjuju razliku u platama među polovima,“ navodi se u saopštenju Evropske komisije.Dodaje se da komisija neće utvrđivati jedinstvenu evropsku minimalnu platu, niti će tražiti da se usklade kriterijumi za njeno određivanje. Svaka eventualna mera primenjivala bi se u zavisnosti od države, a u potpunosti će se poštovati nacionalne nadležnosti i ugovorna sloboda socijalnih partnera.Socijalni partneri sada su pozvani da se o pitanjima koja je pokrenula Evropska komisija izjasne do 4. septembra, tako što će dati svoje mišljenje o tome koji instrumenti bi bili najbolji u cilju da se obezbede pristojni i fer minimalci. Komisija će za to vreme razmatrati zakonske i nezakonske instrumente, koji bi mogli da budu u obliku direktive ili preporuke.

Izdanja

Broj 131, Jun 2026.

Broj 131

Jun 2026.
Broj 130, Maj 2026.

Broj 130

Maj 2026.
Broj 129, April 2026.

Broj 129

April 2026.
Broj 128, Mart 2026.

Broj 128

Mart 2026.
Broj 127, Januar 2026.

Broj 127

Januar 2026.
Broj 126, Decembar 2025.

Broj 126

Decembar 2025.
Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.