Pandemija prepolovila strane investicije, na Zapadnom Balkanu manji pad

Priliv stranih direktnih investicija (SDI) u 23 ekonomije Centralne, Istočne i Jugoistočne Evrope (CESEE) opao je za 58 odsto u prvoj polovini 2020. godine u odnosu na isti period prošle godine, ali je Zapadni Balkan imao znatno manji pad od 40 odsto, pokazuje nova analiza Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije (WIIW).

Na globalnom nivou pad stranih direktnih investicija iznosio je 49 odsto, prema proceni Konferencije Ujedinjenih nacija o trgovini i razvoju (UNCTAD).

Pad SDI nije podjednako pogodio zemlje CESEE, pa je tako pad na Zapadnom Balkanu iznosio 8 odsto, u EU-CEE zemljama 35, a u grupi Zajednica nezavisnih država plus Ukrajina i Turska oko 40 odsto, naveo je Euractiv.

Takođe se navodi da je u zemljama CEE članicama EU pad stranih ulganja počeo još 2019, kada je okončan trogodišnji period rasta.

U celom regionu CESEE kapital za „grinfild“ investicije je smanjen za 23 odsto dok je pad na globalnom nivou u prvoj polovini 2020. bio 34 odsto.

Najosetljiviji sektor na recesiju i po prlivu direktnih stranih investicija i po „grinfild“ investicijama bila je prerađivačka industrija, navodi se u analizi austrijskog nezavisnog instituta.

Na globalne lance vrednosti nepovoljno su delovali potresi tražnje i ponude, kao i prekidi u proizvodnji, trgovini i mrežama snabdevanja.

Sve to, dodaje se, može da podstakne skraćivanje lanaca vredosti, preseljenja i prekogranične podele proizvodnje u budućnosti, što može da ugrozi direktne strane investicije.

Tehnološke promene takođe mogu doneti određenu preraspodelu lokacija za proizvodnju i usluge na srednji i dugi rok.

Međutim, navodi se u analizi, evropski lanci vrednosti mogli bi uskoro da se oporave od početnih šokova a međunarodni investitori nisu pod pritiskom da se odluče za skupa preseljenja.

Većina zemalja CESEE može da ima koristi od prebacivanja proizvodnje evropskih kompanija na bliže lokacije, smatraju analitičari austrijskog tink tenka.